Kovčeg zaveta

Kovčeg zaveta ili Kovčeg saveza, poznat i kao Kivot (hebrejski: ארון הברית, transliteracija: Aron habrit) u Starom zavetu opisan je kao sveti kovčeg u kome se nalaze ploče Deset Božijih zapovesti, kao i neki drugi predmeti. Sagrađen je po Božijem naređenju i Mojsijevom uputstvu kao simbol Božijeg saveza sa Jevrejima. Kovčeg zaveta nestao je 587. p.n.e. kada je razoren Solomonov hram u Jerusalimu. Sadašnja lokacija kovčega nije potvrđena. Hebrejska reč „aron“ u Svetom pismu označava kovčeg ili kutiju. Kovčeg zaveta se u Svetom pismu naziva i Kovčeg Božiji, Kovčeg Boga Izraelova, Kovčeg Boga Svevišnjega, Kovčeg zaveta Božijega, Sveti kovčeg... Naziv „kivot“ dolazi iz grčkog jezika i znači kovčeg.

Prema Svetom pismu, Kovčeg saveza bio je napravljen od bagrema ili od nekog drugog drveta, a bio je pokriven zlatom. Dimenzije su mu verovatno bile 125x75x75 cm, odnosno 2.5 lakata u dužinu i 1.5 lakata u širinu (Izlazak 25,10,11). Poklopac je bio prekriven sa kolutom zlata, a na svakoj strani bila su po dva zlatna kruga u koja su položena dva drvena štapa kako bi kovčeg mogao da se nosi. Na kovčegu su bila dva zlatna kipa anđela heruvima koja su gledala jedan u drugoga (Izlazak 25,12-22;30,1-6). U kovčeg su položene ploče Deset Božijih zapovesti kao dokaz Božijeg saveza sa ljudima. Osim njih su u kovčeg postavljene zlatna činija sa manom i Aronov štap, ali su ti predmeti izvađeni kada je kovčeg stavljen u Solomonov hram (Izlazak 16,33,34;1. Letopisa 5,10; Jevrejima 9,4). 

Kovčeg je služio kao znak napredovanja Jevreja, pa je uvek nošen ispred naroda tokom putovanja. Nije ga smeo nositi bilo ko, već samo jevrejski sveštenici. Sveto pismo izveštava da je jedan vozač kola koje su vukle kovčeg bio kažnjen smrću od Boga pošto je položio ruku na kovčeg (2. Samuilova 6,6). Nosio se u ratove, pa je tako korišćen u ceremonijama koje su prethodile osvajanju Jerihona. Tokom jedne druge bitke, kovčeg su oteli Filistejci (1. Samuilova 4,22). Međutim, pošto je njima kovčeg doneo razne nesreće, odlučili su da ga vrate (1. Samuilova 6,19). Za vreme raznih jevrejskih vladara kovčeg se nalazio na različitim lokacijama, dok ga Kralj Solomon nije položio u Jerusalimski hram. Kada je postavljen u hram, čudesni je oblak napunio njene prostorije. Godine 587. pre n.e. Vavilonci su opljačkali i spalili hram. Tada je kovčeg verovatno uništen ili ga je odneo Nabukodonosor. Jedan deo istoričara ipak smatra da je kovčeg iznesen iz hrama par decenija ranije, kao otpor religioznom sinkretizmu koji se u to vreme pojavio kod Jevreja. Prema ovoj teoriji sveštenici su izneli kovčeg iz hrama i sakrili ga. Kada je Nabukudonosor osvojio Jerusalim, on ga nije našao i odneo. Prema toj teoriji, to se vidi iz detaljnog popisa ratnog plena koji su sastavili Vavilonci, a u kojoj se kovčeg ne pominje. Činjenica da je kovčeg negde skriven otvorila je mnogobrojne potrage za kovčegom koje su trajale skoro 2500 godina. Najpoznatija potraga za kovčegom je ona iz Krstaških ratova, ali su je sledile i mnoge druge. Neki pojedinci su tvrdili da su našli kovčeg, ali to još nije potvrđeno. Godine 1989. arheolog Ron Vajat je tvrdio da je naišao na kovčeg ispod planine Morijah. Fotografije su mu ispale mutne. Osim toga, Vajat se smatra senzacionalistom i često tvrdi da poseduje istorijske objekte koje u stvari ne poseduje, zbog čega se u njegove izjave sumnja. Vendil Džons je tvrdio da je pronašao kovčeg u Kumranu i da će to dokazati, ali to se još nije dogodilo. Početkom 20. veka, Finac Valter H. Juvelijus je tvrdio da je, uz pomoć biblijskih tekstova, dešifrovao lokaciju kovčega, pa je počeo iskopavanja u Svetoj zemlji. Pošto dve nedelje nije našao ništa osim nekih starih objekata, proterali su ga Turci. Prema drugim tvrdnjama, kovčeg se nalazi u pravoslavnoj crkvi u Aksumu u Etiopiji, gde je stigao iz Egipta tokom vladavine Manaseha. Kopijom su ga zamenili Jevreji koji nisu želeli da žive daleko od kovčega. Kovčeg se navodno čuva u unutrašnjoj riznici crkve, gde pristup imaju samo glavni sveštenici. Današnji istoričari su uglavnom skeptični prema ovoj tvrdnji.