Mit o Potopu

Ninip i vavilonska verzija mita o potopu neznatno se razlikuje od one koja je zabelježena u bibliji. Prema ovom mitu potop je posledica divljanja ljudi i mlađih bogova koji nedozvoljavaju staroj boginji Tijamat da se odmori. Iako za raliku od semitske ova verzija mita neističe moralnu stranu mita već potop smatra posledicom kosmoloških događaja njena povezanost kao i uticaj na kasniji mit o Potopu su očigledni. Uštaprim (Sumerski Noe) nakon što je sišao sa lađe prekorava skupštinu besmrtnika a posebno Ninipa i Bela, navodeći mnogo drugih načina kako su mogli da kazne ljude. Radi njegove hrabrosti i ispravnosti Smeš se smiluje Uštaprimu i njegovoj ženi darujući im besmrtnost ali ih izoluje od ljudi na ostrvo koje se nalazi u delti Tgrisa. Hrabrost i drskost sa kojom se Uštaprim obraća bogovima nezamisliva je kod Jevrejskog praoca Noja. Takođe velika razlika u mitu postoji u činjenici da su svi ljudi nakon potopa nastali od Noja i njegovih sinova i to je trascedentalna nagrada koju je za svoju pobožnost dobio Noje. U mitu o Uštraprimu nagrada se svodi na besmrtnost koje osvaja dvoje ljudi, pitanje postojanja ljudi rešava se tako što bogovi stvaraju novu rasu ljudi. Nagrada se ovde svodi na Uštaprima i njegovu ženu a ne na celo čovečanstvo. Moralna hrabrost sa kojom se Uštaprim obraća bogovima pripada samo njemu a ne svim ljudima pa je i nagrada samo njegova. Ipak on u toj svojoj nagradi nemože uživati po svojoj volji već je izolovan od ostatka sveta kako druge ljude nebi učio kako da napadaju bogove.

            Delovi tablica sa mitom o potopu su sačuvanji. Iako kao i u slučaju epa o Gilgamešu nema nijednog kompretno sačuvanog artifakta kombinacijom više njih dobija se integralni tekst mita. Sledeći stihovi opisuju strašni potop i Ninipova bes:

„Tada Ninip, bog nepogode, priće blisko, munja se slomi u besu pred njim. Svi zemaljki duhovi odskočiše sa plamtećim buktinjama i cela zemlja bi buktinja. Bog nepogode zamahnu nad nebesima, zasenivši svetlost sunca i donoseći gustu tamu. Kiša padaše čitav dan, i zemlja bi pokrivena vodom; reke behu nadošle; zemlja bi zbunjena; čovek lutaše po tami, zamahujući elementima. Braća nemogavše videti braću; nijedan čovek nemogaše prepoznati prijatelje... Duhovi iznad gledaše dole i posmatraše nadolazeću poplavu i behu uplašeni: odleteše odatle i na nebu Anu oni se zbiše kao dve ruke u štitećem položaju.“

Pomak u vavilonskoj kulturi nije bio upravljan samo ka zapadnoj obali Palestine, i od Grka tokom feničanskog perioda već takođe i istokom kroz Elam do Iranskog platoa i Indije. Napomene su već učinjene ka sličnosti između rane Vedske i Sumerske mitologije. Kada su „nove pesme“ Aryan osvajača Indije bile stvarane, bog neba i okeana, Varuna, koji sliči Ea-Oannes-u i Mitra koji se povezuje sa Shamash, bile su već razdvojeni, (tj. njihovi kultovi su se razdvajali po snazi). Drugi kulturni uticaji bili su na delu. Neki pripadnici Aryanskog plemena, sahranjivali su svoje mrtve u Varuninoj „kući od gline“ dok je rastući broj kremirao svoje mrtve i obožavao Agni boga vatre. Na kraju vedskog perioda desila se sveža invazija u srednjoj Indiji, i „kasno pristigli“ predstavili su nova verovanja, uključujući i doktrine Transmigracije Duša i doba univerzuma. Boginje su takođe dostigle istaknutost, a vedski bogovi postaše manjim božanstvima, podčinjeni Brahni, Višni, i Šivi. Ovi kasno pristigli su bez sumlje bili pod uticajm Vavilonskih ideja, pre nego su došli u Indiju. U njihovoj Doktrini Svetskog Doba ili Yugas, naprimer mi smo nasilino podsećani na Eufratske ideje koje se tiču prostora i vremena. Npr. Dan Brahme blisko je povezan po načinu izračnavanja sa Vavilonskim astronomskim sistemom.

Brojni strani narodi, koji su podpali pod čini vavilonskih običaja i načina razmišljanja nisu ostali u stanju intelektualnog ropstva. Razmišljanje je bilo stimulisano rađe nego zarobljeno religioznim pozajmljivanjem od pridošlica, a razvoj ideja koje su se ticale misterije života i smrti žurno su se širile područjem nad kojim ritualno i obuzdavajuće sveštenstvo vavilona nije isticalo svoj uticaj. Kao što može biti zaključeno iz suprostavljajućih ideja patrijarha Vede i Sumerske mitologije. Pir-napishtim, vavilonski Noe i polubožanstvo Gilgameš očito je bio predstavljen u vedskoj mitologiji kao Yama, bog mrtvih. Yama je bio „prvi čovek“, i kao Gilgameš krenuo je na put preko planina i kroz vodu da otkrije raj. On je hvaljen u vedskim himnama kao „istraživač puta“ ili „načina“ ka „Zemlji Pitris-a“ (Očevi, oci), raju u koji Indiski nekremirani mrtvi ulaze peške. Yama nikada nije izgubio svoj orjentalni karakter. On je putnik u epovima Veda. 

Yama i njegova sestra Yami bili su prvi ljudski par. Oni su indentični Persiskim Zemaljskim blizancima Yima i Yimeh. Yima naliči Mitri; Varuna brat blizanac Mitre, nosi omču povezanu sa bogom mrtvih.

Indiski Yama koji je takođe zvan Pitripati, „gospodar očeva“, preuzima Mitrino mesto u Raju Predaka pored Varune boga neba i dubine. On sedi ispod drveta, svirajući flautu i pijući Soma piće koje daje besmrtnost. Kada su potomci Yame stigli u raj, oni su prihvatili svetleće forme „plemenitih i neuprljanih“. 

U persiskoj mitologiji „Yima“ tvrdi profesor Moulton, „gospodari zajednicom koja je vrlo verovatno stvorena od njegovih sopstvenih potomaka, jer je živeo čak duže od Adama. Da bi ih prikazao besmrtnima, on im daje da jedu zabranjenu hranu, obmanut Devama (demonima).Šta je bila ova zabranjena hrana? Možemo li ovo povezati sa drugom legendom u kojoj će , u Regeneraciji Mitra učiniti čoveka besmrtim dajući mu da jede mast Ur-Kuh-a, prvobitne krave od čijeg mrtvog tela sudeći po Aryan-skim legendama koje su usvojene u Mitraizmu,  je čovečanstvo najpre stvorenu?

Yima je bio kažnjen za „drsko prisvajanje besmrtnosti za sebe i čovečanstvo, na nagovor zle moći, umesto da sačeka Ahurino dobro vreme.“ Profesor Moulton se pita da li ova priča, koju je nameravao da rekonstruiše, „duguje išta Vavilonu“

Yima poput vavilonskog Pir-napishtim-a, je takođe obelodanio tajne stvaranja. On je prikazan kao „Čuvar, Nadzornik, Posmatrač, nad Stvaranjem“ od Ahure, vrhovnog boga. 300 godina je prošlo. Zemlja je od tog doba bila probijena zlatnom strelom. Yima tada izgradi sklonište u kome su ovečanstvo i pripitomljene životinje mogle naći sklonište tokom teške zime. „Slika“ kaže profesor Moulton, „snažno nas kuša da prepoznamo uticaj Vavilonske legende o Potopu.