Anđeoska verovanja

U mnogim religijama poput hrišćanstva, judaizma i islama, veruje se da između boga i čovečanstva postoje posredna bića, zvana anđeli. Oni su bestelesna bića koji ispunjavaju određene zadatke za boga i često se o njima misli kao glasnicima boga. Anđeli su dobri duhovi, nasuprot njihovih kopijam demona. Obično su prikazivani kao da imaju ljudski oblik, obučeni u duge, bele odore, okruženi jakom svelošću i sa dugim, poput labudovih krilima. Ovako su ih prikazivali umetnici, često na zahtev crkve, da upozore vernike da su anđeli više od ljudi. Postoje slučajevi, ipak, kada su se anđeli pojavljivali kao obični ljudi  i bili zamenjeni kao takvi. U ranom dobu čovečanstva, verovanje u duhove bilo je opšte. Primitivan čovek verovao je da ne postoje dobri ili loši duhovi. Oni su jednostavno imali moći, zvane mana, kojima su mogli činiti bilo dobro ili zlo. Sa pojavljivanjem hrišćanstva i drugih bitnih religija, verovanje u ovu vrstu duhova bilo je prekoreno (zabranjeno, ukinuto) i oni postaju demoni. Verovanje u anđele i demone može se pratiti unazad do drevne Persijske religije gde su postojala dva vrhunska bića: Ahura Mazda i njegov večiti oponent Angra Mainyu. Prvi pretstavlja dobro a drugi zlo. Oba imaju sledbenike i službenike (sluge), anđeli služe Ahura Mazdi dok demoni služe Angra Mainzu-i. Ovde je napravljena prva razlika između dobrih i zlih duhova. U Starom Zavetu anđeli imaju značajnu ulogu kao božji glasnici. Takođe u Starom Zavetu vodeći demon, Satana, je pretstavljen. Međutim, sve do Novog Zaveta on nije pretstavljan kao Lucifer, prvi od palih anđela koji se protivi bogu. U Novom Zavetu anđeli su prisutni u svim važnim događajima u životu Isusa. Ovde, oni postaju mnogo više od glasnika; prikazani su kao zastupnici boga u donošenju pravde u svetu.         

Anđeli su duhovi bez tela, koji poseduju superiornu inteligenciju, gigantsku snagu i nenadmašnu svetost. Uživaju (privilegiju) bliskog odnosa sa Bogom kao njegova usvojena (posvojena) deca, zamišljajući, voleći i slaveći ga na nebu. Neki od njih su često poslati sa visina kao glasnici ljudima. U mnogim religijama poput judaizma, hrišćanstva ili islama, veruje se između boga i čovečanstva postoje posrednici, nazvani anđeli. Oni su bestelesna bića koji ispunjavaju određene dužnosti za boga i često se misli o njima kao božjim glasnicima. Anđeli su dobri duhovi, nasuprot njihovim kopijama (dvojnicima) demonima. Obično su prikazani kao da imaju ljudski oblik, obučeni u dugo belo rublje, okruženi svetlošću i sa dugim nalik labudovih krilima. Tako su ih prikazivali umetnici, često na zahtev crkve, da upozore (naglase) vernicima da su anđeli viđe nego ljudska bića. Ima primera, međutim, gde se anđeli pojavljuju poput običnih ljudi i kao takvi bili pomešani (zamenjeni, loše shvaćeni) (priča o Lotu, na primer). U ranom dobu čovečanstva, verovanje u duhove bilo je opšte. Primitivan čovek verovao je da ne postoje dobri ili loši duhovi. Oni su jednostavno imali moći, zvane mana, kojima su mogli činiti bilo dobro ili zlo. Sa pojavljivanjem hrišćanstva i drugih bitnih religija, verovanje u ovu vrstu duhova bilo je prekoreno (zabranjeno, ukinuto) i oni postaju demoni. Verovanje u anđele i demone može se pratiti unazad do drevne Persijske religije gde su postojala dva vrhunska bića: Ahura Mazda i njegov večiti oponent Angra Mainyu. Prvi pretstavlja dobro a drugi zlo. Oba imaju sledbenike i službenike (sluge), anđeli služe Ahura Mazdi dok demoni služe Angra Mainzu-i. Ovde je napravljena prva razlika između dobrih i zlih duhova. U Starom Zavetu anđeli imaju značajnu ulogu kao božji glasnici. Takođe u Starom Zavetu vodeći demon, Satana, je pretstavljen. Međutim, sve do Novog Zaveta on nije pretstavljan kao Lucifer, prvi od palih anđela koji se proitvi bogu. U Novom Zavetu anđeli su prisutni u svim važnim događajima u životu Isusa. Ovde, oni postaju mnogo više od glasnika; prikazani su kao zastupnici boga u donošenju pravde u svetu. Do Novog Zaveta postojala su samo dva reda anđela; Serafimi i Heruvimi. Sv Pavle je povećao broj dodajući sedam novih redova. Oni su , poređani po važnosti: Serafimi, Heruvimi, Tronovi, Gospodarstva, Silne, Vlasti, Principi (Kneževi), Arhanđeli i Anđeli. Arhanđeli su po redu viši od anđela, ali još uvek dolaze kao osmi po redu među višim bićima. Četiri najvažnija su: Mihael, Gabriel, Rafael i Uriel. 

U islamu, veruje se da postoji četiri arhanđela koji čuvaju Alahov presto. Postoji četiri anđela i njihova nebrojena pratnja zaduženih za ovaj svet. Prvi je Gabriel i njegova vojska. On je zadužen za anđele-ratnike i otkrovenje. Gabriel obezbeđuje pobedu i odgovoran je za izumiranje zemlje (nacija): ljudi, životinja, biljaka i drugog kada bog to poželi. Drugi je Mihael i njegova vojska, zadužen za kišu i vegetaciju. On dostavlja sredstva (hranu) čovečanstvu. Treći je Azrail anđeo smrti i njegovi pomagači. Oni su zaduženi za zaplenu duša onih koji umiru. Četvrti je Izrafil i njegovi pomagači, zaduženi za Čas Sudnjeg Dana. Kada zemlja premine bog će im naložiti (narediti) da donesu četiri svoja svitka i oni će ih doneti. Bog će im narediti da otvore Knjigu Života. Oni će tada videti da su oni isti kao knjiga.