Učenje Karlosa Kastanede (Šamani drevnog Meksika)

Kako su naša saznanja o šamanizmu prilično oskudna pokušao sam nešto od šamanskih uverenja i sistema vrednosti ponuditi kroz izvode iz knjiga Karlosa Kastanede koji se danas smatra najpoznatijim šamanskim učiteljem koji je drevna šamanska znanja objavio zapadnom svetu. Kako je šamanizam prilišno šarolik ova objašnjenja treba da posluće samo kao ilustracija kako su svet videli i doživljavali šamani drevnog meksika i ovi prikazi nikako nemogu da se poistovete sa šananskom kulturom drugih područja. Iako su nam pored šamanizma indijanskih kultura pred kolumbovske amerike poznati i sibirski i daleko aziski šamanizmi, danas skoro ništa neznamo o izvornim oblicima šananizma u Evropi ili Srednjoj i Maloj Aziji. Znamo da su šanani postojali na ovim prostorima jer su ostavili svoje tragove u obliku arheoloških nalazišta ali ipak neznamo skoro ništa o njihovom sistemu vrednosti ili običajima.  Pregled šegrtovanja Karlosa Kastanede kod Nugala Don Huana Matisa jedan je od retkih tekstova koje nas upućuju u složene sisteme verovanja i doživljavanja sveta i života koje postoje u šamanskoj zajednici. Pregled dajem u obliku dijaloga dvojie šamanskih čarobnjaka prenoseći ga izvorno želje da pojedine termine tumačim ili ocenjujem njihovu validnosti. 

Knjiga počinje susretom Karlosa Kastanede sa antropologom koji godinama izučava šamanske zajednice i njegovim obilaskom indijanskih naseobina. 

Antropolog se trudi da svom koleg početniku objasni „ezoteriske mutacije šamana.“ Pod ovim se smatra prelazak šamana iz jedne forme u drugu, odnosno prelazak šamanskog vrača iz forme ljudskog bića u formu zmije, planinskog lava, ptice pa čak i neorganske forme kao što je prelazak u formu vode (reke) ili olujnog oblaka. Prema objašnjenju antropologa „šamani svakako čine nešto što izmiče racionalnom poimanju stvari“ ali sa druge strane nemože biti ni prenebregnuto jer se postoje uverljivi dokazi da se ove transformacije zaista i dešavaju. Pitanje prihvatanja ili odbacivanja teorija o transformaciji forme i energije u šamanskim ritualima svakako je centralno pitanje izučavanja šamanizma danas. Iako nepostoje materjalni dokazi za nešto ovako postoji niz posrednih „energetskih“ dokaza kojima bi se mogle dokazati ove transformacije. Priče o mutacijama šamana dovode do emotivng preokreta u Karlosu Kastanedi ion odlučuje da potraži nekog od šamanskih vračeva ko bi mogao da mu pojasni ove mutacije. Slučajan susret sa Don Huanom menja mu život i uvodi Kastanedu u postupa priključenja šamanskoj zajednici. 

   Učenje Don Huana kojem je prihvatio i Kastaneda postajući sledeći nugal sastoji se od više značajnih tačaka ali za naše istraživanje zadržaćemo se samo na idejama o životu posle smrti, neorganskoj svesti, tamnom moru svesti, beskraju i putu ratnika odnosno na pripremama kroz koje iskušenik prolazi na putu svoje transformacije u šamanskog čarobnjaka.

Don Huan je tvrdio da su šamani, koristeći svoja znanja i rešenost, bili u stanju da zadrže individualnu svest i cilj posle smrti. Za njih je neodređeno, idealističko stanje koje savremeni čovek naziva „život posle smrti“ bilo konkretno područje u potpunosti ispunjeno praktičnim stvarima u drugačijem poretku od onih u svakodnevnom životu, ali sa sličnom funkcionalnom praktičnošću. Don Huan je smatrao da je za šamane skupljanje događaja vrednih pamćenja u njihovim životima bila priprema za ulazak u sasvim određeno područje koje su oni nazivali aktivna strana beskraja. 

Don Huan prepoznaje u Kastanedi sledećeg nugala: „Moram da te pripremim. Ti si kao ja. Ponoviću ono što sam ti već rekao: u svakoj generaciji čarobnjaka nagual traga za novim muškarcem ili ženom koji, kao i on, pokazuju dvostruku energetsku strukturu. Tu osobinu sam video kod tebe. Kada vidim tvoju energiju, ja vidim dve svetleće lopte, jednu iznad druge, i ta osobina je ono što nas veže. Niti ja mogu tebe da odbijem niti ti možeš mene.“Rekao je da želi da me povede putem koji su čarobnjaci nazvali put ratnika, u čemu treba da mu pomogne i predeo u kome živi, a koji je centar veoma jakih, emocija i reakcija. Na tom mesni su hiljadama godina živeli ratoborni ljudi koji su natapali zemlju svojom ratničkom psihologijom. 

Da bi se proces obuke mogao sprovesti neophodan preduslov je da ličnost umre. Iako se Kastaneda u početku opire ovakvoj zamisli vremenom prihvata neophodnost ovog koraka. Don Huan ga hrabri rečima: „Ne, ne želim da tvoje telo fizički umre. Želim da tvoja ličnost umre. To su dve potpuno različite pojave. U biti, tvoja ličnost ima veoma malo veze s tvojim telom. Tvoja ličnost je tvoj um, a veruj mi, tvoj um nije tvoj.“

„Kakav je to nonsens, don Huane, da moj um nije moj?“ Glas mi je zvučao unjkavo i nervozno.

„Jednog dana ću ti o tome pričati, ali ne dok si zaštićen svojim prijateljima.“

„Čarobnjak zna da je mrtav,“ nastavio je, „kad mu postane svejedno da li ima društvo ili je sam. Dan kad prestaneš da žudiš za društvom svojih prijatelja koje koristiš kao štit, biće dan smrti tvoje ličnosti. I sam ćeš jednoga dana saznati da ne postoje snovi iz unutrašnje tišine, zato što ćeš sam izabrati da to znaš.“

Kraj jedne ere za don Huana nije bila samo metafora, već precizan opis jednog procesa kroz koji šamani prolaze da bi razorili tkivo sveta koji poznaju i zamenili ga drugačijim načinom razumevanja sveta oko sebe. Don Huan Matus je kao učitelj nastojao, od našeg prvog susreta, da me uvede u svet spoznaje šamana drevnog Meksika. Termin spoznaja bio je za mene, u to vreme, pravi kamen spoticanja. Shvatao sam ga kao proces pomoću kojeg prepoznajemo svet oko sebe. Izvesne pojave spadaju u domen tog procesa i vrlo su prepoznatljive, druge nisu i zbog toga ih doživljavamo kao neobične: to su one koje nedovoljno razumemo.

Svet čarobnjaka drevnog Meksika se prema Kastanedinim izjavama  razlikuje od našeg, ne u pojavnom smislu nego po načinu na koji se odvija proces spoznaje. U našem svetu spoznaja podrazumeva interpretaciju čulnih podataka „se svemir sastoji od beskonačnog broja energetskih polja koja slobodno egzistiraju u svemiru kao sjajna vlakna koja na čoveka deluju kao jedan organizam. Odgovor organizma je da energetska polja pretvara u senzorne podatke koji se tada tumače, i to tumačenje postaje naš spoznajni sistem. Ja sam spoznaju razumeo kao univerzalni proces, kao što je i jezik univerzalni proces. Različita su pravila sintakse za svaki jezik, kao što postoje bar neznatne razlike u unutrašnjoj strukturi svakog sistema. 

To je bio uvod u zaista briljantno predavanje o ograničenom dometu našeg sistema spoznaje. Izložio je mnogo novih ideja i učinio ih krajnje jednostavnim i pristupačnim. Za mene je bilo sasvim novo tumačenje da svaka jedinka iz bilo vrste na zemaljskoj kugli tumači svet oko sebe koristeći podatke koje dobija putem svojih specijalizovanih čula. Tvrdio je da ljudska bića ne mogu ni, da zamisle kako je to, na primer, biti u svetu u kome se položaj utvrđuje pomoću odjeka kao kod slepih miševa, čije su referentne tačke nepoznate ljudskom umu. Jasno je naznačio da, s te tačke gledišta, nema dva slična spoznajna sistema među vrstama.

Prema rečima Don Huana: „Ljudska bića su bića koja će umreti. Čarobnjaci čvrsto veruju da ćemo razumeti svet oko sebe i svoju ulogu u njemu samo ako prihvatimo činjenicu da smo bića na putu ka smrti. Ako to ne prihvatimo, ne možemo imati kontrolu nad našim životima, nad onim što činimo i svetom u kome živimo. Ovde nije reč samo o prihvatanju. Moramo da otelotvorimo to prihvatanje i da ga proživimo. Tokom vekova čarobnjaci su govorili da je pogled na sopstvenu smrt onaj koji otrežnjava. Iako to nikada ne kažu, ljudi veruju da su besmrtni, i to je ono što ne valja. Ponašamo se kao da nikada nećemo umreti - to je dokaz naše infantilne arogancije. Pogubnije od tog osećaja besmrtnosti jeste ono što uz to ide: uverenje da svojim umom možemo progutati svemir koji nismo u stanju ni da zamislimo.“

Zatim je don Huan u glavnim crtama opisao zamršen odnos svesti i percepcije, koji je osnova rekapitulacije. Predstavio je to kao niz koncepata koje nikako ne bi trebalo da smatram čarobnjačkom teorijom, jer su ih šamani drevnog Meksika formulisali kao rezultat direktnog viđenja energije, onako kako ona teče u svemiru. Upozorio me je da će predstaviti jedinice ovog sistema ne pokušavajući da ih klasifikuje ili rangira prema unapred postavljenim standardima.

Objasnio je da su čarobnjaci drevnog Meksika videli da se svemir sastoji od energetskih polja u obliku sjajnih vlakana. Gde god bi pogledali, videli bi ih na milijarde. Videli da se ta energetska polja raspoređuju u tokove sjajnih vlakana koji su stalne, večne sile svemira; taj tok vlakana koji je povezan s rekapitulacijom nazvali su tamno more svesti ili Orao. Čarobnjaci su otkrili da je svako biće u svemiru povezano s tamnim morem svesti na okrugloj tački svetlosti koja postaje očigledna kada se ta bića percepiraju kao energija. Don Huan je rekao da se u toj tački svetlosti, koju su čarobnjaci drevnog Meksika zvali zbirna tačka, percepcija sabira pomoću tajanstvenog aspekta tamnog mora svesti.

Don Huan je tvrdio da kroz zbirnu tačku ljudskog bića prolazi i u njoj se stiče beskonačno mnogo energetskih polja iz slobodnog svemira u obliku sjajnih vlakana. Ta energetska polja se pretvaraju u čulne podatke koji se zatim tumače i percipiraju kao svet koji znamo. Don Huan je objasnio da je ono što sjajna vlakna pretvara u čulne podatke, tamno more svesti. Čarobnjaci vide tu transformaciju i zovu je žar svesti - sjaj koji se kao oreol prostire oko zbirne tačke. Izuzetno naglašavajući svaku reč, rekao je da su naša čula, u stvari, stupnjevi svesti i da je to saznanje, prema shvatanju čarobnjaka, najvažnije za razumevanje rekapitulacije. Smatrao je da, ako prihvatimo da su čula tamno more svesti, moramo prihvatiti tumačenje da su čula nastala od čulnih podataka takođe tamno more svesti. Potanko mi je objasnio da je suočavanje sa svetom oko nas, onako kako mi to činimo, rezultat interpretativnog sistema kojim je opremljeno svako ljudsko biće. Svaki postojeći organizam mora imati svoj sistem interpretacije koji mu omogućava da funkcioniše u svom okruženju.

„Čarobnjaci, koji su došli posle apokaliptičkih prekretnica o kojima sam ti govorio,“ nastavio je, „videli su kako u trenutku smrti tamno more svesti usisava, da tako kažem, svest živih bića kroz zbirnu tačku. Takođe su videli da se tamno more svesti, recimo, usteže kad se suoči sa čarobnjacima koji su završili s prepričavanjem svog života. Neki od njih su, sasvim nesvesno, učinili to tako temeljno da je more svesti uzelo njihovu svest u obliku njihovog životnog iskustva, ne slabeći im životnu snagu. Čarobnjaci su otkrili veliku istinu o silama svemira: tamno more svesti želi samo naše životno iskustvo, ne i našu životnu snagu. O ovom opisu tamnog mora svesti sam Kastaneda u svojim delima kaže sledeće: „Osnovne premise don Huanovog tumačenja nisam razumeo, ali sam ipak bio duboko svestan koliko su one funkcionalne.“ Don Huan zatim nastavlja:

„Čarobnjaci veruju, da dok rekapituliramo svoj život svi otpaci isplivavaju na površinu. Postajemo svesni svojih nedoslednosti, svojih ponavljanja, ali nešto u nama strahovito se opire rekapitulaciji. Čarobnjaci kažu da je put slobodan tek posle velikih preokreta; nakon što se na ekranu našeg pamćenja pojavi događaj koji nas prodrma iz temelja svojim zastrašujuće jasnim pojedinostima. To je događaj koji nas vodi u onaj trenutak u prošlosti u kome se odigrao. Čarobnjaci su mu dali ime razvodnik zato što će nam od tada omogućavati ne samo da se setimo svakog događaja nego i da ga ponovo proživimo.“

Knjiga Aktivna strana beskraja opisuje način na koji je Don Huan prirprema Karlosa Kastanedu da postane čarobnjak Nugal (šamanski vođa čarobnjaka):

 „Da bih te pripremio za čarobnjački manevar, treba da nađeš razvodnika, odnosno događaj u tvom životu kojeg ćeš se tako jasno setiti da će ti poslužiti kao reflektor. Osvetliće i sve ostale sadržaje tvoje rekapitulacije istom ili približnom jasnoćom. Učini ono što čarobnjaci nazivaju rekapitulacijom delova slagalice. Nešto će te navesti da se setiš događaja koji će ti poslužiti kao razvodnik. Pokušavajući da pronađe ovakve događaje Kastaneda zapada u stanje u kojem mu izgleda da se njegov svet ruši. Don Huan začudo insistira da se proces urušavanja ličnosti mora izvesti do kraja kako bi se učenik pripremio za šamansko uenje:

 „Nešto je u tebi svakako počelo da se ruši,“ konačno je progovorio. „To se sve vreme rušilo, ali se brzo obnavljalo samo od sebe, svaki put kad izgubi potporu. Imam osećaj da se sada ruši potpuno.“

Posle još jednog dugog ćutanja, don Huan je objasnio da su čarobnjaci drevnog Meksika verovali da, kao što mi je već rekao, imamo dva uma i da je samo jedan od njih zaista naš. Shvatio sam to kao da naš um ima dva dela, od kojih jedan uvek ćuti zato što mu snaga onog drugog oduzima moć izražavanja. Sve što je don Huan rekao tumačio sam kao njegov pokušaj da mi na metaforički način objasni očiglednu dominaciju leve hemisfere mozga nad desnom ili nešto slično.

„Postoji tajna opcija za rekapitulaciju“ reče don Huan, „baš kao što postoji tajna opcija za smrt, opcija koju samo čarobnjaci biraju. U slučaju umiranja, tajna opcija je u mogućnosti da ljudska bića zadrže svoju životnu snagu, a ustupe samo svoju svest, proizvod sopstvenog života. U slučaju rekapitulacije, tajna opcija je u izboru čarobnjaka da pojačaju svoj pravi um.

„Uspomena koja te muči u tvojim sećanjima,“ nastavio je, „može doći samo od tvog istinskog uma. Onaj drugi koji svi imamo i koji nam je zajednički, rekao bih da je jevtin model: ekonomičan, jedna veličina za sve. Sada govorimo o sili dezintegracije, ali ne onoj koja tebe dezintegriše - ne mislim na taj način. Ona dezintegriše ono što čarobnjaci nazivaju stranom instalacijom, koja postoji i u tebi i u svim drugim ljudskim bićima. Efekat sile koja se spušta na tebe i koja dezintegriše strunu instalaciju je u tome što čarobnjake odvaja od njihove sintakse.“

Don Huan mi je rekao da se čarobnjaci suočavaju s nepoznatim u najobičnijim situacijama koje se mogu zamisliti. Kada se s njim suoče, a nisu u stanju da protumače to što opažaju, moraju da se oslone na spoljni izvor koji će im pokazati pravac. Don Huan je taj izvor nazvao beskrajem ili glasom duha i rekao da ako čarobnjaci ne pokušavaju da budu racionalni u vezi s onim što ne može biti racionalizovano, onda im duh nepogrešivo kaže šta je šta. Don Huan me je uputio kako da prihvatim ideju da je beskraj sila kija ima glas i koja je svesna sama sebe. Pripremio me je da saslušam taj glas i da uvek delujem efikasno, ne koristeći događaj iz prošlosti i uz što je moguće manje apriornih sudova. Nestrpljivo sam očekivao da mi glas duha kaže koje je značenje mojih sećanja, ali ništa se nije dogodilo. Nakon suočavanja sa prošlošću Kastaneda opisuje kako polako iz suočavanja sa prošlošću izranja nešto što šamanski čarobnjaci nazivaju beskrajem:

„Van svake sumnje, bio sam svestan da se radi o beskraju. Don Huan ga je predstavio kao svesnu silu koja se namerno meša u život čarobnjaka. Sada se mešala u moj život. Znao sam da mi beskraj, kroz jasno sećanje na zaboravljena iskustva, ukazuje na intenzitet i dubinu mog poriva da kontrolišem, pripremajući me za nešto što je za mene transcendentalno.“ Don Huan ovaj proces opisuje rečima:

„Izlazi na videlo tvoj pravi um koji se budi iz stanja letargije koje traje ceo život. Beskraj te traži. Bez obzira na to kojim sredstvima se služi da bi ti na to ukazao, ne može biti ništa drugo. Ti bi, sa svoje strane, trebalo da budeš spreman za nalete beskraja. Moraš biti u stanju stalne pripravnosti za udarac ogromne siline To je razborit, trezven način na koji se čarobnjaci suočavaju s beskrajem“

Prema Don Huanu čarobnjak, je oslobođen prekomernih očekivanja, straha od neuspeha, nade u uspeh. Takođe  oslobođen je kulta sopstvenog ja; sve što radi je delo magije u kome se slobodno otvara prema impulsima beskrajnog.

Don Huan je rekao da su čarobnjaci iz njegove loze smatrali da je jedan od rezultata unutrašnje tišine za kojim se najviše žudi specifično međusobno delovanje energije kome uvek prethodi jaka emocija. Smatrao je da su sećanja sredstvo koje treba tako da uzdrma da ovek oseti to međusobno delovanje. Ono se manifestovalo u vidu nijansi koje su se projektovale na bilo kom horizontu u svakodnevnom životu, bilo na planini, na nebu ili na zidu, ili jednostavno na dlanovima ruku. Objasnio je da ovo međusobno delovanje nijansi počinje pojavom suptilne boje lavande na horizontu. Vremenom, ova diskretna boja počinje da se širi, sve dok ne pokrije horizont kao nadolazeći olujni oblaci.

 Šamani drevnog meksika veruju da se pojavljuje tačka neobične crvene boje šipka, koja kao da izbija iz oblaka boje lavande. Kad čarobnjaci postanu disciplinovaniji i iskusniji, tačka boje šipka se poveća i najzad eksplodira u misli ili vizije, ili u slučaju pismenog čoveka, u pisanu reč; čarobnjaci ili vide vizije prouzrokovane energijom, ili čuju misli izgovarene kao reči, ili čitaju napisano.

Kastaneda opisuje svoje prvo iskustvo sa međudelovanjem energije na sledeći način: „Pred sobom sam imao ogromnu tačku boje šipka. Ta ogromna tačka je bez ikakvih priprema eksplodirala u nepovezane reči koje sam čitao kao da su napisane na listu hartije koji izlazi iz pisaće mašine. Reči su takvom brzinom promicale pred mojim očima da nisam bio u stanju ništa da pročitam. Onda sam začuo glas koji mi nešto opisuje. Opet je brzina glasa bila takva da nisam mogao da ga pratim. Reči su bile poput loše uhvaćene poruke, izmicao mi je njihov smisao.

Kao da to nije bilo dovoljno, pred očima mi se ukazaše mučne scene, poput onih koje se pojavljuju u snu posle teškog jela. Bile su barokne, mračne, zlokobne. Počeo sam da se uvijam dok mi nije pozlilo. Na tome se sve završilo. U svakom mišiću osećao sam efekat onoga što mi se dogodilo, ma šta to bilo. Bio sam iznuren. Ova žestoka intervencija me je razljutila i frustrirala.“

Nakon što je imao prvo iskustvo Kastaneda odlazi do Don Huana:

 „Ovo je bio prvi put da je beskraj izvršio prepad na tebe na takav način. Bilo je to kao bombardovanje. Bilo je to potpuno preuzimanje tvojih sposobnosti. Što se brzine tvojih vizija tiče, moraćeš da naučiš da je prilagodiš. Nekim čarobnjacima je za to potreban ceo život. Ali od sada će ti se energija pojavljivati kao da se projektuje na bioskopskom platnu.“

„Drugo je pitanje da li ćeš ti razumeti tu projekciju,“ nastavio je.

„Da bi je tačno protumačio, potrebno ti je iskustvo. Preporučujem ti da ne budeš stidljiv i da počneš odmah. Pročitaj energiju na zidu! Pojavljuje se tvoj istinski um koji nema nikakve veze sa onim koji ja zovem strana instalacija. Neka tvoj istinski um podesi brzinu. Budi tih i nemoj se uzrujavati, ma šta se dogodilo.“

„Ali, don Huane, da li je to moguće? Da li neko zaista može da čita energiju kao da je tekst?“ upitah, zapanjen tom mogućnošću.

„Naravno da je moguće. U tvom slučaju ne samo da je moguće nego ti se to i događa. Kad bi pročitao tekst, mogao bi da ga ponoviš doslovce. Međutim, kad bi pokušao da budeš onaj koji posmatra beskraj umesto onaj koji čita beskraj, otkrio bi da ne možeš opisati to što vidiš i na kraju bi lupetao gluposti, nesposoban da pretvoriš u reči ono čemu si svedok. Isto bi se dogodilo kad bi pokušao da čuješ. To je, naravno, specifično za tebe. U svakom slučaju, beskraj Je taj koji bira. Ratnik - putnik se samo prepušta tom izboru. Ne dozvoli da te porazi događaj samo zato što ne možeš da ga opišeš. Taj događaj je više od sintakse našeg jezika.“