Doba, periodi ili epohe čovečanstva po Jehvinom kazivanju

Jehvina uputstva čovečanstvu koja su zabeležena u Njegovoj Reči, mogu se menjati kroz razne periode vremena ili vekove. Ovi periodi stvoreni su oko centralnih figura (predstava). Sa ciljem da razumemo našeg Oca veličanstveno Kazivanje, moramo raspoznati period u kom je uputstvo napisano i kome je ono bilo dato. Ako se to ne učini, rezultiraće doktrinarnom greškom i zloupotrebom Očevog Kazivanja. Na primer, Adamova i Evina zapovest nije bila da jedu sa drveta saznanja dobra i zla. Da li se ovaj nalog (zakon) odnosi i na nas danas? Ne, jer je bio dat u veku Adama i Eve i bio upućen njima, a ne nama. Drugi primer Jehvine volje, izmenjen vremenom, bile su dve Jakobove žene. Mogu li ja sada imati dve žene, sudeći po Očevom Kazivanju? Da li je Jakob imajući dve žene zgrešio, tokom njegovog perioda? Verujem da postoji 12 vekova (perioda) po Kazivanju Jehvinom; deset od njih uključuju čovečanstvo. Raspoznavanjem različitih naloga (zakona) za razne periode apsolutno je neophodno ako ćemo ovladati veštinama Očevog Kazivanja.

Periodi čovečanstva	Duhovna značenja brojeva
1. period Adama i Eva	Sloga i početak
2.period Kaina	Razlike i opšta mržnja
3.period Noe	Savršenstvo, božanska perfekcija
4.period Abrahama	Stvaralački rad
5.period Mojsija	Božanska lepota
6.period Džošue	Ljudski rast, Sin Čoveka
7.period Hrista, Tajne	Duhovna perfekcija, Sin Elohimov
8.period Zveri	Poboljšanje, vaskrsnuće
9.period Hrista kao kralja	Konačna presuda
10.period Jehve kao kralja	Savršenstvo božanskog reda

 

Doba Adama i Eve počine mitom o Postanju 1.3, a završava se izopštavanjem iz raja u Postanju 3.24. Taj vremenski period verovatno je manji od devet meseci, zato što nije bilo dece rođene u raju. Karakteristike doba Adama i Eve su: Adam i Eva su stacionirani u raju, oni su vegetarijanci, mogu da komuniciraju sa Jehvom, Jehva obitava u raju zajedno sa njima, postoji samo jedan zakon. Doba Adama i Eve je prvo doba. Broj jedan u svim jezicima je simbol zajedništva. Zajedništvo je bilo nedeljivo i nije postojala potreba za drugim brojevima.

Doba Kaina počinje Kainovom pobunom protiv Jehve i ubistvom njegovog svetog brata Avelja. Ovo doba se završava Jehvinim rečima: „Moram da ukloniti čoveka kog sam stvorio sa lica zemlje”, koje su rečene pre potopa. Zašto? „...Jehva je video da je slava (veličina, moć), bila grešnost čoveka na zemlji, i da je svrha zamisli njegovog srca, bila samo zlo svakog dana.“ Trajanje ovog doba je približno 1650 godina. Karakteristike ovog doba su: nije bilo glavne kazne i možda nije bilo pravila, bili su vegetarijanci, a Jehvino prebivalište bilo je u Raju, a ne na zemlji. Doba Kaina bilo je drugo doba. „Drugi iz bilo koje numeracije stvari uvek trpi pečat različitosti i opšte mržnje. Uzmite drugu tvrdnju Jehvinog Kazivanja. Prva je: Na početku, Elohim je stvorio nebo i zemlju (Postojanje 1:1). Druga je: Sada je zemlja  postala odbačena i divlja, a tama je bila lice burne (urlajuće) dubine.. Prva govori o perfekciji i redu a druga o propasti i opustošenosti“.

Doba Noe počinje sa „I Noa napravi oltar Jehvi“. Jehva sklopi ugovor sa Noom, simbol ugovora je duga. Doba se završava kada Jehva sklopi ugovor sa Abrahamom. Trajanje ovog doba je približno 450 godina. Karakteristike su: glavna kazna je bila doneta (propisana), ljudski rod više nije bio vegetarijanski, Jehvino prebivalište je još uvek u Raju. Doba Noe je bilo treće doba. „Tri je prvi od četiri savršena broja. Tri označava božansko savršenstvo, sedam označava duhovno savršenstvo, deset označava redno savršenstvo a dvanaest označava savršenstvo upravljanja. Prvo pojavljivanje broja je u Postanju 1:13. Treći dan bio je dan na koji je zemlja izazvana da se podigne iznad vode, simbolizujući tako uskrsnuće života.“

Doba Abrahama počinje Jehvinim sklapanjem ugovora sa Mojsijem njegovim narodom. Trajanje ovog doba je približno 400 godina. Karakteristike ovog doba su: seme Abrahama i Sare je začeto, između nacija, da se odvoje od Jehve, koji je kasnije postao poznat kao Hebrej; obrezivanje je bilo obavezno za sve muškarce; pravila, propisi i zakoni bili su zadržani. Jehvino prebivalište, za čovečanstvo, moglo je biti promenjeno na planinu Horeb; buduće spasenje doći će sporazumom sa Abrahamom. Doba Abrahama bilo je četvrto doba. “Četvrti dan video je materijalno stvaranje završenim (petog i šestog dana preostalo je još snabdevanje (opremanje) i naseljavanje zemlje živim bićima). Četiri je broj materijalne upotpunjenosti.” Nova Zemlja, zemlja Kanana, Jehvino obećanje Abrahamu, će, u budućnosti, biti nastanjena semenom Abrahama. Četvrtog dana stvaranja stvorene su zvezde. Jehva je obećao Abrahamu još i “Ja ću učini da se seme razmnoži kao zvezde na nebu”.

Doba Mojsija počinje sa Jehvinim sporazumom sa Mojsijem i njegovim narodom. Ovo doba se završava kada Jehva započnje svoju vladavinu. Trajanje doba je približno 1500 godina. Karakteristike ovog doba su: Zakon Mojsijev, Jehva je bio Elohim na jevrejskom, posebna dijeta; Jehvino prebivalište sa ljudima je na Tabernaklu i kasnije u Solomonovom svetilištu; spasenje je u radu. Doba Mojsija je peto doba. Broj pet je broj milosti i pomaganja. „Tabernakl je imao pet za svoj broj sveprostiranja, skoro svaka mera bila je umnoženi broj pet. Spoljni sud bio je 100 lakata dug i 50 lakata širok. Na obe strane bilo je 20 stubova, a duž svakog završetka bilo je 10 stubova, ili 60 ukupno; to je 5x12, ili milost vlasti (uprave). Stubovi koji su pridržavali (držali) zastore bili su 5 lakata odvojeni (udaljeni) i 5 lakata visoki, a otvor spoljnog zastora bio je podeljen na kvadrate od 25 lakata (5x5).“

Doba Jošue počinje sa Jehvinim pomazanjem Sina Svog duhom. Doba se završava kada Jošua prospe sveti duh na sve koji veruju u Dan Pentekosta. Trajanje doba je između jedne i tri godine. Karakteristike doba su: pomaganje i istina („zakon, kroz  Mojsija, dao je pomaganje i istinu, kroz Jošuu Pomazanje i takav opstao“); Jehva je i dalje Elohim na jevrejskom; istina o našem protivniku i našem ovlašćenju i moći nad njim je obelodanjena; Jehva kao Otac je bio obelodanjen; Jošua je izvršavao zakon Mojsijev; istina o zakonu je bila potpuno obelodanjena; zakon i proroci, do Jovana iz tog vremena, dobre vesti o kraljevstvu Jehvinom, su bile proklamovane. Jošua je bio iz Melhisedekovog sveštenstva; prebivalište Jehvino nije bilo u zdanju već u Sinu Svom, Jošui; spasenje je i dalje bilo u radu. Doba Jošue je bilo šesto doba. Čovečanstvo (Adam) bio je stvoren šestog dana, što čini broj šest ljudskim brojem. Jošua je nazivan Sinom Adamovim (čovekovim). U četiri Jevanđelja, sam Isus, korišćen je 558 puta, dok je sam Hrist korišćen 48 puta. Grčka reč, ΙhsouV , je reč prevedena na engleski kao Jesus (Isus). ΙhsouV, je sastavljena iz šest slova. Imamo čudesnu isprepletanost i kombinaciju brojeva šest i sedam, koji služe da unapred uspostave njegovu ljudsku prirodu, Sina Čoveka, broj šest i Elohimovu prirodu, Sina Jehve, broj sedam, Jošua Hrista. Doba Hrista počinje Danom Pentekosta. Doba se završava Parousia-om Gospoda za telom svojim, Zasedanjem Jehvinim. Ovo je naše sadašnje doba, koje traje preko 2000 godina. Karakteristike doba su: tajna je obelodanjena (otkrivena), ko je Hrist. Hrist je Glava a mi smo Telo njegovo; ni Jevrejin, ni neznabožac, već Zasedanje Jehvino; duh je nad svim vernicima; vernici nisu više sluge već rođeni kao Elohim, deca Jehvina, možemo jesti sve, spasenje je u milosti a ne u radu; novi sporazum, vladavina duha a ne zakona sada postoji. Doba Hrista je sedmo doba. Sedam je broj duhovnog savršenstva; dan Jehvinog odmora od svih Njegovih poslova. Sedam je, kao ni jedan drugi, broj korišćen u Kazivanju Jehvinom. Jehva se u ovom dobu odmara, jer je sve stvari stavio pod noge Sina Svog, Hrista, koji izvodi svo stvaranje. Hrist je smešten na desnu ruku Oca. Grčka reč CristoV, sastavljena je iz sedam slova. Hrist sam korišćen je 208 puta u Sedam Pavlovih Poslanica, a Isus 45 puta.

Doba Zveri počinje posle Parsouia Gospoda za telom svojim. Doba počinje u Otkrovenju 1:1. Doba Zveri se završava kada đavo odskoči 1000 godina, a zver i lažni proroci budu bačeni, živi, u jezero vatre. Trajanje doba je približno sedam godina. Karakteristike doba su: postoje samo Jevreji i neznabošci u ovom dobu, ovo doba je nastavak četiri Jevanđelja; spasenje je u radu. Doba Zveri je osmo doba. Osam je broj preporođenja i uskrsnuća. Dete će biti obrezano osmog dana, što je bio znak sporazuma sa Abrahamom. Na kraju doba zemlja će biti uništena i preporođena. Uskrsnuće pravde će se javiti u ovom ili sledećem dobu.

Doba Hrista, kao Kralja, počinje Hristovim gospodarenjem preporođenog neba i zemlje i sve stvaranje je podređeno njemu. Doba se završava sa presudom belog prestola; kada smrt, sheol (pakao, grob) i oni koji nisu zapisani u Knjizi Života, budu bačeni u jezero vatre. Trajanje doba je 1000 godina. Karakteristike doba su: pravednost, radost i mir na zemlji, jer Pravedni Sudac vlada; Hrist će vladati zemljom. Doba Hrista Kralja je deveto doba. Devet je broj završetka suđenja. “Označava završenost, kraj i sve stvari proizilaze iz čoveka; presude čoveku i njegovom radu.” Postoji devet voćki i devet prikaza duha. Presuda belog prestola će se pojaviti na kraju ovog doba.

Doba Jehve kao Kralja, počinje u Novom Jerusalemu spuštenog iz Raja. Ovo doba nema kraj. Karakteristike ovog doba će biti: novi Raj i zemlja gde Jehva boravi sa čovekom, na Zemlji. Više nema smrti, tuge i patnje. Doba Jehvem kao Kralja je deseto doba. Deset simbolizuje savršenstvo božanskog reda. “Završenost (potpunost) reda, beležeći čitav obilazak (šetnju oko) ičega, zato je zauvek postojeća simbolika broja deset. Podrazumeva da ništa ne nedostaje; da je broj reda savršen; da je čitav ciklus završen.” Deset pretstavlja Deset Zapovesti, desetinu i deset epidemija u Egiptu. Kada se 3, broj božanske savršenosti doda broju 7, broju duhovne savršenosti, dobija se 10, redna savršenost, broj božanskog reda. 

Dva doba koja ne sadrže čovečanstvo, pojavljuju se u Postanju 1:1 do 1:2. „Na početku, Elohm stvori nebo i zemlju.“ Ovo bi bilo prvo doba, savršeno u stvaranju. Nešto se desilo između pesme jedan i pesme dva, što je uzrokovalo drugo doba, koje je rezutiralo tamom. „...Zemlja je postala odbačena i divlja, a tama je bila lice urlajuće dubine...“ Moguće objašnjenje što je zemlja postala bez forme ili prazna može biti rezultat palih glasnika, dinosaurusa i ostalih bića, koji su se bunili protiv Jehve. Bića prvog neba i zemlje, u Postanju 1:1, mogla su se buniti protiv Jehve, kao što su se Adam i Eva bunili protiv Jehve, u drugom nebu i zemlji, a rezultat njihovog dela bila je poplava koja se desila u dobu Noe. Ne znamo razlog propasti koji se pominje u Postanju 1:2, jer nam Kazivanje to ne govori. Broj 12 simbolizuje savršenstvo u vlasti; postojalo je 12 plemena u Izraelu, 12 Apostola i 12 meseci u godini.