Šamanizam

      Iako se za anđele tvrdi da su religiozne predstave star koliko i religije postoji mogućnost da nije tako. Naime sve religije prestavljaju anđele kao niže bogove ako su u pitanju politeističke religije odnosno kao „božije sinove, sluge i pomoćnike“ ako je u pitanju neka od monoteističkih religija. Ta slika nebeske hierarhije podrazumeva da su anđeli u podređenom položaju u odnosu na boga kojem služe i koji ih je prema religiskim dogmama stvorio. Dogme su tu neumoljive, anđeli su stvorena bića i kao takvi su inferiorni u odnosu na božanstvo. Bog stvara anđele pa je on jedini večen i u slobodnoj interpretaciji za Boga se može reći da je najstarije biće.  Ipak pojedini arheološki dokazi otvaraju jednu drugu mogućnost. Mogućnost da su anđeli mnogo stariji od boga. Iako vas ako ste vernik ovakva mogućnost verovatno šokira velika je verovatnoća da je ona zapravo ispravna. Teza koju sam izneo ustvari je vezana za istoriski razvoj pojmova i predstava. Ono što se usuđujem da tvrdim na osnovu arheoloških i istoriskih dokaza koji se guraju u zapećek i netumače iako je njihova egzistencija poznata je sledeće: Istoriski gledano pojam ili predstava koja se može poistovetiti sa našim predstavama o anđelima mnogo su starije od pojma boga, pa i od samih religioznih predstava, barem onih koje mi danas smatramo religiskim predstavama. Prve organizovane religije i religiske dogme pojavljuju se u Sumeru i Kaldei negde oko 5000.-te godine p.n.e. i vezane su za stvaranje prvih društava i država. U to vreme na području današnjeg Irana odnosno Iraka završeno je mlađe kameno doba i počelo bronzano doba. Ljudi su promenili način svog života i od lovaca skupljača počeli da se bave zemljoradnjom i stočarstvom. Tada su osnovane i prve države a sa svojim uzdizanjem uzdignute su i prve religije. I danas većina religioznih ljudi veruje da je svet star oko 7000. Godina. To tvrdie i Biblija i Kuran i Talmud iako se malo razlikuju u pogledu vremena stvaranja sveta i sveti spisi pisani na Sanskritu načelno se slažu svet je star najviše 8000 godina. Istorija takođe tvrdi isto svet koji danas poznajemo, ono što danas nazivamo civilizaciojom, svet organizovanih ljudskih zajednica nastao je promenom u načinu organizacije ljudske zajednice pre oko 7000 godina. Zajednice koje su postojale ranije nisu imale civilizaciju i antropološki gledano nisu bile organizovane grupe. Pošto su prve religije nastale zajedno sa prvim civilizacijama predstave o bogu i njegovim anđelima stare su koliko i same civilizacije. Ipak danas su nam poznati arheološki dokazi koji kažu drukčije. Bogovi možda, pojmovno gledano jesu stari 7000 godina ali ne i anđeli. Iako danas verujemo da su nastali od njih anđeli su mnogo stariji. Danas su nam poznati dokazi koji govore da su ove predstave postojale pre 10000 godina a postoje i nagoveštaji koji ih datiraju čak 30000 godina p.n.e.

Pojam šamanizam se odnosi na verovanja da svetom vladaju nepoznate sile i duše umrlih (slično animalizmu), sa kojima može opštiti samo posebno obdareno lice, odnosno šaman, i na niz postupaka kojima leči bolesti, upućuje zajednicu na podnošenje žrtava i ispraća duše preminulih na drugi svet. Veruje se da se to postiže prelaskom preko ose sveta i stvaranjem posebnih odnosa sa duhovima, ili zadobijanjem kontrole nad istima. Šamanima su pripisivani sposobnost upravljanja vremenskim prilikama, gatanja, tumačenja snova, astralne projekcije, putovanja „višim“ i „nižim“ svetovima. Šamanističke tradicije postoje širom sveta još od praistorijskih vremena.

Prema Mirči Elijade, šamanizam je prastara tehnika ekstaze. Jedna od glavnih crta šamanskog mističnog iskustva je težnja za rajem, pokušaj prevladavanja izdvojenosti u kojoj se ljudska bića nalaze. Padanje u ekstazu i duhovno putovanje u gornji ili donji svet se najčešće preduzima radi obraćanja duhovima za pomoć i zaštitu. Ostaci šamanizma nalaze se na svim kontinentima a fenomen je danas najprisutniji u srednjoj Aziji i Africi.

Šaman je sveštenik religije šamanizma, nešto poput lekara i duhovnog vođe plemena. Šamani su igrali važnu ulogu pri odbrani zajednice od mračnih sila i zlih duhova. Šaman je tunguska reč koja je preko ruskog ušla u ostale jezike sveta. Često se kao sinonimi za šamana koriste čarobnjak, vrač ili medicine man. Jedino šamani danas razumeju tajni jezik prirode i jezik životinja. Vide duhove i razgovaraju sa dušama umrlih.

Mit o padu se osim kod šamanskih zajednica sreće u skoro svim svetskim religijama. Naziva se još i mit o izgubljenom raju. Šuština mita o padu je da su prvi ljudi bili mnogo srećniji nego mi danas, živeli su bliže prirodi, jedni drugima i božanskom i razumeli su jezik životinja. Jednoga dana se čovek okrenuo protiv prirode da bi pokazao koliko je moćan, da može da uređuje stvari po svojoj volji. Tada se ceo svemir promenio i mnoga znanja su sklonjena od ljudskih očiju. Od tog vremena ljudi i životinje se više ne razumeju a jedino mrtvi i šamani imaju kontakt sa božanskim. Ali za razliku od prvih ljudi, današnji šamani se ne mogu uzdići na nebo u svojoj telesnoj formi već samo duhovno. Po povratku sa svojih astralnih putovanja oni pripovedaju ostalima o tome kakav je stvarni svet iza ovog koji poznajemo.

Dva najćešća načina postajanja šamanom su sledeći: naslednim prenošenjem šamanskog zvanja ili urođenim darom (zovom, izborom). Inicijacija najčešće započinje stanjima nalik duševnim bolestima i padanjem šamana u višednevni trans. Često budući šaman sanja inicijatičke snove u kojima dobija poruku da će postati šaman. Kod mnogih naroda u Severnoji Južnoj Americi, Africi i Indoneziji pristutno je i inicijatičko komadanje tela. Simbolika tog rituala je u tome da se šaman odrekne starog tela i svoje prošlosti kao pojedinačne osobe i da postane duhovni ratnik, šaman. Obredi inicijacije poput penjanja uz drvo, uspenja pomoću duge, astralnog putovanja u transu, itd. simbolizuju uspenje budućeg šamana na nebo.

Ako uspešno prođe inicijaciju šaman postaje jedino ljudsko biće kojem su poznati putevi u gornji i donji svet i jedini koji može njima ići. Po povratku sa jednog i drugog putovanja, šaman iscrpno pripoveda prisutnima svoje doživljaje, upoznaje ih sa raspoloženjem bogova, kao i o prilikama u carstvu mrtvih…

Svesno i voljno dostizanje duhovne ekstaze je ono što najizrazitije obeležava šamane. U nekim plemenima se ekstaza dostiže duhovnim vežbama i naporom volje dok se kod nekih ekstaza postiže pomoću raznih pomagala.

Tako je ekstaza pomoću intoksikacije gljivama poznata je u čitavom Sibiru. U drugim krajevima njoj odgovara ekstaza postignuta narkoticima ili duvanom. Kod Vasjugana se šamanizuje tako što šaman seda u najmračniji ugao kuće i počinje da svira na gitari. Kod Altajaca je ekstaza više stanje nadahnuća. Šaman gleda i sluša duhove, u ekstazi putuje u udaljene krajeve, ali nije bez svesti.

Bit šamanske ekstaze je uspenje na nebo i silazak u donji svet. Kada se šaman vrati iz transa on mora biti u stanju da ispriča i eventualno protumači šta je video i doživeo.

Šamani uvek imaju specifičnu odeću gde i najmanji komadić odeće simbolizuje nešto. Najraniji oblici šamanske odeće (kakvi dans postoje samo kod američkih indijanaca) sastojali su se od krzna životinja koje su sinbolizovale snagu (medveda, jelena) i od perja ili ređe krila (koje su sinbolizovale sposobnost šamana da leti. Poznat je istoriski podatak da je španskog osvajača Pizara Athuahalpa dočekao u kožnom plaštu napravljenom od krila slepih miševa koji je sinbolizovao kreljevu sposobnost da leti poput slepog miša. Drugi najčešći delovi odeće su krzno, kapa, štap, maska, bubanj i razni magični predmeti poput kostiju, perja itd. Ponekad i potpuna nagost može biti šamanska odeća. Šamanska maska se koristi radi lakšeg prevazilaženja sopstvenog identiteta kao pojedinca. Šamanski bubanj se koristi radi padanja u trans pomoću ponavljanja ritma.

Šamansko lečenje se najčešće obavlja magijski a sastoji se u tome da šaman pokuša da dozove dušu bolesnika da se vrati u telo ili da tehnikama napuštanja tela ode po zalutalu dušu i dovede je natrag. Šaman svira bubanj ili gitaru sve dok ne padne u ekstazu. Njegova duša u tom stanju napušta telo u potrazi za dušom bolesnika. Ovakvo lečenje veoma podseća na obred isterivanja duhova. Pored magijskih tehnika lečenja, šamani leče i lekovitim travama i napicima čiji su vrsni poznavaoci.