Nebeska vojska

Kako početi priču o anđelima. Skoro da ne postoji nijedan entitet koji je u tako dugom vremenskom razdoblju pratio ljude. Kroz religiozna i folklorna predanja predstave o ovim bićima prate razvoj ljudske civilizacije od njenih najranijih početaka pre oko 7000 godina, pa sve do danas. Iako je njihova priroda i egzistencija različito prikazivana u različitim civilizacijama i religioznim sistemima, njihova suština se uspela očuvati do danas.  Pazeći da ne upadnem u beskrajnu provaliju religioznih objašnjenja o prirodi i egzistenciji anđela, počeću ovo izlaganje o njima govoreći o njihovoj suštini

            O prirodi anđela znamo malo ili nemalo. Nikada se nijedan anđeo nije potrudio da ljudima objasni suštinu njihove egzistencije. Da li su oni duhovna bića bogu bliža nego ljudi? Da li su to božiji sinovi? Da li su večni ili samo besmrtni? Imaju li krila? Kako se kreću? Kako komuniciraju sa bogom? Imaju li sopstvenu volju? Imaju li neprijatelje? Jesu li vodili ratove? Ako postoje, zašto se češće ne ukazuju ljudima? Jesu li samo književna i religiozno filozofska fikcija? Jesu li bogu bliži ljudi ili anđeli? Ko je podređen kome, ljudi anđelima ili anđeli ljudima? Da li su oni, anđeli, nekada bili bogovi? Da li su bili ljudi? Šta leži u korenu brojnih religioznih i verskih predstava? Imaju li mitovi svoje prapočetke u toplim ljudskim pričama ili spevovima koji veličaju nacionalne heroje? Iako je mnogo pitanja na koja nemamo odgovor ili je odgovor koji imamo jalov i prozaičan, nezadovoljavajući i intelektualno sraman, to ne smeta ogromnoj armiji vernika da u svoja religiozna uverenja uvrsti mit o anđelima i pokori se obožavanju ovih bića. Sve vere doživljavaju anđele kao bića. Negde su oni sinovi boga, negde samo niži bogovi, negde demoni zaštitnici, ali u svim religijama oni su živa bića. Za razliku od ljudi njihova suština nije fizička, ona je duhovna te se najčešće ova bića prikazuju kao bestelesna, sačinjena od svetla ili vatre. Ipak, to nije jedina religiozna interpretacija. Neke religije prikazuju anđele kao fizička i smrtna bića. Prikazuju ih kao posebno duhovno i intelektualno nadarene ljude, koji svojim savremenicima prenose božanske mudrosti. Po ovoj definiciji anđela može se lako zapasti u religiozni ćorsokak u kome bi se teško mogla razlikovati religiozna funkcija proroka od funkcije anđela. Ipak jedna značajna razlika postoji. Proroci znaju samo ono što im je rečeno, a anđeli poseduju viša znanja. Zato proroci ponekad zapadaju u zablude, a anđeli to nikada ne čine. Još jedna bitna razlika postoji između svetih ljudi i anđela. Iako su proroci često na marginama društvene svesti oni jasno prihvataju moral i moralna načela. Anđeli nemaju moral. Premda je njihovo znanje bezgranično, njihove objave i dela ne moraju se povinovati ljudskim zakonima i moralu. Tako oni mogu uništiti Sodomu i Gomoru, potopiti i udaviti sve ljude ili pobiti sve prvorođene sinove Egipta, a da se ova dela nikada neokarakterišu kao zla ili nehumana. Pošto je njihovo znanje uzvišeno, onda su i dela proistekla iz tog znanja po svom karakteru uzvišena i nepodložna oštrici osude ljudskog morala. 

            U svojoj knjizi “Duhovna Bića u nebeskim telima i prirodnim carstvima”, Rudolf Štajner razmatra razne načine i metode za duhovno uzdizanje čoveka. On duhovni rast povezuje sa različitim hijerarhijama koje postižu razne forme duhovnih bića. Razmatrajući drugu i treću kategoriju duhovnih bića, on daje jednu od najveličanstvenijih i najkompletnijih definicija šta su to ustvari anđeli:

            Za njega su bića druge hijerarhije (anđeli) sva ona bića koja se karakterišu time da umesto ljudskog opažanja vezanih za njih, za svoju osnovnu karakteristiku imaju svoju objavu. Često je ova objava ustvari objava njihovog unutrašnjeg bića, a često i otkrovenje samog boga koji se ljudima obraća preko svojih božanskih glasnika. I zaista, većina teologa i istoričara religije se slaže u tome da je primarna funkcija koju anđeli obavljaju  objava ili otkrovenje primljeno od boga, koju putem njih nesagledivo i nevidljivo božanstvo prenosi ljudima. Iako mi pojedini religiozni učenjaci mogu zameriti što priču počinjem definicijama okultnog, a ne religioznog karaktera, ja za ovo imam dobar razlog. I sama religija u trenutku nastanka bila je ništa više nego okultno znanje ograničeno na mali broj onih koji su imali okultne spoznaje. Tokom vremena, ove religiozne spoznaje bi se sistematizovale i uređivale transformišući se u skladu sa društvenim promenama, gradeći kompleksan sistem uverenja, običaja i moralnih normi koje se kasnije reflektovale na prvobitnu okultnu spoznaju, menjajući je i nanovo oblikujući. Na taj način nastale su moderne religije.   Nazivali anđele bićima ili duhovnim predstavama njihova egzistencija je nesporna upravo iz činjenice da su preživeli više od 7000 godina ljudske istorije značajno utičući na nju, menjajući je i pokrečući je uvek u novom smeru.

        

    Ono što u religioznom i kulturološkom smislu definiše pojam anđela svakako je objava koju nosi. Objava nije nešto nezavisno od njih samih. Objava koju anđeli nose svojstevna je njihovom biću u trenutku objave i nakon što ih iz sebe iznesu, sve objave nastavljaju samostalan život često nevezan sa onima koji su je ljudima doneli.  Tako anđele možemo pobliže da objasnimo analogiom sa pužem. Puževi lučenjem posebnih sluzi sebi stvaraju kućicu. Kućica se, možemo to sa sigurnošću sebi da predstavimo, sastoji od supstance koja je prvobitno bila sadržaj puževog tela. Lučenjem supstance od koje je sazdan puž, nije samo  pokazao svoje biće, nego je izlučio nešto što postaje i ostaje. Isto čine i anđeli. Pored toga što objavljuju svoje unutrašnje biće, oni stvaraju i nešto novo. Svaka nova objava menja staru ili stvara novu religiju. Svaka nova religija menja ljudsko opažanje o bogu i njegovim pređašnjim objavama. Ako glasnik, prilikom objave, promeni svoju predstavu o sebi, ako se na neki način promeni tokom vremena, ako se promeni njegovo unutrašnje stanje, menja se i objava i to u skladu sa unutrašnjom promenom izazvanom u srcu samog donosioca otkrovenja. Zato okultisti često kažu da anđeli svoja unutrašnja stanja izlučuju u vidu objave. Po njima objava je unutrašnje stanje duhovnog bića, ali pošto je po svojoj prirodi objava ništa drugo do unutrašnje stanje nekog bića, ona se menja. A jednom izrečenu objavu ova duhovna bića odvajaju od sebe, odbacujući ih kao neku vrstu ljuske ili kože, koja, kad su jednom odbačena od svojih tvoraca, započinju samostalan život. Te ljuske, kože, ljušture okultni pogled doživljava kao površne puteve spoznaje. I po njima od njih nastaju religije. Religija, prema tome, nije ništa drugo do pokušaj da se uhvati i otelotvori, sačuva od zaborava i duhovno izgradi neka vrsta objektivizacije duhovnih bića, neka vrsta otiska kojom anđeli prikazuju sami sebe. Religija, prema okultnom saznanju, predstavlja neku vrstu slike kojom anđeli sebe predstavljaju i koja nosi žig njih samih, ali ipak sliku odbačenu  od njih i samosvojstvenu, sposobnu za samostalan život.   

Počeo sam svoje izlaganje o anđelima napominjući da su predstave o njima stare koliko i organizovane najstarije ljudske civilizacije. Ovim sam možda načinio nesmotrenu grešku povinujući se arheološkim i materjalnim dokazima koje imamo i koji se mogu jasno pratiti, kao i religioznim uverenjima vernika. Prema njima, najranije predstave o posebnoj vrsti religioznog entiteta-bića koje neodoljivo podsećaju na naše predstave o anđelima, a koje bi se sa sigurnošću mogle datirati, potiču iz perioda oko 4700. godine p.n.e. U to vreme, otprilike na teritoriji današnje male azije, završava se mlađe kameno doba, ljudi napuštaju skupljačko lovački način života i osnivaju prve poznate civilizacije. Preorjentacijom na zemljoradničku privredu, pojvljuje se višak hrane koji dozvoljava da se pojedinci rasterete obaveza vezanih za proizvodnju hrane i posvete drugim aktivnostima unutar zajednice. Posledica ove transformacije bila je stvaranje prvih organizovanih društava i država. Tako nastaju Kaldea i Sumer. Unutar ovih država nastaju prve kulture i religiozni sistemi. Današnji pojmovi, vezani za egzistenciju anđela, mogu se pronaći najranije u kulturi Kalda-e.

Prema Judejskoj, Hrišćanskoj i Islamskoj religiji anđeli su takođe stari oko 7000. godina. Verske knjige jasno pokazuju starost sveta, i svih stvorenih bića, tako da je dovoljno zaviriti u njih pa da se sa sigurnošću odredi vreme i  redosled nastaka pojedinih anđela. 

Ipak postoji jedan za sada nedovoljno istražen arheološko-istorijski izvor prema kojem bi anđeli i predstave o njima bile značajno starije od ovog vremena. Prema ovim tragovima postoji  mogućnost da je istorijski izvor mita o anđelima star između 10.000 - 30.000 godina. Ovo bi značilo da su predstave o anđelima možda starije i od samih predstavama o bogu. I da su anđeli predhodili religijama, a ne obrnuto. Zbog nepostojanja dovoljno materjalnih dokaza koje bi mogle da podkrepe ovu tezu unutar same knjige, nema insinuacija o šamanskim korenima mita, ipak smatrajući da je ovo značajan trag koji bi nam mogao da pomogne da shvatimo rane civilizacije i njihovo uređenje, prikazu o vezama šamanske tradicije i mita o anđelima posvetio sam određeni prostor. 

Druga definicija po kojoj je moguće definisati anđele i demone, a da se ne držimo religioznih dogmi i ne upadnemo u zamku objašnjavanja religioznih fenomena, svakako je ona koja proizilazi iz njegove istorijske utemeljenosti kao esencijalnog religijskog pojma.

Istorijsko razumevanje nekog pojma ili koncepta ne svodi se na njegovu rekonstrukciju ili rekonstrukciju uverenja vezanih za taj pojam u nekom istorijskom intervalu, već za njegovu sveobuhvatnost tokom istorije. Prema tome, ono što želim da postignem razjašnjavajući pojam anđela (pa i palih anđela), nije njegova rekonstrukcija po epohama i religioznim sistemima, već njegova sveobuhvatnost tokom istorjskog perioda. Istorijsko svedočanstvo nikada ne može biti toliko jasno da bismo znali kako je stvarno bilo (wie es eigentlich gemesen), ali je zato relativno jasno svedočenje o onome što ljudi veruju da se zbilo. A predstava o onome što ljudi veruju da se zbilo, mnogo je važnija od onoga što se stvarno zbilo, jer su i njihovi postupci zasnovani na istini koja je istina nji­hovog uverenja.