Hekhalot

Hekhalot (palate/hramovi) ili Merkava, prvo posebno mistično kretanje u jevrejskoj istoriji, Ma'asei Merkavah, pojavljuje se u kasnom grčko-rimskom periodu. To je oblik pre-kabalističkog jevrejskog misticizma o mogućnosti stvaranja uzvišenog puta ka Bogu i mogućnosti čoveka da spusti božanske moći na zemlju. Merkava/Hekhalot misticizam počinje posle kraja perioda Drugog hrama 70. godinr p.n.e, kada kult materije prestaje da postoji. Ideja o putovanju ka rajskom „hekhalu“ čini se kao vrsta spiritualizacije hadžiluka (hodočašća) zemaljskih „hekhala“ koji sada nisu više bili mogući.

Dosta toga o Ma'asei Merkavah ostaje misterija, ali se čini proverljivim kretanjem koji narasta iz sveštenskog misticizma, već zabeleženog u Svitkovima Mrtvog mora i nekim apokaliptičnim pisanjima. Hekhalot pisanja su književni artefakti Ma'asei Merkavah-a. Glavno interesovanje svih Hekhalot pisanja su uzroci mističnih uzdizanja na nebo, božanskih vizija, i dozivanje (na predaju) i kontrola anđela – obično sa ciljem postizanja uvida u Torah. Loci classicus za ovu svrhu je biblijski uzrok vizije Kola u Ezekielu i vizije Hrama u Isaiah-u. Odavde i iz mnogih ekstrakanonskih apokaliptičnih pisanja o nebeskim posetama, Hekhalot pisanja izlaze na površinu. Pa ipak, karakteristično je za oba – i Qumran literaturu i Apokaliptične spise – iz nekoliko razloga, a glavni među njima je onaj za koga Hekhalot literatura uopšte nije zainteresovana u eshatologiji, uglavnom ignorišući jedinstveni status sveštenstva, ima malo interesovanja ka palim anđelima ili demonologiji, i „demokratizuje“ mogućnost božanskog uzdizanja. Može predstavljati „rabinizaciju“ ovih ranijih sveštenskih ideologija.

Titula „Hekhalot“ (palate), potiče iz božanskog mesta prebivališta, viđenog od strane stručnjaka, sledeći dug period ritualnog pročišćenja, samoponiženja, ushićenih molitvi i meditacija. U njihovim vizijama, ovaj misticizam će ući u nebesko (božansko) kraljevstvo i putovati kroz sedam etapa mističnog uzdizanja: sedam nebesa i sedam prestolnih soba. Takvo putovanje obiluje velikim opasnostima, a poznavalac (sledbenik) mora ne samo da napravi razrađenu pripremu pročišćenja, već i da zna prave vradžbine (bajanja) i anđeoska imena (treba da prođe žestoku anđeosku stražu), kao i da zna kako da upravlja raznim silama u radu unutar i izvan palata.

Literatura ponekad uključuje fantastične i zbunjujuće opise okoline nebesa i njihovih strašnih stanovnika. Visoki književni i više nego jasni prikazi nebeskih objekata i njihovih brojeva (...četiri hiljade od hiljade žestokih kola i deset hiljada žestokih baklji u sredini...) uobičajenih u ovoj literaturi može biti nameravano, reductio ad absurdum, da prenesu tačnu neiskazanu prirodu ezoteričkog iskustva. Ponekad, nebeski sagovornik će otkriti božanske tajne. U nekim tekstovima, mistični interes nastavlja ka nebeskoj muzici i liturgiji, obično povezanoj sa anđeoskom odanošću pomenutoj u Isaiah-u 6:3. Nalik mantri, ponavljajućoj prirodi liturgija zabeleženoj u mnogim od ovih sastava, čini se da ohrabruju dalje uzdizanje. Krajnji cilj uzdizanja varira od teksta do teksta. U nekim slučajevima, čini se da je vizionarski blesak Boga, da „gleda Kralja u svojoj lepoti“. Ostali nagoveštavaju „ustoličenje“ kojim će pristalica biti prihvaćen među anđeoskom svitom Boga i biće mu dato počasno mesto. Jedan tekst zapravo, razmatra uspešnost hodočašća da sedne u božje „krilo“. Učenjaci poput Petera Šefera i Eliota Volfsona vide erotsku teologiju nagoveštenu u prikazima ove vrste, iako se mora reći da seksualnih motiva, kao predstavljenih u vrlo prigušenoj formi, ima nekoliko toliko udaljenih da neki preživi čitav domašaj literature. Literarna dela u vezi sa Hekhalot predanjima koja su preživela u celosti ili delimično uključuju Hekhalot Rabbati (ili Pirkei Hekhalot), Hekhalot Zutarti, treći Enoch (takođe poznat kao Hebrew Enoch), i Ma'asei Merkavah. U dodatku, postoje mnogi manji i izdeljeni rukopisi koji, čini se, da pripadaju ovom spisu, ali njihovi tačni odnosi sa Ma'asei Merkavah misticizmom i međusobno nisu često jasni. U hrišćanstvu, čovek, lav, bik i orao korišćeni su kao simboli za četiri evanđelista (ili pisaca jevanđelja), i pojavljuju se često u crkvenim dekoracijama (i takođe u Tarot kartama). Ova stvorenja su nazvana Zoë, i stalno okružuju Božji presto na nebu, zajedno sa 24 anđeoska vladara, Serafimom, Heruvimom, sedam Arhanđela, Ofanimom i nebrojenim anđelima, duhovima i svecima pevajući molitve Sv. Trojstvu i proseći Hristovu milost prema ljudskom rodu. U modernim ezoteričnim učenjima, MerKaBa je međudimenzionalno vozilo sastavljeno od dve podjednake strane, zatvorena „tetrahedra“ svetla sa zajedničkim centrom, gde se jedan „tetrahedron“ ističe za razliku od drugog. Ova simetrična forma je nazvana stella octangula ili stellated octahedron koji takođe može biti upotrebljen proširivanjem stranica klasičnog oktaedra, dok se ne preseku ponovo.