Ezekielova vidjenja i anđeoska Hijerarhija

Jedan od velikih starozavetnih proroka koji je delovao izvan Palestine, medju izgnanicima, bio je i Ezekiel (hebr.: Jehezqiel = 'snaga mi je Bog'). Zajedno s judejskim kraljem Jojahinom i drugim zarobljenim žiteljima Jerusalima, 597. god. s. e. car Nevukadnezar ga je deportovao u Babiloniju, kasnije jaku judejsku dijasporu. Tamo je se Ezekiel, budeći nadu za povrata u Jerusalim svojim sunarodnicima, nastanio u jevrejskoj koloniji Tel Abib na obali kanala Kebar. Pet godina nakon deportacije iz Jerusalima, na proroka Ezekiela je se moćno spustila ruka Gospodnja, i on je haldejskog meseca tamuza na rukavcu reke Eufrat imao jedno od najveličanstvenijih vidjenja Božije Slave i nebesničke Hijerarhije.

Dva kosmogonijsko-mistična stožera oko čijeg kultivacionog raščlanjivanja, spekulativne nadgradnje, su se okupljali jevrejski gnostici (a što tretira i obradjuje tzv. Heykhaloth-literatura) bili su tzv. 'Delo Kola' – Ma‘ase(h) Merkava(h) (skriptuarno izloženo na početku 'Knjige proroka Ezekiela') i 'Delo Postanka' – Ma‘ase(h) B’reshith. Tako talmudski traktat 'Hagiga' (fol. 11/b) obrazlaže: "Ne sme se poučavati /Zakon/ golotinja pred trojicom, ni učenje o Postanku pred dvojicom, a još manje o Merkava i pred jednim, pa makar on bio mudar i sve shvatao po svojoj svesti sam."

Sam termin Ma‘ase(h) Merkava(h) izveden je iz 'Prve knjige letopisa' gde se kaže da je kralj David svome sinu Salomonu, koji će sagraditi Jehovin Hram u Jerusalimu, predao srebrne i zlatne šipke "za uzorke od kola sa zlatnim Heruvima koji ce raširenih krila zaklanjati Gospodnji kovčeg." (28:18)

U Svetinji nad Svetinjom (Debiru) prvog Jehovinog Hrama u Jerusalimu koji je podignut kao zemaljska simbolično-ambijentalna slika Neba i Nebeske Palate (Svetinje), stajao je Kovčeg Zakona (u kome su bile pohranjene dve ploče Dekaloga). Na Kovčegu Svedočanstva nalazili su se zlatni kipovi dva Keruva. Raskriljeni Keruvi bili su izveženi i na zastoru koji je razdvajao Svetinju od Debira u Mojsijevom pustinjskom Šatoru. Gospodnja Slava koja je pratila i vodila u Obećanu zemlju Izraelce, u vidu sjajno-koprenastog Oblaka prekrivala je Prebivalište, pustinjski Tabernakl: "Od večeri do jutra stajao je u obliku Ognja nad Prebivalištem. Tako ga je Oblak neprestano zakljanjao, a noću bejaše poput žara." ('Brojevi', 9:15-16) Oblak Slave koji je zaklanjao Sunce Večnosti, Stub Univerzuma, Gospoda Ljubavi i Mudrosti, javljao bi se Mojsiju izmedju kipova Keruvâ. Na Sinaju je Mojsije već s Gospodom govorio licem u lice.

'Druga knjiga o kraljevima' opisuje dematerijalizaciju, preobraženje i vaznesenje Ilije proroka na obali reke Jordan: "I dok su tako isli /Ilija i Elisej/ i razgovarali se, gle: Ognjena kola i Ognjeni Konji /= Keruvi/ stadoše medju njih, i Ilija u Vihoru uzidje u Nebo." (2:11) - U novoj inkarnaciji, kao Jovan Krstitelj, Ilija opet deluje na Jordanu u sili Elementa Vode. - Pri Preobraženju na gori Hrist susreće i razgovara sa Nebesnicima koji su na zemlji delovali kao gorljivi borci za Istinu - sa Mojsijem i Ilijom, koje je Oblak Slave negda preobrazio i uzeo u Nebo: "Dok je On još govorio, prekrije ih svetao Oblak /= Merkava, Kola/." ('Matej', 17:5)

Kočije Slave i Preobraženja, Kočije Božije Vatre i Božije Vode, pojavljuju se i prilikom Isusovog Vaznesenja sa Maslinske gore u Betaniji: "... Bi na njihove oči uzdignut u vazduh, i Oblak Ga ote očima njihovim." ('Dela', 1:9) - Na Oblaku Slave Gospod ce opet Doći poput munje. Ezekiel svoj opis božanskih vidjenja počinje rečima: "Otvoriše se Nebesa, ... Pogledah, kad ono sa severa udario silan Vihor, velik Oblak, bukteći Oganj." - Ezekiel ne govori o nekom atmosferskom fenomenu i prelamanju, već o otvaranju duhovnog oka i duhovnih vratiju. Kamenovani djakon Stefan pred smrt iznosi: 'Gledam otvorena Nebesa i Sina Čovečijeg kako stoji s desne strane Bogu." (Ibid., 7:55) - I ljubljeni učenik Jovan, vidjenje Prestola Slave počinje sličnim rečima: "I gle, u Nebu otvorena vrata ..." ('Otkrivenje', 4:1) - Dolazak Kočije Slave postavljen je u znaku svetog Četvorstva, četiri Elementa: Vazduha, Vatre, Vode i Zemlje, baš kako se i Obilje Duha Istine izliva na prahrišćansko Bratstvo u Gornjoj odaji Markove kuće u Jerusalimu (Ibid., 2-4). - Ilijin susret sa Jehovom u nekoj pećini na Horebu opisuje se rečima: "Pred Jehovom je bio silan Vihor, tako snažan da je drobio brda i lomio hridi, /.../. posle olujnog Vihora bio je Potres, /.../.A posle Potresa bio je Oganj, /.../. Posle Ognja šapat laganog i blagog lahora." ('Kraljevi', I 19:11-12) Prorok Ezekiel dalje opisuje svoje vidjenje: "Usred toga /Oblaka/ nešto kao četiri Živa Bića, obličju slična coveku; u svako od njih su četitri lica, u svakoga četiri krila. Noge im ravne, a stopala kao u teleta; sevahu poput uglačanog bakra. Ispod krila imahu na sve četiri strane ruke čovečije." - Ezekiel za Keruve koji su se dvema 'krilima' dodirivali kaže da se nisu ni okretali, nisu pravili obrtno, kružno kretanje, već su samo munjevito translaciono parali vazduh napred-nazad, kako ih je Duh Božiji vodio.  Ezekiel dalje opisuje: "Na zemlji uza svako od četiri Bića po jedan Ofan/Točak. Točkovi behu slični hrisolitu, sva četiri istoga oblika; oblikom i napravom behu kao da je jedan točak u drugome. U kretanju su mogli ići u sva četiri smera a nisu se morali okretati /= rotirati/. Naplatnice im behu visoke, a kad bolje promotrih, gle, na sve strane pune očiju. Kad bi bića krenula, krenuli bi s njima i Točkovi; kad bi se bića sa tla podigla, i točkovi se podizahu." Izvorni hebrejski termin za 'točak' je galgal. Točak se javlja i kao simbol Nebeskih planetarno-solarnih Sfera nad kojima vladalački stoje Arhanđeli, Kneževi (Prinčevi). Prorok Daniel opisuje svoje vidjenje Večnog Oca na Prestolu Slave: "Njegovo je Prestolje kao plamenovi ognjeni i Točkovi kao žarki oganj." ('Daniel', 7:9) - Ako Božiji Presto predstavimo kao stepeničastu kupu (zarubljenu oblu piramidu), onda su 'točkovi' svakako stepenici te 'kupe'.  Pogledajmo kako prorok Isaija opisuje vidjenje visokih andjela Serafa, koje mu je Gospod dao u slikovitom obliku: "Iznad Njega stajahu Serafi; svaki je imao po šest krila: dva krila da zaklone lice, dva da zakriju noge, a dvema krilima su leteli." ('Isaija', 6:2) - Hvaleći Gospoda bez prekida, Serafi su potvrdjivali sebe kao Božiju decu koja neprekidno preuzimaju i isporučuju, odaju Božiju Slavu, Božiji Sjaj (hebr.: hashmal), čime se i neprekidno klanjaju Presvetome. Imenica seraf (u množini: serafim; u nekim evropskim jezicima susreće se kao 'serafin') povezuje se sa glagolom saraf koji znači: 'zapaliti', 'spaliti', 'izgoreti'. te sa istovetnom imenicom koja u starozavetnom štivu označava zmiju otrovnicu ( - plamen je taj koji se izdiže poput zmije. Oganj koji donose Serafi je simbol Svetog Duha, Koji sažiže sve negativno što mu se pokajnički preda, kako bi čovek mogao da bude Božija reč i Božija usta.

Ignatije (Ignatius) Bogonosac, episkop u Antiohiji, drugom po redu hrišćanskom centru posle Jerusalima, koji je mučenički stradao oko 1O7. godine, u svojo 'Poslanici Tralijancima’, ukazuje na svoje duhovne uvide, ali, kao i Pavle, naglašava da su to ipak delimične spoznaje: “Jer i ja, ni time što sam okovan /za Hrista/ i što mogu shvatiti nadnebeske stvari i andjelske stupnjeve i činove /višnjih/ Načalstva, i vidljivo i nevidljivo, ipak i pored toga još nisam učenik /Hristov/.” (5:2) Na definisanje crkvene doktrine o anđeoskoj lestvici najvećim delom je uticalo delo 'O Nebeskoj hijerarhiji' (De coelesti Hierarchia) nastalo dosta kasno (oko 5OO. g. n. e.), kada je institucionalizovana Crkva već služiteljsku hijerarhiju klerika izvrnula i pretvorila u vladalačko-despotsku. Tako u datom spisu istočni dogmatičar čiji je pseudonim Dionisije Areopagit (Dionysios Areiopagites), nebesnike deli s obzirom na blizinu Gospodu, na devet zbora, koje svrstava u tri hijerarhije (ierarhiai / ιεράρχιαι), tri hijerarhijska ranga (razreda, ) a svaki rang pak deli na po tri kora (horoi / χοόροι). U najviši, Bogu najbližu hijerarhiju vesnika (επάρχιαι) smešta Serafime, Heruvime i Trone (Prestole); srednji hijerarhijski razred (µεσάρχιαι), po njemu zauzimaju Dominioni (Gospodstva), Sile i Vlasti; nižu hijerarhiju (υπάρχιαι) pak čine Principi (Načela, Poglavarstva), Arhanđeli i Andjeli. Po Dionisiju viša hijerarhija dobija Svetlost od Gospoda, i daje je na srednju hijerarhiju nebesnika, a ovi na nižu hijerarhiju.

I pre i posle Dionisija postojala su slična imenovanja anđeoskih zborova, ali je njegova knjiga ponajviše uticala na formiranje Crkvene dogme i misli o nebesničkim lestvicama. Slično, ali ne i identično nabrajanje anđeoskih zborova susreće se i kod episkopa Kirila Jerusalimskog (Kyrillos, otprilike 315.-386.) Za istoriju hrišćanske misli i kulta, od njegovih brojnih spisa, najvažniji su njegovi 'Govori' (Kateheseis), ukupno 24 njih, objavljeni na osnovu stenograma jednog slušaoca. Tako u svome govoru 'O /Duhu/ Utešitelju' iznosi i sledeće, pozivajući verujuće pneumatike: "... Nemoj da ostaneš na zemlji. Penji se Naviše. Penji se sa mnom misaono u Nebo, i vidi tolike i tolike mirijade Andjela. Penji se još više ako možeš. Vidi Arhanđele, vidi Duhove, vidi Sile, vidi Načela, vidi Vlasti, vidi Prestole, vidi Upravitelje. Vidi Heruvime i Serafime. Upravitelj svima njima, i Učitelj, i Osvetitelj, jeste Sveti Duh Utešitelj." (Cat. VI, 4, vidi i: XI, 11)

Jovan Damaskin (oko 650. do oko 750. godine n. e.), najjasniji predstavnik halkedonske teologije, u svome spisu Expositio (‘Izlaganje ortodoksne vere’) iznos za nebesničku lestvicu: “Andjeli se razlikuju jedan od drugoga svetlošću i položajem, bilo da njihova svetlost zavisi od njihovog položaja, ili da njihov položaj zavisi od njihove svetlosti; i oni prosvetljavaju jedan drugoga, jer prevazilaze jedni druge redom ili prirodom. Jasno je da viši andjeli predaju svetlost i zvanje nižima.” (II, 3) – I crkveni pisac Grigorije (Gregorius, oko 330. do oko 390. godine n. e.) Bogoslov, episkop u Konstantinopolu, u svojim ‘Govorima’ iskazuje da niži andjeli primaju Svetlost od viših “saobrazno njihovoj priodi i redu - tes phýseos kai tes tákseos.” (XXVIII, 31) Andjeli se mogu razlikovati po Svetlosti koju zrače, ali je besmisleno da jedan anđeo od drugoga dobiva Svetlost Postojanja, kad je Bog, Svetlost Života, kao jezgro duhovnog tela u svakome nebesniku prisutan, i iz njega zrači. Zato što u Nebu sve zrači iznutra, zato i u Carstvu Svetlosti nema nikakve sene.

Origen (Adamantius Origenes, otprilike 185.-254.) iz Aleksandrije, jedan od najučenijih helenskih crkvenih otaca, iznosi u svojim ‘Počelima’ (De principiis) da su svi bestelesni duhovi storeni potpuno jednaki po prirodi, da prvobitno nisu bili razvrstani na stupnjeve, već je se to desilo kada je izvestan broj njih odstupio i otpao od Boga (II, 9, 6; III 5,5; I, 8, 1) - . Nebeska Hijerarhija je za Veke Vekova ista i nepromenljiva, kao što je i Bog nepromenljiv. Ona ishodi iz nepromenljivih principa Stvaranja, iz svrhe Kreacije, kao i iz emanaciono-diferencijacionih faseta u Bogu: jer Bog-Duh je Jednota, Dvojstvo, Trojedinstvo, Četvorstvo, Sedmerstvo, Dvanaestozračje i Beskonačje. Ove delom dosta proizvoljne i istumbane ‘sistematizacije' nebeskih inteligencija i genija, u kojoj su Bogu najbliži andjeli - Arhanđeli, smeštaju pri dnu lestvice, uglavnom se drže i srednjovekovni crkveni mistici i učitelji. Tako Bernardo od Klervoa (Bernhard de Clairvaux, oko 1090.-1153), opat monastira Klervo cistercitskog reda, u svom delu o stanju u crkvi (De conversione) piše Eugeniju da "Bog voli u Serafinima kao Ljubav, u Keruvinima spoznaje kao Istinu, u Gospodstvima gospodari kao Veličanstvo, u Poglavarstvima kraljuje kao Početak, u Vlastima štiti kao Spas, u Silama deluje kao Snaga, u Arhanđelima se objavljuje kao Svetlo, u Andjelima štiti kao Milosrdje." (PL 182, 795) - I znameniti franjevački mistik Bonaventura (13. stoleće) se drži date podele nebesnika i svoju progresivnu, hijerarhičku mistiku izvodi iz nje i simbolizma šestokrilih Serafa. I mnogi drugi crkveni oci i pisci (Atanasije Veliki, Jovan Zlatousti, Irinej, Origen, Vasilije Veliki, Grigorije Niski, Grigorije Veliki, Augustin,... govore o anđeoskoj lestvici i daju srodna razvrstavanja Nebesnika, ali je bespredmetno podrobno osvrtati se na sva njih, jer su suprotnosti sa lestvicom koju daje Hrist u svome patmoskom Otkrivenje, najvažnijem i najačem duhovno-apokaliptićkom spisu starine.

U drevnom judejskom vizionarskom spisu 'Prva Enohova knjiga', koji je u makabejsko doba doživeo zamašnu redakciju, opisuje se i Enohovo (Hanoh) vidjenje Presvetog Oca Nebeskog, vidjenje Njegove Palate i Prestola koje okružuje anđeoska svita, nebesnički zborovi: “...Ugledah Gradjevinu načinjenu od ledenog kamenja /= kristala/. Usled toga kamenja bejahu treptaji žive vatre. Oko točka toga gorućega Prebivališta, na jednoj od njegovih uzvisina, moj duh vide kako onde bejahu reke pune žive vatre koja ga je okruživala. Potom ga okružiše Serafi, Keruvi i Ofani: to su oni koji nikada ne spavaju, nego stražare nad Prestoljem Njegove Slave. I videh bezbrojne andjele, hiljade hiljada, koji okruživaše to Prebivalište. Mihael, Rafael, Gabriel i Fanuel i sveti andjeli koji bejahu Gore na Nebesima, u Njega su ulazili i iz Njega izlazili. /.../ S njima bejaše Pradavni, glave bele i čiste poput vune, dok Mu odeća bejaše neopisiva. /.../ Pradavni je stupio s Mihaelom, Gabrielom, Rafaelom i Fanuelom, s hiljadama hiljada, koje se nisu mogle izbrojati.'' (70:7-11.12.16) Ovde, u etipskome ‘Enohu’, susrećemo jedan od najstarijih sačuvanih zapisa koji aludirajuće ukazuju na lestvicu nebesničkih služitelja. Još eksplikativnije o njoj se ukazuje sledeće: "On će pozvati sve Sile i Svetitelje Nebeske i Moć Božiju; Keruve, Serafe i Ofane, sve andjele Vlasti i sve andjele Poglavarstva, odnosno, Izabranoga /= Hrista Božijeg / i druge Sile, koja tog dana bejaše na zemlji, nad vodom.'' (60:13)

U ezoteričnom spisu 'Knjiga Sazdavanja' (Sefer ha-Jecirah), koji se susreće u kraćoj i dužoj verziji, a koji je verovatno autorstvo nekog judejskog novopitagorejca s početka srednjeg veka, nalazimo sličan koncept razvrstavanja Nebeskih zvezdi, Božijih četa i vojnika: "... On je utvrdio /od Etera/ Presto Slave, Serafime i Ofanime, Sveta Živa Bića i Melehe /=Andjele/, i od njih triju On je stvorio Svoje Prebivalište." (I, 8) - Delo Postanka - Ma‘ase(h) Bereshith, 'Knjiga Sazdavanja' vidi kao prodiranje od Sefire 'Kruna' prema Sefiri 'Carstvo', a Delo Kočija - Ma‘ase(h) Merkava(h), vidi kao vraćanje Carstva Kruni: "Postavite Reč na njezin Izvor i vratite Tvorca na Njegovo Mesto." (I, 3)

U judejskom mistagogijsko-predajnom gnosticizmu - Kabali (Qabbalah), Božiji vesnici su razvrstani u skladu s doktrinom o deset emanacionih Sfera (Sefira):

Kruna - Kether,
Mudrost - Chokmah,
Razumevanje - Binah,
Milost – Chesed,
Snaga – G’vurah,
Čast - Thif’reth,
Pobeda - Nicach,
Lepota - Hod,
Temelj - J’sod 
Carstvo - Malkuth.

. Takav pristup razvrstavanju andjela susreće se i u starom odlomku spisa Clavicula Salomonis, odlomku koji je sa hebrejskog preveo francuski ezoterista Eliphas Lévi (1810.—1875. u svome delu –‘Filosofija okultizma': ''Prva kategorija Duhova /koji korenspodiraju sa Krunom/ je Hajot ha-Kadoš / Chaioth ha-Qadosh/ ili Inteligencije Božanskog Tetragramma, čija Slova simbolično predstavljaju misteriozne Životinje u proročanstvu Ezekiela. Njihovo Carstvo je Jedinstvo i Sinteza. Oni odgovaraju Inteligenciji. /.../ Duhovi Mudrosti su Ofanim /’Ophanim/, ime koje označava Točkove, jer svi na Nebu deluju kao ogromni točkovi ukrašeni blistavim komadićima od zvezda. Njihovo Carstvo je Harmonija; oni odgovaraju Razumu. /.../ duhovi Bine su Aralim ili Snažni. Njihovo Carstvo je stvaranje ideja; oni odgovaraju aktivnosti i energiji misli. /.../ Duhovi Gedulaha su Hašmalim /Chashmalim/, ili Lucidni. Njihovo Carstvo je Dobrotvornost; oni odgovaraju imaginaciji. /.../ Duhovi Geburaha su Serafim, ili Duhovi koji gore od revnosti. Njihovo Carstvo je kažnjavanje zločina. Oni odgovaraju sposobnosti uporedjivanja i biranja. /.../ Duhovi Tifereta su Malahim /Malakhim/, ili Kraljevi. Njihovo carstvo je Univerzalna Harmonija. Oni odgovaraju proceni. /.../ Duhovi Necaha su Elohim, ili Bogovi; ili Predstavnici Bogova. Njihovo Carstvo je Progres i Život. Oni odgovaraju Sensorium-u, ili Osećajnosti. /.../ Duhovi Hoda su Beni Elohim, ili Sinovi Božiji. Njihovo Carstvo je Red: oni odgovaraju unutarnjem razumu. /.../ Duhovi Jesoda su Kerubim, ili Andjeli, one snage koje oblikuju zemlju, i koje se u hebrejskom simbolizmu predstavljaju u obliku bikova. Njihovo Carstvo je Plodnost. Oni odgovaraju istinskim idejama. /.../ Duhovi Malhuta su Išim /’Ishim/, ili oni Virilni; oni su duše svetaca čiji je vodja Mojsije.”

I u delu Rituel de la Haute Magic' (cap. XIII), koji predstavlja prizivanje Nebesnikâ, Levi se prezentaciono kratko osvrće na date zborove. Ako bi ovo razvrstavanje uporedili sa apokaliptičkim simbolizmom, onda četiri Živa/Sveta Bića (Chaioth ha-Qadosh), nikako ne mogu da korenspodiraju sa Krunom, već sa Carstvom (Malkhuth-om), sa Sefirom koja se prikazuje u četiri boje, koje se podudaraju sa bojama konja četiri Jahača Zla (’Otkrivenje, 6:1-8) - Levi se drži razvrstavanja anđeoske hijerarhije koju je prezentovao i znameniti srednjovekovni (1135.-1204.) kabalista, filosof, lečnik i astronom Majmonid (rabbi Moše ben Majmon), pisac ‘Vodiča zabludelih’ i ‘Uvoda u Mišnu’. Jedan drugi judejski učitelj - Jišmael, preferira nesto drugačiji raspored anđeoske lestvice, pri čemu barata i sa zborovima Taršišim i Tafsarim. I u talmudskoj ezoteričnoj egzegezi anđeoski zborovi su vrlo kompoziciono nesuvislo postavljeni. Tako se u Gemara traktatu 'Hagiga' izlaže koncept o sedam Nebesa (Zastor, Svod, Magline, Prebivalište, Konačište, Boravište i Oblaci), pa se za neke od njih iznosi i ovo: "Prebivalište, u kojem je sazdan /Nebeski/ Jerusalim, Svetilište i Žrtvenik, a Veliki Anđeo Mihael stoji i prinosi žrtve, /.../.Konačište, u kojem su zborovi službujućih andjela koji noću kazuju pesmu, a danju ćute radi časti Izraela, ... /.../ Tamo /u Oblacima/ su dalje: Ofani, i Serafi, i Sveta Bića, i službujuci andjeli, i Prestolje Slave, a Car, Živi Bog, uzdignut i uzvisen, stoluje nad njima u Oblacima ... " (fol. 12/b). - U midrašu 'Kohen' u skladu s geocentričnom predstavom da oko Zemlje postoje sedam Nebesa, izlaže se: "Na sedmom Nebu nalaze se Arhanđeli, Heruvimi, Serafimi i Ofanimi."
Iako je jevrejska ezoterija govorila o više zborova službujućih andjela u Nebu, ipak je bila protiv lestvicâ Gospodstva koje su imali okružujući aktuelni mistični kultovi i onih koje su provejavale kod hrišćana. Tako se u Mišna traktatu 'Sanhedrin' iznosi: "... I zbog mira medju stvorenjima /čovek je stvoren sam/, kako ne bi čovek bližnjem svojem rekao: 'Moj je otac veći od tvojeg oca', i da ne bi Minejci govorili kako na nebu postoji više Gospodstva i da bi ti to kazivalo o veličini Svetoga, ..." (fol. 37/a) I apostol Pavle u svojim Poslanicama govori o Nebeskim službujućim silama, samo je posebno pitanje da li on pred očima ima neku striktno diferenciranu Nebesku Hijerarhiju, ili se na te kategorije više uzgredno i poetski osvrće. Tako pišući vernima u Kolosi on ukazuje za Hrista, koji je bio povod večnog Stvaranja, kroz Koga je sve stvoreno, koji je prvooblikovani Sin, jedini oblikovan za Sveto Gospodstvo iz Iskonske Svetlosti, Svetog Duha, prvopredvidjen od Oca za Suvladara Neba: "On je slika nevidljivoga Boga, Prvorodjeni sveg Stvaranja, jer je u Njemu stvoreno sve što je na Nebesima i na Zemlji, sve vidljivo i nevidljivo, bili to Prestoli, ili Gospodstva, ili Poglavarstva, ili Vlasti; sve je Njegovim posredstvom stvoreno - i za Njega. I On je pre svega i sve u Njemu ima svoje postojanje." ('Kološanima', 1:15-17) Kao što je Hrist medijatorski stožer Stvaranja i Otkupljenja, tako je i stožer anjeoske lestvice "Sve je, naime, od Njega, kroz Njega, i za Njega." (Rimljanima, 11:36) Hrist je tako i središte Dela Spasenja. Dakle, andjeli silaze, da bi služili Bogu i ljudima (cp.: ‘Kološanima’, 2:18) po Lestvicama zvanim Delo Spasenja (cp.: ‘Jovan’, 1:51). Te lestvice su Zakon Spasenja. Ta Lestvica je i Hristos, jer Hrist je Zakon Spasenja. Hrist spasava ne samo ljude već i utelovljene andjele, jer i njih satanska sila može zavesti, porobiti i vezati za svet Tmine. Bilo da se utelovljuju, ili da silaze kao andjeli čuvari ljudima, Nebeski, službujući andjeli silaze po Hristu i radi Hrista. Jer sve je radi Njega i On je u svemu Nebeskom. Pobedivši Tamu svojim životom i svojom Žrtvom, Gospod je sve ispunio Svojim Svetlom, svim omogućio i doneo Spasenje, izbavljenje od duhovne smrti. I On je se vratio na Očev Presto, koji stoji iznad demonske hijerarhije (Efescima, 6:12) i anđeoske hijerarhije: "... Posadio Ga je Sebi s desne strane na Nebesima, iznad svakog Poglavarstva, i Vlasti, i Sile, i Gospodstva, i nad svakim imenom ..." (1:20-31)

Najverodostojniji mistično-slikoviti prikaz anđeosko-nebesničke služiteljske lestvice izložen je u novozavetnoj 'Apokalipsi', u objavi koju je Hrist Božiji dao ljubljenome učeniku, apostolu i proroku Jovanu, prilikom njegovog izgnanstva na ostrvo Patmos (najverovatnije u vreme cara Nerona.). Tako u patmoskoj Apokalipsi Jovan opisuje svoje vidjenje Nebeskog Prestola u Božijoj Palati: "Na Nebu stajaše Presto, a na Prestolu sedjaše Neko, i Taj što sedjaše beše na izgled kao kamen jaspis i sard; i okolo Prestola beše duga na izgled kao smaragd. I okolo Prestola behu dvadeset i četiri /drugih/ prestola, a na /tim/ prestolima videh dvadeset i četiri Starešine kako sede, obučeni u bele haljine, a na svojim glavama imahu zlatne krune. I od Prestola izlažahu Munje, i Glasovi, i Gromovi. A sedam vatrenih Buktinja gorelo je pred Prestolom: to su sedam Duhova Božijih. I pred Prestolom beše kao stakleno more slično kristalu; a sred Prestola i oko Prestola četiri Živa Bića puna očiju spreda i sastrag. I prvo Živo Biće beše kao lav, a drugo Živo Biće beše kao vo, treće pak Živo Biće imaše lice kao lice čoveka, i četvrto Živo Biće beše kao orao koji leti. I svako od četiri Živa Bića imaše po šest krila, naokolo i iznutra puna očiju." (4:2-9) – Fokus cele videlačke slike čini Božiji Presto, Božija Kola, Božija Slava. Judejski hermenutisti (poput Eleazara iz Vormsa) često su ukazivali da se pravi razlika izmedju stvorene Božije Slave (Njegovog Prestola) i nestvorene Slave, Svetog Sjaja koji andjeli primaju i odašilju, odaju, kojim slave svoga Tvorca i Oca. Jovanovo vidjenje četiri Živa Bića se razlikuje od Ezekielovog, jer ih on vidi diferencirano: svako Biće ima svoj izgled i lik, dok god kebarskog vidioca svako Biće ima istovremeno i obraz ostala tri Bića. U Enohovom vidjenju kubične Prestone Dvorane koja ima više (7) kupola, takodje je potenciran značaj četiri Sveta Bića: "Na četiri vetra Gospodara duhova, na četiri strane, videh druge, osim onih koji stajahu pred Njim. Njihova su mi imena takodje poznata, jer mi ih objavi Anđeo koji je posao sa mnom, otkrivajući mi svaku tajnu. Tada sam čuo glasove Onih na četiri strane, kako veličaju Gospodara Slave. Prvi je Glas blagoslovio Gospodara duhova za sve Veke Vekova. Drugi je glas blagosiljao Izabranoga, i izabrane koji stradaju zbog Gospodara duhova. Treći je Glas molio za one koji prebivaju na zemlji, i prizivao Ime Gospodara duhova. Četvrti je Glas proterivao bezbožne andjele, zabranjujući im ulazak u prisutnost Gospodara duhova, kako ne bi čuli optužbe protiv žitelja zemlje. /.../ 'Prvi /Glas/ je milostiv i strpljiv, sveti Mihael. Drugi je onaj koji stražari nad svakom patnjom i ranama sinova ljudskih, sveti Rafael. Treći, koji stražari nad svime što je moćno, je Gabriel. A četvrti, koji stražari nad pokorom i nadom onih koji će naslediti večni život je Fanuel’. - To su četiri Andjela Svevišnjeg Boga i njihove sam glasove tada čuo." (I, 4O:2-7.8-9) Na nekim drugim mestima u tekstu (kao u npr. u 9:1) Fanuel se naziva i Uriel. Značenje hebrejskih imena četiri Sveta Bića koja goruće slave Gospodara duhova su: Mikha’el - 'ko je kao Bog?', Raph’ael - 'iscelenje Božije', Gavri’el - 'snaga Božija', ’Uri’el - 'svetlost Božija'. Četiri Sveta Bića su, metaforično rečeno, stubovi i nosači ('konji') Božijeg Prestola, Božijih Kola/Kočija. Tako videlac Enoh iznosi: "Videh prebivališta s Kolima Svetih /Bića/. Onde moje oči videše njihova prebivališta s andjelima, i njihova Kola sa Svetima. Oni su prizivali, vapili i molili za sinove ljudske, dok je Pravednost, poput vode, tekla pred njima, ..." (I, 39:4) ,,
A opisujući svoje vidjenje Male i Velike (Prestone) Dvorane Nebeske Palate sagradjene od duhovnoog kristala, Enoh iznosi: "I dodjoh blizu prostranoga Prebivališta, takodje izgradjenog od kristalnoga kamenja. I njegovi zidovi, kao i podovi, bejahu oblikovani od kristalnoga kamenja, i tlo bejaše kristalno. Njegov krov doimao se poput zvezdane staze /= u vidu kupole/ i i bljeskova munje; i medju njima behu Keruvi od Vatre u Olujnom Nebu. /.../ U vidjenju opazih, još jedno Prebivalište, prostranije od prethodnoga, čiji mi svaki ulaz bejaše otvoren, uzdignut usred treperavoga Plamena. /.../ I pod beše od vatre; nad njim bejahu munje i i zvezdana staza, dok je na krovu žestoko gorela vatra. pomno sam ga razgledao, i zapazio kako se u njemu nalazi uzdignuto Prestolje, koje se doimalo kao da je od mraza; oblikom je podsećalo na kuglu sjajnoga sunca; i onde bejaše Glas Keruva. Iz dna toga moćnoga Prestola izvirale su ognjene reke. /.../ ... Sveti, koji Mu bejahu blizu, nisu se od Njega udaljavali ni Noću ni Danju, niti su Ga napuštali." (I, 14:12.13-14.15-19.24) – Opis Božije Palate dominira u znaku Elementa Vode i Vatre, dveju preobražiteljskih Snaga. Kada mističari na Unutarnjem putu pokrenu svete snage u sebi, oni ih upravo doživljavaju u znaku dinamike četiri Elementa: Sveta snaga u njima gori i plamsa od karlice prema glavi i stopalima; ona teče poput vode (i taj tok levo i desno od kičme se najbolje oseća); ona pulsira (Zemlja) iz sedam centara svesti, sedam točka duše; i ona duva (Vazduh) unutar i oko tela putnika, (a tu duvanje se ponajprije oko čela doživljava). Božiji čovek se tako oseća kao da je istovremeno i u ognju i u ledu.

I u koptskom gnostičkom spisu 'O poreklu sveta', nadjenom kod Nag Hamadija 1945. god., koji je početkom IV. stoleća nastao na temelju različitih izvora i predaja, takodje se govori o Kolima Jehove Sebaota (hebr.: C’vaoth grč.: Sabaoth), Gospoda nad Vojskama: "Kada je stekao vlast najpre je Sebi sagradio Palatu. Ona je golema, veličanstvena, sedam puta sjajnija od sviju koje postoje na sedam Nebesa. Iznad svoje Palate načinio je Prestolje, koje je bilo golemo a stajalo je na Kolima s četiri Lica zvanim Keruvin. Keruvin ima osam obličja na svakom od četiri ugla, lavlja, volovska, ljudska i orlovska, ukupno šezdeset četiri obličja, a pred njim stoji sedam Arhanđela; on je osmi i ima vlast. Postoji ukupno [b]sedamdeset dva obličja. Nadalje, iz tih Kola se oblikuje sedamdeset dva boga; oni uzimaju obličja kako bi mogli vladati nad sedamdeset dva jezika kojima govore narodi. Pomoću toga Prestola On je stvorio druge, zmijolike andjele zvane Serafini, koji Ga neprestano slave." (8-9) I u 'Evandjelju po svetoj Dvanaestorici' Gospod govori o četiri puta tri Svete Snage Boga, odnosno o Dvanaest Zraka koji su predstavljeni od četiri Živa Bića: "Bog je Sila, Ljubav i Mudrost, i ovo Troje je Jedno. Bog je Istina, Dobrota i Lepota, i ovo Troje je Jedno. Bog je Pravednost, Znanje i Čistota, i ovo Troje je jedno. Bog je Divota, Samilost i Svetlost, i ovo Troje je Jedno. I ova četiri Trojstva Jedno su u skrivenom Božanstvu, savršenome, Beskonačnome, Jedinome." (66:2) - Pratimo li ukazni tok mističnih vizija, vidimo da je 'Oblak; simbol Skrivenog Božanstva, Gospoda svetih Dubina, Visina i Širina, Onog koje je skriveno za neprosvetljen um i za oči zaslepljene materijalnim prividom i grehom.

Oblak je i simbol Najviše Snage, Stvaralačkog Principa, dok Vetar, Zemlja, Voda i Vatra simbolišu i predstavljaju Održavajući Princip, četiri Elementa. Četiri Živa Bića (hebr.: chaja) su Božanski Nadglednici nad Carstvom minerala, Carstvom Biljaka, Carstvom životinja i Carstvom vilenjaka (prirodnih bića/duhova). Tako crkveni mistični učitelj Bonaventura (rodjen je godine 1221. u gradiću Bagnorea u italijanskoj pokrajini Viterbo) u svome spisu 'Put duha k Bogu', deleći bića na ona koja se radjaju, koja radjaju i ona koja upravljaju jednim i drugim bićima, prezentira i sledeće: "Bića koja radjaju jesu jednostavna bića, tj. nebeska telesa /= planete/ i četiri Elementa. Doista, iz ovih Elemenata pod uplivom svetla, koje pomiruje sve protivne sile pomešanih Elemenata, radja se nastaje sve što proizlazi iz delovanja prirodnih sila. Bića koja se radjaju jesu telesa koja se sastoje od Elemenata. Takva bića su minerali, biljke, životinje i ljudsko telo. Bića koja upravljaju prvim i drugim bićima jesu duhovna bića." (2, 2)

Brojne oči sa kojima se slikovito prikayuju Živa Bića, mogu predstavljati njihovu večnu goreću budnost, te sunca i svetove nad kojima nadglednički upravljaju. Četiri Živa Bića se susreću pod hebrejskim nazivom Keruvi; u evropskim jezicima termin Keruv (K'ruv) se pojavljuje najčešce u pluralnom obliku: kao Heruvim ili Kerubin. Poreklo i značenje naziva je sporno. U akadskom jeziku imenica karibu (ili karabu) ima značenje 'koleno'. - U Gemara traktatu 'Hagiga' koji govori, na svoj način, o zborovima službujućih andjela, nalazi se i sledeća dijaloška sekvenca: "'A što je keruv?' - Rabi Abahu reče: 'Kao dete /aram.: keravja/, jer se tako u Babilonu naziva dete: ravja'." (fol. 13/b) U starozavetnim tekstovima Keruvi se najpre predstavljaju kao čuvari nad stazom koja vodi k Drvetu Večnog Života. U 'Knjizi Postanka' (3:24) se kaže da je Gospod pred Drvetom Života, nakon isterivanja Adama i Eve iz Edena, postavio Keruve s plamenim vitlajućim mačem (hebr.: hérev) u ruci. Keruvi su Božiji Vitezovi čiji mač je reč Istine, reč Zakona. Podredjenost Keruva Gospodu nad Vojskama u 'Psalmima' se poetski stilizovano potencira: "Jehova caruje - nek zadrhte narodi; sedi nad Heruvima - zemlja nek se zatrese." (99:1) – ''Ti što sediš nad Heruvima zablistaj pred Efrajimom, Benjaminom, Manašeom, ...'' (80:2-3) - Kada su tri deportovana judejska mladića u Babilonu bili bačeni u užarenu peć, Božija Slava ih natkriljuje i zaštićuje od stradanja. Tada oni Gospodu zahvalnički pevaju: "Blagoslove /budi/, Ti što ispituješ bezdane i sediš nad Heruvima." (3:55) - U 'Drugoj knjizi o Samuelu' naznačuje se za Davida i njegove drugove: "... Odoše u Baalu Judinu da odande donesu Kovčeg Božiji, što nosi ime Jehove Cevaota, koji stoluje nad Keruve. " (6:2; par.: ‘Letopisi’, I, 13:6) – U dan kad ga Gospod izbavlja iz Šaulovih ruku David peva i ukazuje za Gospodara duhova koji je nedostupan neprosvetljenom oku: “On nagnu nebesa i sidje, pod nogama Mu oblaci mračni. Na Keruva stade i polete; na krilima vetra zaplovi. Ogrnu se mrakom kao koprenom, prekri se tamnim vodama i oblacima tmastim. Od bljeska pred licem Njegovim užga se ugljevlje plameno.” (‘Samuel’, II, 22:10-13) - ‘Prva Samuelova knjiga’ ukazuje da su se Izraelci sa prisustvom Kovčega Saveza sigurnije i borbeno moćnije osećali: “Narod posla ljude u Šilo, i donesoše odande Kovčeg Saveza Jehove nad Vojskama, Koji stoluje nad Heruvima.” (4:4) Judejski kralj Ezekija se u molitvi obraća Gospodu: “Jehova, Bože Izraelov, Koji stoluješ nad Keruve, Ti si jedini nad svim zemaljskim kraljevstvima, Ti si stvorio Nebo i zemlju. ...” (‘Kraljevi’, II, 19:15); par.: ‘Isaija’, 37:16) U patmoskom ‘Otkrivenju’ četiri Živa Bića koja neprestano slave Presvetog Oca, prikazuju se kako stoje uz uglove zlatnog Božijeg Žrtvenika (koji simboliše Gospodnju Sveštenu Vlast), Žrtvenika koji stoji pred Prestolom (8:3, 9:13): “I čuh jedan glas od četiri roga zlatnoga Žrtvenika koji je pred Bogom.” (9:13) – Svoje žrtvenike Jevreji su izgradjivali tako da su se na gornjoj strani završavali svojevrsnim roščćima: “Napravi i žrtvenik za paljenje tamjana; napravi ga od bagrenova drveta. Neka bude lakat dug, lakat širok, pod pravim uglom, i dva lakta visok. Neka mu roščići budu od jednoga komada s njim.” (‘Izlazak’, 30:1-2) – Od Božijeg Prestola i Božijeg Ognjenog Žrtvenika (8:5), izbijaju Ognjeni Glasovi, Sveti Gromovi: sedam Božija Duha, sedam Roga. Na Pomirilištu Kovčegu Zaveta bila postavljena dva zlatna kipa koji su predstavljali Keruve. Tako Gospod naznačuje Mojsiju: "Skuj i dva keruva od zlata za oba kraja Pomirilišta. Napravi jednoga keruva za jedan kraj, a drugoga keruva za drugi kraj. Pričvrsti ih na oba kraja Pomirilišta da s njim sačinjavaju jedan komad. Keruvi neka dignu svoja krila uvis tako da svojim krilima zaklanjaju Pomirilište. Neka licem budu okrenuti jedan prema drugome, ali tako da lica keruva gledaju u Pomirište." ('Izlazak', 25:18-20, vidi i: 36:8, 26.1.31) - Na kedrovim daskama kojima je obložen s unutrašnje strane Salomonov Hram bile su u bareljefu izradjeni keruvi, rastvoreni cvetovi i palme (simboli Carstva Mira): "Prekrio je njime /= zlatom/ Dvoranu: grede, pragove, zidove i vratna krila te izrezao keruve po zidovima." ('Letopisi', II, 3:7; vidi: 'Kraljevi', I, 6:29.32.35) - I druge stvari u enterijeru toga Hrama obeležavale su predstave Svetih Bića: "On izgradi deset podnožja /za umivaonike/ od bakra. /.../ Ona su imala oblik lica obuhvaćenih oplatama na svojim krajevima. Na licima, izmedju oplata behu lavovi, volovi i keruvi. /.../ Pod svakim podnožjem behu po četiri točka od bakra s osovinama bakrenim." ('Kraljevi', I, 7:27.28-29.30) - I u viziji tzv. Ezekielovog Hrama opisuju se bareljefi sa predstavama Živih Bića koje ukrašavaju zidove i vrata Hrama ('Ezekiel', 41:17-20.25) Dva Andjela-Keruva, dva Nebeska Svedoka, Hristovi učenici i Marija Magdalena vide na/u grobu Vaskrsloga ('Jovan', 20:12), te pri Njegovom Vaznesenju ('Dela', 1:10). - Ta dva Nebesnika su očigledno Mojsije i Ilija, Anđeo Vatre/Sunca i Anđeo Vode, keruvska utelovljenja, koja i pri Preobraženju na gori o praznik Senica Isus susreće i razgovara s njima o Svome predstojećem stradanju u Jerusalimu. ('Matej', 17:3-4) - U 'Esenskom evandjelju Mira' Isusu se pripisuju sledeće reči i pozivi: "... Dopustite Andjelu Vode da vas krsti iznutra, da možete postati slobodni od svih prošlih grehova, i da iznutra možete postati isto tako čisti kao rečna pena koja titra na sunčevom svetlu. /.../ ... Dišite dugo i duboko da Anđeo sunčeve svetlosti može ući u vas. I Anđeo sunčeve svetlosti izbaciće iz vašeg tela sve smrdljivo i nečisto što vas prlja i iznutra." I u kabalističkoj 'Knjizi Tajni' (Sefer ha-Razim, III-IV st. n. e.) opisuje se Presto Boga ispod koga teku ognjene reke, te se kaže da Presto nose četvorica Chajjoth-a, Živih Bića. Babilonska, egipatska i helenska civilizacija, podneblja na kojima su silazili kontigenti Božijih glasnika, takodje poznaje likovne, skulpuralne i reljefne predstave četiri Keruva. One se susreću u prikazima sfingi (bića s telom životinje i glavom čoveka) i grifona: "... Grifoni su zveri nalik na lavove sa orlovskim krilima i kljunom." (Pausanius: Hellados periegesis, I, 24) - Sfinge svečane aleje Amonovog hrama u Karnaku imale su telo lava i glavu ovna svete životinje boga Amona. Kao zaštitnice boga hrama medju šapama su imale njegovu statuu. Grčka sfinga je imala glavu žene lavlji trup, orlovska krila i zmijski rep, te je svojom strukturom odražavala periode tebanske godine: ognjeni lav je simbolizovao uzlazni period sunca a vodena zmija njegov silazni period, slabljenje sjaja. Poput Fanovih glavi u ‘Orfičkim fragmentima’ (63), na helenskim podnebljima gde je godina imala četiri godišnja doba, i sfinga je imala četiri odgovarajuća konstituitivna elementa: bika, lava, škorpiju i zmiju. To su ustvari, Lav, Škorpija, Bik i Vodolija, četiri (fiksna) zodijačka znaka koja odgovaraju Elementima Vatra, Voda, Zemlja i Vazduh. Data četiri znaka su padala o jesenju ravnodnevicu, zimsku kratkodnevicu, prolećnu ravnodnevicu i letnju dugodnevicu, dakle o Hristove Svečanosti: Preobraženje, Božić, Uskrs i Vaznesenje. Ove Životinje pojavljuju se i u opisu prvog, četvrtog, sedmog i jedanaestog Herakletovog dela. U priči o Kiknu i Filiju zmija je zamenjena pticama grabljivicama; u mitovima davnine orao se često prikazuje kao pobednik nad zmijom. Svetlonoše uzdignute orlovim krilima Duha ‘gaze’ nad zmijama i škorpijama. Ezekielovo vidjenje četiri Biža takodje himerički prikazuje. Za himeru (grč.: hímaira), mitološko biće koje čini lav (prednji deo), koza (srednji deo) i zmaj (zadnji deo tela) prominentni stoički filosof Lucije Anej Seneka (Seneca) u svojim ‘Epistolama’ iznosi: “Niko još nije tvrdio da se u Himeri krije živo biće, ili znaj: to su samo njeni delovi, a delovi nisu živa bića.” (113, 9) Za judejskog kralja Josiju (640.-609. god. s. e.), koji je se žestoko obračunao s tamošnjim idolopokloničkim kultovima izveštava se i sledeće: "... Spalio je u ognju sunčana kola." ('Kraljevi', II, 23:11) Očigledno se pod 'konjima' i 'kolima' misli na neki paganski prikaz Božijeg Prestola i četiri Živa Bića koja ga nose. U talmudskom (Gemara) traktatu 'Hagiga', pokušava da se objasni simbolizam koji nose četiri Živa Bića: "Kralj nad zverima je lav, kralj nad stokom je bik, kralj nad pticama je orao, a čovek je uzvišen nad njima, ali Sveti, blagosloven neka je, uzvišen je nad svima i nad celim svetom." (Fol. 13/b) – U filosofsko-religijskom epu Bhagavad-Gita bog Kršna kaže za sebe da je “lav, car zveri, medju zverima, Višnin or’o, medju pticama.” (10, 37) - Lava i orla kao simbole koristile su brojne dinastije i države, imale su ih mnogi uglednici. Lav, Orao, Čovek i Bik korenspodiraju sa alhemičarskim vrlinama smeti (lat.: audere), ćutati (tacere), znati (scire) i hteti (velle) Još u patrističkom dobu hrišćanstva provejava tumačenje da u apokaliptičkom simbolizmu četiri Živa Bića ustvari predstavljaju četiri novozavetna, kanonizirana Evandjelista, - što je velikim delom besmislen i neozbiljan egzegetski pristup. Četiri Živa Bića su najverovatnije prva četiri Arhanđela (od njih sedam), oni koji odgovaraju na četiri Održavajuća Elementa. Gospod koji 'sedi' nad Heruvima simbol je Duha, Etera koji preko četiri Elementa vlada Stvaranjem. Hijerarhija anđeoskih zborova ishodi iz emanaciono-diferenciacionih aspekata i faseta u Bogu, Kristalu Beskonačnosti. Kada se Bog vidi kao Jednota, Dvojstvo i Trojedinstvo, te kao Četvorstvo, Sedmerostrukost i Dvanaestozračje, onda se i anđeoske zastupničke strukture bolje uočavaju i postavljaju. U 'Apokalipsi' Hrist Božiji se slika i kao zaklano Jagnje sa sedam očiju i sedam rogova: "... To su sedam Božijih Duhova poslanih po svoj zemlji." (5:6) – U ‘Knjizi proroka Zaharije’ velikom svešteniku Jošui se najavljuje i ukazuje: “Evo, Ja ću dovesti Izdanak, Služitelja Svojega i ukloniću opačinu ove zemlje u jedan Dan. Jer evo Kamena koji stavljam pred Jošuu: na tom je Kamenu sedam očiju, i u njega ću urezati Natpis – reč je Jehove nad Vojskama.” ( 3:8-9; cp.: ‘Otkrivenje’, 2:17). Simbol Hrista je kod Zaharije, kako vidimo, predstavljen, ne ‘jagnjetom’, već /belim, sjajnim/ ‘kamenom’, ‘kockom’. Hrist-Jagnje je Svetilo Grada Novog Jerusalima, Svetog Kamena, Svete Kocke.

U patmoskoj ‘Apokalipsi’ videlac Jovan svedoči i ukazuje: “... Okolo /Božijeg/ Prestola beše duga na izgled kao smaragd.” (4:3) Smaragno zelena boja čini središnju, ugaonu, četvrtu, Hristovu boju u spektru pastelnih duginih boja. Kao što optička svetlost ima sedam boja (od crvene do ljubičaste) koje čine dugu, tako se i Svetlost Neba sastoji od sedam Zraka, a Duh Beskonačja od "sedam Duhova koji su pred Njegovim /= Božijim/ Prestolom, ..." (Ibid.,1:4, i slično: 4:5) - Od Božijeg Prestola, Oblaka Slave, izbijaju i prolamaju se sedam Groma, sedam Glasa. U ‘Enohovoj knjizi’ najavljuje se Novi Svet, svet Hrista Izabranika, Pobedničkog Jagnjeta: “Dotadašnje će nebo nestati, te će se pojaviti novo nebo, u kojem će sve nebeske moći sijati večnim sedmerostrukim Sjajem. ” (92:17) Pogledajmo kako se u ‘Enohovoj knjizi’ Zraci Božije Duge nazivaju: “Uglas će /Nebeski duhovi/ klicati, blagosiljati, hvaliti i veličati s Duhom Vernosti, s Duhom Mudrosti i Duhom Strpljivosti, s Duhom Milosrdja s Duhom Razumevanja i /Duhom/ Mira, te s Duhom Dobrohotnosti. ” (60:14) – U ‘Knjizi proroka Isaije’ ukazuje se za Mladicu iz panja Jišajeva: “Na njemu će Duh Jehovin počivati, Duh Mudrosti i Umnosti, Duh Saveta i Jakosti, Duh Znanja i Straha Gospodnjeg.” (11:2) - U srednjovekovnoj okultno-magijskoj misli sedam svetih Zraka se pojavljuju kao olimpijski duhovi pod imenima: Aratron, Bethor, Phaleg, Och, Hegith, Ophiel i Phul. Vernost, Mudrost, Strpljivost, Milosrdje, Razumevanje, Mir i Dobrohotnost, sedam Svetih Zraka, ishode iz Svetog Dvojstva: iz Pra-Ljubavi i Pra-Mudrosti, Stvaralačkog i Održavajućeg Principa, iz Oca-Majke Boga, Ognjišta Univerzuma Koje je Bilo, Koje Jeste, Koje će Postojati. Tako se, pored ostalog, u apostolskome Simbolu vere kaže: “Mi verujemo u Sedmerostrukog Duha Božijeg, Darovaoca Života: Koji proishodi iz Svetog Dvojstva, Koji sidje na Isusa-Mariju i na sve koji su verni Unutarnjem Svetlu.” (‘Evanjelje po Dvanaestorici’, 96:20) - Neki drugi mistični tekstovi daju i druge nazive za Svete Zrake. Tako u 'Apokalipsi' nebesnici hvale Jagnje sa sedam očiju: "Jagnje, koje je zaklano, dostojno je da primi Bogastvo i Silu i i Mudrost i Moć i Čast i Slavu i Blagoslov." (5:12; v. i: 7:12) Qabbalah sedam centralnih Božijih Snaga naziva: J’sod, Hod, Nicach, Thif'reth, G'vurah, Chesed i Da‘ath. - Kralj David blagosilja pred zborom Višnjeg: "Tvoja je, Jehova, Veličina, Moć, Slava, Sjaj i Veličanstvo, jer je Tvoje sve što je na Nebu i na zemlji; Tvoje je, Jehova, Kraljevstvo, i Ti si uzvišen povrh svega." ('Letopisi', I, 29:11) - U Aboth-u judejskog rabija Natana iznosi se za Božije Atribute i Sile: "Sedam middoth-a posluživahu pred Prestolom Slave: to su Mudrost, Pravda i Pravednost, Milost i Milosrdje, Istina i Mir. " - Kako je svaka Snaga sadržana u svakoj drugoj Snazi, to neki nezamenljivo ekskluzivni naziv za svaku pojedinačnu Snagu, za Božije Suštastvenosti i Svojstvenosti, ne trebamo tražiti i ne možemo izvući. - Kod mističnog učitelja Gabrijele (Gabriele Wittek) od Würzburg-a (1933.) sedam Svetih Snaga nose nazive: Red ili Budnost, (Vatra), Volja (Voda), Mudrost ili Pravednost (Zemlja), Ozbiljnost (Vazduh), Strpljivost ili Dobrota, Ljubav i Milosrdje ili Blagost.

U Enohovim vizijama, Gospod na svome Prestolu i sedam Njegova Kneza, koji stoje nad sedam Sfera i zastupaju sedmerostruki Sjaj, simbolično se predstavljaju u vidu geografskih uzvišica: "... Ugledah ognjenu Planinu, koja blješti danju i noću. Približih joj se i ugledah sedam različitih veličanstvenih Gora. Njihove stene bejahu sjajne i lepe; sve bejaju sjajne i lepe; i površina im beše lepa. Tri Gore bejahu na istoku i jedna na drugoj; tri na jugu, slično postavljene. Bejahu onde i duboke doline, koje se nisu doticale. A sedma Gora beše izmedju njih. Sve su nalikovale prestolu, a okruživalo ih je mirisno drveće." (I, 24:1-2; cp.: 25:3, 32:1. 33:1, 71:5; cp.: 'Otkrivenje', 17:9) 'Jaruge' i 'ponori' izmedju Gora javljaju se kao simboli satanskih nivoa-tamnica na koje su strovaljeni i svezani sedam Kneza Tame. (26:3-6, 17:1-4)  Nivoe i Moći sedam Arhanđela Enoh vidi u liku sedam sjajnih metala koje je čovek prve proizvodno upoznao: "... Videše moje oči tajne Nebesa i sve što postoji na zemlji; gvozdenu Goru, bakrenu Goru, srebrnu Goru, zlatnu Goru, Goru od tekućeg metala /= od žive/ i Goru od olova. " (51:2, v. i: 66:4; 'Brojevi', 31:22) - Videlac Džon Di (John Dee, 1527.-1608.) koji je praktikovao tzv. enohijasku magiju, u svome Dnevniku od 21. marta 1582. god. zapisuje: "Sedam Sinova Svetla pojaviše se kao sedmorica mladića, jasnih lica, u beloj odeći, sa belim svilenim velovima na glavi i s kićenkama pozadi, u obliku venca. Svi su u rukama držali po kuglu: prva beše od zlata, druga od srebra, treća od bakra, četvrta od kalaja, peta od gvoždja, šesti Princ po rukama premeće okruglu stvar od žive, a poslednja kugla je olovna." - Džonova heptarička doktrina govori i o 49 veličanstvenih i divnih andjela, koji su od Boga postavljeni da upravljaju svim zemaljskim zbivanjima: "Sva je vlast u rukama 49. (u ime Boga, Moći Njegove, Milosrdja i Pravde), a njihova su imena jasna, izuzetna i veličanstvena." (Iz dnevničkog zapisa od 29. aprila 1582. god.) - Spisateljski plodonosan crkveni spisatelj Origen u svome delu ‘Protiv Kelsa’ (Contra Celsum, 178. god.), usmerenom protiv pagana i Jevreja, prenosi Kelsova obrazloženja uspona duše kroz sedam Nebesa, izvedena prevashodno iz Hrist-Mitrinih misterija:”... Tamo imamo dva simbolična prikaza prikaza dva kružna toka na nebu: kružni tok stajačica i tok planeta i prolaz duša kroz njih. Simbolika je ova: lestve /klimaks/ sa sedam kapija i na njihovom vrhu je osma. Prva kapija je od olova, druga od kositra, treća od bronze /bakra/, četvrta od gvoždja,, peta od mešanog metala, šesta od srebra i sedma od zlata. Prvu pripisuju Hronosu /= Saturnu/ i pomoću rada s olovom svedoće o sporosti te zvezde; drugu Afroditi /= Veneri/, uporedjujući s njom sjaj i mekoću kositra; treću koja ima bronzani prag i čvrsta je, Zevsu /= Jupiteru; cp.: ‘Odiseja’, XIII, 4; ‘Ilijada’, XXI, 438), četvrtu Hermesu /= Merkuru/, jer oboje su, kažu oni, i Hermes i gvoždje izdržljivi u svakom rodu, donose dobit i mogu mnogo podneti /cp.: ‘Ilijada’, V, 670; X, 231. 498; VI, 48); petu koja je zbog mešanja metala nejednaka i šarolika Aresu /= Marsu/; šestu od srebra Mesecu; sedmu od zlata Suncu, pri čemu oponašaju njihove boje.” (VI, 22) – I srednovekovna renesansna hermeneutika i alhemija prave brojna poredjenja izmedju sedam metala, sedam klasičnih planeta, sedam sedmičnih dana, sedam Arhanđela, ... Sedam Svetih Snaga grade sedam Nebeskih Sfera. Kao Kneževe tih Sfera i kao Zastupnike sedam Svetih Zraka Gospod je postavio sedam Arhanđela (grč.: e arhe = 'početak', 'načelo'; o ággelos = 'glasnik'), koje je sazdao, uzeo iz tih Zrakova.

Možemo napraviti skicu Neba postavljenog u sedam dimenzija: od Prestola Univerzuma, Centralnog Sunca Univerzuma, izbijaju sedam Zraka; oni dospevaju do sedam drugih Oka, Prizmenih Sunaca koja stoje u središtu sedam Sfera, i razlažu se u pulsirajući Beskraj u 7 puta 7 Snaga. Zato se i Arhanđeli, gospodari sedam Sunaca, predstavljaju simbolično kao posrednici izmedju Stvaranja i Stvoritelja. U čovekovoj duši, mikrokosmosu, slici Makrokosmosa, slici Neba Beskonačnosti, esenca Ognjišta Univerzuma je projekciono predstavljena sa jezgrom duše a sedam drugih Sunaca sa sedam centara svesti, sedam točkova svesti, sedam duhovnih očiju, sedam pečata koji se trebaju zakonitim životom otvoriti i skinuti, da bi postali i potvrdili se kao Božije oko i Božije sunce, kao svetlonoše. Sedam Prizmatična Sunca, koja spektralno razlažu sedam Pra-Zraka Iskon-Sunca, u enterijeru jevrejskih svetilišta simbolično-reprezentativno su predstavljeni sa zlatnim svećnjakom zvanim m'enorah, koji je imao jedan centralni i šest razgranavajuća kraka: "Šest je krakova izbijalo s njegovih strana: tri kraka svećnjaka s jedne strane, a tri kraka svećnjaka s druge strane." ('Izlazak', 37:18) - Sedam Nebeskih Sunca i sedam Svetih Zakonitosti, predstavljaju sedam Božija Oka; ona, zajedno s 'granama', energetskim putanjama koje vode od Korena, od Iskon-Sunca, čine Drvo Večnog Života. - U 'Knjizi Sjaja' (Zohar-u), španskog kabaliste Moše de Leona (Moses de Leon, umro 1305. god.), ukazuje se za Nebeski Okean iz koga su otpale mnoge 'kapi', duše: "Njegovo prostrano korito izdeljeno je u sedam kanala, podsećajući na dugačke cevi, i vode ističu iz Okeana putem sedam kanala." (II, 42/b)

U 'Otkrivenju po Jovanu' sedam Arhanđela (ο αρχάγγελοσ, sin.) se predstavljaju kao retribucioni medijatori poslednjeg vremena: "... Videh sedam Andjela gde stoje pred Bogom; i dade im se sedam truba. /.../ I sedam Andjela, koji imahu sedam truba, spremiše se da zatrube." (8:2.6) - "I videh drugi, veliki i čudesni znak na Nebu: sedam Andjela koji su imali sedam krajnjih zala, jer se njima svrši Gnev Božiji. /.../ I čuh gromki glas iz Hrama kako govori sedmorici Andjela: 'Idite i izlijte sedam zdela Gneva Božijeg na zemlju." (15:1, 16:1; v. i: 17:1, 'Ezekiel', 10:1-2 ss)

Arhanđeli se nazivaju i silni Andjeli (‘Otkrivenje’, 10:1, 18:21), jer oni u Ime Duha Sile, u Ime Nebeskog Gospodara stoje nad Nebeskim Vojskama (cp.: 12:7) - Dok na bezakonike izlivaju Božiji Gnev, to od ljudi posvećenih Čistoti prenose do Boga njihove goruće molitve koje se poput dima uzdižu. Tako se u 'Knjizi o Tobiji' jedan od Nebeskih Kneževa predstavlja: "Ja sam Rafael, jedan od sedmorice svetih Andjela koji na Nebesima donose molitve svetih /Životom/ i stupaju pred Slavom Svetoga." (12:15, v. i: 'Otkrivenje', 8:2-3) U 'Enohovoj knjizi' daju se imena sedam Posmatrača-Arhanđela, bar ona pod kojima su ih poznavali stari Judeji: "Ovo su imena Andjela koji stražare: Uriel, jedan od svetih Andjela, koji stražari/bdije nad jadikovkama i Tartarom; Rafael, /.../ koji stražari nad dušama čovečijim; Raguel, /.../ koji se sveti svetu i svetlećim telima. Mihael, /.../ koji stražari nad ljudskom vrlinom, zapoveda narodima. Sarakiel, /.../ koji stražari nad duhovima dece grešnika. Gabriel, /.../ koji stražari nad Ikisatom, nad Rajem i nad Heruvima; Ramiel, /.../ kojeg je Bog postavio nad onima koji ustaju." (I, 20:1-8) – Problematičnost nekih ukaza tzv. 'Enohove knjige' je ta što u nekim obrazloženjima grubo razdvaja Keruve i Arhanđele, na šta navodi i jedan redak iz 'Apokalipse': ''I jedno od četiri Živa Bića dade sedmorici Andjela sedam zlatnih zdela punih Gneva Boga koji živi u sve Vekove.'' (15:7)
Dok se u hagiografijama sedam demonska Kneza predstavljaju čuvarima i patronima neznabožačkih naroda, dotle se Nebeski Knežovi, poput Mihaela, predstavljaju kao zaštitnici Izraela, naroda u kome je najveći broj glasnika Svetla bio utelovljen. Tako u 'Knjizi o Danielu', Hrist Božiji, Sin Čovečiji, ukazuje: 'Knez carstva persijskoga protivio Mi se 21 dan, ali Mihael, jedan od prvih Knezova dodje Mi u pomoć. Ostavih ga nasuprot Knezu persijskome, ..." (1O:13) - U objavi o poslednjem vremenu slikovitim jezikom se opisuje duhovni boj u Podnebesima izmedju Mihaela i Stare Zmije: "I nasta rat na Nebu: Mihael sa svojim andjelima zarati na Aždaju. I Aždaja i njeni andjeli zaratiše, ali ne odoleše i ne nadje im se više mesta na Nebu." ('Otkrivenje', 12:7-8) - Arhanđeo Mihael se bori za telo Mojsija, jednog od utelovljenih Nebeskih Kneževa ('Juda', 1:9) Arhanđeo Gabriel blagoslovenom Josipu i blagoslovenoj Mariji javlja da će se od njih roditi Hrist Božiji: "... Posla Bog Andjela Gabriela u galilejski grad po imenu Nazaret, devojci isprošenoj za čoveka po imenu Josipa iz Davidova doma." ('Matej', 1:26-27) U spisima hrišćanskih gnostika-jeretika susreću se takodje ukazi o sedam Nebesa i sedam moćna Andjela: "... Zoe, koja je bila sa Sabaotom, stvorila je sedam dobrih dvospolnih bića. Ovo su imena muških sila: Nezavidan, Blagoslovljen, Radostan, Istinit, Nesebičan, Ljubljeni, Pouzdan. Ovo su imena ženskih sila: Mir, Zadovoljstvo, Radost, Blagoslov, Istina, ljubav i Vera. Od njih je poteklo mnogo dobrih i dobrostivih duhova." ('O poreklu sveta', 10) - Svaki Arhanđeo, baš kao i svaki anđeo, dual je u sebi: utelovljenje Pozitivnog i Negativnog Principa. Jedna od apokrifno-ezotericnih knjiga koja takodje uzgredno govori o anđeoskoj hijerarhiji, a ponajpre potencira značaj sedam Arhanđela, je tzv. 'Esensko Evandjelje Mira’ (koje je sa aramejskog preveo Edmund Zekli). Kod jedne grane esena-hrišćana sedam moćnih Andjela se dualno postavljaju: govori se o sedam Andjela Zemaljske Majke i sedam Andjela Nebeskog Oca. Prvih sedam nose nazive: Anđeo Sunca (Vatre), Anđeo Vode, Anđeo Vazduha, Anđeo Zemlje, Anđeo Života, Anđeo Radosti i Anđeo Zemaljske Majke. A drugih sedam: Anđeo Sile, Anđeo Ljubavi, Anđeo Mudrosti, Anđeo Večnog Života, Anđeo Dela, Anđeo Mira i Anđeo Nebeskog Oca.

U sakralno-mističnoj zbirci 'Hermetički korpus', koja sinkretički reflektuje ideje više antiknih duhovnih pravaca, takodje se govori o sedmorici moćnih Nebesnika. Tako se npr. u 'Poimanderu Hermesa Trismegista' kaže i sledeće: "Um Bog, koji je musko-ženski, i Život i Svetlost, porodio je Rečju drugi tvorački Um, koji je Bog Vatre i Daha, i koji je stvorio sedam Upravljača što u Krugovima obuhvataju opažajni svet. A njihovo upravljanje se naziva sudbinom." U esensko-kabalističkom spisu Serekh široth 'olat ha-sabbath sedam Nebeskih arhonata nazivaju se Kneževi Vodje – Nasi'e R'oš. Uvodi se i niz sedam Upravljača drugog reda. - U mističnom midrašu 'Ezekielova vidjenja' (Re'ujoth Jehezq’iel) opisuju se sedam Nebesa i Božanski Tron, te se kaže da u svakom Nebu postoji po jedna Kočija, Merkava. - Po kabalističko-magijskoj 'Knjizi Tajni' u prvom Nivou Neba postoje Andjeli-Zakonoznalci (šotrim) koji sede na sedam Prestola, te vladaju nad sedam anđeoskih grupa.
Čak i istočnjački, bramanistički spis 'Manuov zakonik' (Manaya-dharma-sastra) pravi aluzione ukaze za sedmoricu visokih Božijih Sinova: "Sa Samobitnim kao prvim, ovih je sedam Manua velike moći, a svaki u svoje doba, stvorilo i zaštitilo sav ovaj pokretni i nepokretni svet." (I, 63).

Irinej (Eirenaios, Irenaeus), episkop lugdunski (umro 202. god.), u svome 'Izlaganje i opovrgavanje lažnog gnosisa' (poznatijoj pod nazivom svog starog latinskog prevoda Adversus haereses), govori i o jeretiku Saturninu, koji je bio rodom iz Antiohije. Saturninus je učio da postoji nepoznati i najviši Otac, koji je stvorio Andjele, Ahandjele, Sile i Vlasti. A ceo ovaj svet i sve što je u njemu, uključujući i čoveka, načilinili su sedam Andjela. Po njemu, jevrejski bog (osvete i proklinjanja) je jedan od onih sedam andjela koji su stvorili svet i materiju kojom Satana vlada (lib. I, cap. 24, § 1-2). Kada govorimo o anđeoskoj lestvici treba shvatiti da je to prevashodno lestvica služiteljskih ovlašćenja i dužnosti. U Nebu i na zemlji uvek je veliki i najveći onaj koji je revnosni služitelj svima, koji sve čini u Hristu i za Hrista, jer Hrista Duha vidi i potvrdjuje u svemu i svakome. Svi Nebeski andjeli su Božije oči, Božji zastupnici, starešine, čuvari, stražari i posmatrači. Nebesnici sa dna lestvice se pojavljuju kao andjeli čuvari ljudi i čovečanstva, oni u sredini su starešine pojedinih planeta i sunčanih sistema, dok najviši andjeli, Arhanđeli, stoje kao nadglednici nad sedam Nebeskih Sfera, sedam Nebesa; oni su čuvari sedam Svetih Zakonitosti. U 'Apokalipsi', uz sedam Arhanđela, odnosno četiri Živa Bića sa šest krila, koja stoje uz Žrtvenik sa četiri ugla, Bića koja neprestano goruće slave Gospoda, naglašena je i služba i pojava dvadeset i četiri Starešine: "I padoše dvadeset i četiri Starešine i četiri Živa Bića, pa se pokloniše Bogu koji sedi na Prestolu, ..." (19:4) – I dvadeset i četiri Starešine, koji sede pred Bogom na svojim prestolima, padoše na svoja lica i pokloniše se Bogu, ..." (11:16) - "I svi andjeli stajahu oko Prestola, i Starešina, i četiri Živa Bića, i padoše na svoja lica pred Prestolom i pokloniše se Bogu, ..." (7:11, i slično: 5:8.11, 4:10) - "I okolo Prestola behu dvadeset i četiri prestola, a na prestolima videh dvadeset i četiri Starešine kako sede, ..." (4:4) - Ako bi pravili neke paralele, onda Nebeske Starešine mogu odgovarati onom anđeoskom zboru koji Dionysios Areiopagites u svome spisu De coelesti Hierarchia imenuje kao Prestole, Trone.

Prorok Mihej, pred izraelskim kraljem Ahabom, koga je odvraćao od vojnog pohoda, ukazuje: “Video sam Jehovu gde sedi na svome Prestolu, a sva mu Vojska Nebeska stajaše zdesna i sleva.” (‘Kraljevi’, I, 22:19) Božija Carska i Sveštena Moć, njegova Palata i Njegov Hram, prevashodno počivaju na 7 Stuba (cp.: 'Otkrivenje', 10:1; 'Mudrost', 9:1), na službi 7 Arhanđela (7 Andjela Božije Duge) i 24 (12+12) Starešine. Sa pozicije i službe četiri Živa Bića, Arhanđela četiri Elemenata, ishodi i diferencira se starešinska služba, služba visokih Hristovih pomagača. Na svako Živo Biće, odnosno na svaku Elementarnu Snagu i Svetu Moć (Vodu i Vazduh, Vatru i Zemlju - Život i Suštinu, Oganj i Svetlost), nadovezuju se po šest Starešine, po šest Krila. ( Treba zapaziti da kocka, simbol Božijeg Poretka i Doma, ima 6 strana i 12 ivica.) Dalje, 24 Starešine Neba se verovatno mogu razvrstati na 12 onih koji su upravljački zaduženi za duhovni Univerzum i 12 nadglednički zaduženih za materijalni Univerzum.

Aronovo sveštenstvo u Jehovinom Hramu bilo je razvrstano u 24 razreda, a kockom je odlučivano kojim redom sedmično će se smenjivati u liturgijsko-žrtvenoj službi (cp.: 'Letopisi', I, 24:7-19; 'Luka', 1:8). Svaki sveštenički razred imao je svoga nadglednika (hebr.: negid; grč.: o epístates, o epískopos) - U 'Evandjelju po Dvanaestorici' se za prvog nadglednika Hristove Crkve u Jerusalimu izveštava: "A Crkvi u Jerusalimu bi dat Jakov, brat Gospodnji, za njenog predstojatelja i andjela, i pod njim dvadeset i četiri sveštenika u četverostrukoj službi, te pomoćnici i uz to djakoni." (96:13)

U 'Apokalipsi' se ukazuje i na dvanaest Andjela Novog Jerusalima, koji se simbolično slika u vidu dvanaestoivične kocke (koja razvijena po stranama daje krst): "Imaše /Grad/ velik i visok zid sa dvanaest vrata, a na vratima dvanaest Andjela i napisana imena; to su imena dvanaest plemena Izraelovih. /.../ A zid gradski imaše dvanaest temelja i na njima dvanaest imena dvanaestorice Jagnjetovih apostola." (21:12.14) Prvi temelj Novog Jerusalima činio je i čini Simon Petar, Kefa, Stena izvadjena iz Velike Stene, iz Hrista Spasitelja. Svojim Apostolima, Hrist, Sunce sveta, ukazuje metaforično: "... Vi ste dvanaest hiljada Mojih koji će spasti čitav svet." ('Dvanaestorica', 88:8) - Svojoj svetoj Dvanaestorici Gospod naznačuje da će u novom životu, u Zori Novog Doba, kada se ponovo budu rodili i ponovo budu duhovno vaskrsli, pozvani i izabrani od Boga, kao Žena obučena u Sunce, sesti na dvanaest prestola i suditi na dvanaest plemena Izraela ('Matej', 19:28), tj. preneće Zakon Života na 12 puta 12.000 Novih Izraelaca, na 144.000 Božijih služitelja izabranih od mnogobožaca, sa kojima će se završiti gradnja Hrist-Davidovog Tabernakla i Carstva Mira.