Neorganska svest

Posebno pitanje učenja Don Huana odnosilo se na pojam neorganske svesti. On o ovom pojmu kaže sledeće: „Već znaš da u svemiru postoji večna sila koju su čarobnjaci drevnog Meksika nazvali tamno more svesti. Dok su bili na vrhuncu svoje moći opažanja, videli su nešto od čega su im se gaće tresle, ako su ih uopšte nosili. Videli su da tamno more svesti nije odgovorno samo za svest organizama nego i za svest bića koja nemaju organizam.“

„Šta to znači, don Huane, bića bez organizma koja imaju svest?“ zapanjeno upitah, jer to nikada ranije nije pomenuo.

„Stari šamani su otkrili da se ceo svemir sastoji od dualističkih, blizanačkih sila, sila koje su suprotne i komplementarne jedna s drugom. Naš svet je neizbežno dualistički. Njemu suprotan i komplementaran je onaj u kome žive bića koja imaju svest, ali ne i organizam. Zato su ih stari šamani zvali neorganska bića. «

„A gde se nalazi taj svet, don Huane?“ upitah nesvesno žvaćući komadić sušene kajsije.

„Ovde, gde ti i ja sedimo,“ odgovori on nehajno, ne propuštajući da se nasmeje mojoj nervozi. „Rekao sam ti da je to naš blizanački svet s kojim smo tesno povezani. Čarobnjaci drevnog Meksika nisu o stvarima razmišljali kao ti, smeštajući ih u vreme i prostor. Oni su se prema stvarima određivali svojom svešću. Dva tipa svesti koegzistiraju a da se nikada ne dodirnu, zato što se međusobno potpuno razlikuju. Stari šamani su se suočili sa ovim problemom koegzistencije ne hajući za vreme i prostor, Smatrali su da se stepen svesti organskih bića toliko razlikuje od stepena svesti neorganskih bića da su obe svesti mogle da egzistiraju ne ometajući jedna drugu.

„Možemo li da opažamo ta neorganska bića, don Huane?“

„Naravno da možemo. Čarobnjaci to čine kad god požele. Prosečni ljudi to takođe čine ali nesvesno, jer nemaju ni svest o postojanju blizanačkog sveta. Kada razmišljaju o blizanačkom svetu oni se upuštaju u mentalne masturbacije, ali im nikada ne pada na pamet da njihove fantazije potiču od uzvišenog saznanja koje svi imamo: da nismo sami. Problem u tvom suočavanju sa stvarima u smislu vremena i prostora,“ nastavio je, „jeste u tome što ti primećuješ samo ono. što se spusti u prostor i vreme koji su tebi na raspolaganju, što je. veoma ograničeno. S druge strane, čarobnjaci imaju široko polje opažanja i mogu da primete ako se spusti nešto nepoznato. Mnoštvo bića iz slobodnog svemira, entiteta koji poseduju svest ali ne i organizam, spušta se na polje svesti našeg sveta, ili na polje svesti našeg blizanačkog sveta, a da ih prosečno ljudsko biće nikada ne primeti. Entiteti koji se spuštaju na naše polje svesti, ili na polje svesti našeg blizanačkog sveta, pripadaju drugim svetovima koji postoje izvan našeg sveta i njegovog blizanca. Slobodni svemir je ispunjen skupovima svesti, organskim i neorganskim.“

Čarobnjaci su znali kada se neorganska svest iz drugih svetova, izvan našeg blizanačkog sveta, spusti u njihovo polje svesti. Rekao je da su ti šamani, baš kako bi uradilo svako ljudsko biće na ovom svetu, pravili beskrajne klasifikacije različitih tipova energije koja ima svest. Prepoznavali su ih zahvaljujući opštem znanju o neorganskim bićima.“

„Da li ta neorganska bića imaju život kao što ga mi imamo?“ upitao sam.

„Ako smatraš da život znači biti svestan, onda ona imaju život. Da budem precizniji, kad bi se život mogao meriti intenzitetom, oštrinom i trajanjem te svesti, rekao bih da su ta bića življa od tebe i mene.“

„Da li ta neorganski bića umiru, don Huane?“

Don Huan se zakikota pre nego što je odgovorio. „Ako prestanak svesti nazivaš smrću, onda da, ona umiru. Njihova svest se gasi. Njihova smrt je u priličnoj meri nalik na smrt ljudskog bića, a istovremeno i nije, jer smrt ljudskog bića ima skrivenu opciju. To je nešto kao klauzula u pravnom dokumentu, klauzula koja je napisana sitnim, jedva vidljivim slovima. Moraš da upotrebiš uveličavajuće staklo da bi je pročitao, a ipak, to je najvažnija klauzula u dokumentu.“

„Šta je skrivena opcija, don Huane?“

„Skrivena opcija smrti postoji samo za čarobnjake. Oni su jedini koji su, koliko je meni poznato, pročitali sitna slova. Za njih je opcija relevantna i funkcionalna. Za prosečna ljudska bića smrt znači prestanak njihove svesti, kraj njihovih organizama. Za neorganska bića smrt predstavlja isto: kraj njihove svesti. U oba slučaja smrt je čin kojim te tamno more svesti usisava u sebe. Njihova pojedinačna svest, puna njihovog životnog iskustva, probija svoje granice i svest se kao energija izliva u tamno more svesti!“

„Ali koja je skrivena opcija smrti koju imaju samo čarobnjaci, don Huane?“

„Za čarobnjaka smrt je faktor ujedinjenja. Umesto da dezintegriše organizam, što je obično slučaj, smrt ga ujedinjuje.“

„Kako može smrt bilo šta da ujedini?“ pobunio sam se.

„Za čarobnjaka, smrt okončava vladavinu individualnih raspoloženja tela. Stari čarobnjaci su verovali da različiti delovi tela vladaju raspoloženjem i akcijama celog tela; delovi koji postaju disfunkcionalni povlače ostatak tela u haos, kao kad imaš mučninu posle loše hrane. U tom slučaju raspoloženje tvog stomaka utiče na sve ostalo. Smrt oslobađa od vladavine pojedinih delova tela. Ona njihovu svest ujedinjuje u jednu jedinu jedinicu.“

„Da li smatraš da su čarobnjaci svesni i posle smrti?“

„Za čarobnjake, smrt je čin ujedinjenja koji angažuje svaki delić njihove energije. Ti o smrti misliš kao o lešu pred sobom, kao o telu koje je počelo da se raspada. Za čarobnjake, kad se dogodi ujedinjenje, nema leša. Nema raspadanja. Njihova tela se u celini pretvaraju u energiju, energiju koja poseduje svest koja nije fragmentarna. Granice koje postavlja organizam, granice koje se poništavaju smrću, u slučaju čarobnjaka još uvek funkcionišu, mada golom oku više nisu vidljive.

„Znam da si nestrpljiv da me pitaš,“ nastavi široko se osmehujući, „da li je ono što opisujem duša koja ide u raj ili u pakao. Ne, to nije duša. Ono što se događa čarobnjacima kad odaberu tajnu opciju smrti, jeste da se pretvaraju u neorganska biću, veoma posebna neorganska bića velike brzine, biča sposobna za čudesna opažanja. Čarobnjaci tada kreću na ono Što su šamani drevnog Meksika zvali konačno putovanje. Beskraj postaje njihovo područje delovanja.“

„Hoćeš da kažeš da su postali večni?“

„Moja trezvenost čarobnjaka govori mi da će se njihova svest ugasiti na način na koji se gasi svest neorganskih bića, ali nisam video da se to dogodilo. O tome nemam saznanje iz prve ruke. Stari čarobnjaci su verovali da će svest ove vrste neorganskih bića trajati dok traje Zemlja. Zemlja je njihova matrica. Dokle god ona dominira, njihova svest traje. Za mene je to veoma razumna tvrdnja.“

Bio sam zadivljen kontinuitetom i redom u don Huanovom izlaganju. Nisam imao šta da dodam. Ostavio mi je osećanje tajanstvenosti i neizgovorenih iščekivanja koja treba da se ispune. Prilikom moje sledeće posete don Huanu, jedva sam čekao da mu postavim pitanje koje je zaokupilo svu moju pažnju.

„Postoji li mogućnost, don Huane, da duhovi i utvare zaista postoje?“

„Šta god bilo to što ti nazivaš duhom ili utvarom, kada ih Čarobnjak pomno prouči, se svodi se na jedno - moguće je da je svaka od tih utvara nalik na duhove, u stvari, konglomerat energetskih polja koji ima svest, a koji mi pretvaramo u pojave koje znamo. Ako je to tako, onda utvare imaju energiju. Čarobnjaci ih nazivaju konfiguracije koje zrače energiju . Ili nezrače energiju, a u tom slučaju radi se o fantaymagoričkim kreaturama, ličnostima vemoma jake svesti.