Anunnaki, Igigi, i Mlađi Besmrtnici

            Ellil (Enlil) - Sumeriski bog "vetara i oluje".  Prvobitno vrhovni bog panteona, koji se kasnije odrekao svoje pozicije u Anuovu korist. Verovlo se da je on ubio Enmesharra i da je osvetnik svoga oca Anua. Njegova uloga u svemu ovome prepleće se sa Mardukovom ulogom u Vavilonu. On je naprasit i nagao bog, i odgovoran je za veliki potop. On je tvorac čovečanstva. On je utešna misao i milos onima kojima je potreban. On čuva “Tablice sudbine” koje mu omogućavaju da sazna sudbinu svih, i živih i mrtvih. Ove tablice jednom mu je ukrala olujna-ptica Zu, koja ima neke ljudske kvalitete. Tablice su vraćene i Ptica Zu suočila se sa Enlilovim sudom. Njegova žena je Ninlil, a njegov načelnik i ministar (vezir, sukali) je Nasku.On je bog kopna i zemlje. On je “Kralj Anunnakija”.On je njihov ratni savetnik. Duranki je bio hram posvećen Enlilu. Kada su se Igigiji pobunili i opkolili njegovu kuću pozvan je Anu. Kao odgovor na žalbe Igigija stvoren je čovek. Kako su ljudi stvarali veliku galamu on nije mogao da se odmara i na ljude je povremeno puštao razne bolesti nebi li ih umirio ali kako se ko oporavljao on je morao da među ljude baca sve teže bolesti a kako ni to nije pomoglo on je izazvao veliki potop.On je postavio  Humbaba-u da čuva kedrovu šumu i prestravljuje ljude. On je izdao dekret da Enkidu mora umreti zato što je ubio Nebeskog bika i Humbaba-u, ali nije odgovorio na Gilgameševu molbu da vrati Enkidua u život. On je postavio presto za Etana da bi vladao iz Kish-a. On je postavio Anzua za čuvara njegovog kupatila, ali dok se kupao Anzu je od njega ukrao tablice sudbine i njegove Ellilske moći.  Ninurta, po Ea-vom savetu ubija Anzua i vraća Tablice Sudbine. U početku praiskonske  vode  rode kosmičku planinu, koju si činili nebo i zemlja. Iz tog jedinstva neba, oličenog u bogu Anu, i zemlje, predstavljene kao boginja Ki, proizađe Enlil, bog vazduha, koji razdvoji roditelje i leže s majkom kako bi stvorio ljudski rod. Njegov glavni dar ljudima bijo je pijuk, oruđe namjenjeno da im pomogne pri podizanju gradova, uključujući njegovu prestonicu Nipur. Praiskonske vode, Namu, nazivane su "majkom", i možda su bile isto što i Azbu, slatka voda u zemlji, ili su pak predstavljale močvarnu oblast na ušću Eufrata i Tigra, gde su rečni nanosi stalno stvarali novo zemljište. Mit o rođenju boga meseca govori o tome kako je Enlil bio prognan u donji svijet zbog napastvovanja boginje Ninlil, ali ona odluči da krene za njim kako bi se porodila u njegovom prisustvu. Proterani bog nekako uspe da iz donjeg svijeta izbavi njihovog sina, Nanu, boga mjeseca, kako bi ovaj mogao da postane svetlo na noćnom nebu. Sačuvani delići o potopu ukazuju na drugu, još nasilniju stranu Enlilove ličnosti, pošto je, kao razorni bog vetra, on verovatno izazvao tu nesreću. Samo je pobožni kralj Zijusudra utekao u čamcu koji bijaše sagradio po uputstvima boga vode Enkija. Ovom vladaru Sipara, "semenu čovječanstva", bi poklonjen "dah večnoga života". U Vavilonskoj mitologiji Entil je zadržao svoje ime, ili je pak bio poznat kao Elil, mada je stekao akadski epitet "Bel"(Beelzebub) gospodar. Uznemiren cikom i vikom ljudskog roda, on na zemlju prvo šalje pošast, zatim sušu i na kraju povotop. Ali Ea upozori Atrahasisa, "premudrog", koji se spase u brodu "Zaštitnik života". U Epu o Gilgamešu, drugoj vavilonskoj priči o potopu, Utnapištim je bio onaj kojeg je Ea upozorio, a odluku da uništi sve živo doneli su bogovi, a ne sam Enlil. Druge legende takođe naglašavju njegov podvojen odnos prema ljudima. S jedne, negativne strane, Enlil je stvorio čudovište Labua, ili Lahmua ("gnevnog"), da opustoši zemlju. Labu je nastao iz prvobitnog haosa, kao dijete Abzua i Tijamat. S druge, pozitivne strane, Enlil je čuvao "ploče sudbine", tupsimati, koje su mu davale ovlašćenje da određuje prirodu stvari. U drugom milenijumu pre n.e., vavilonski kralj Hamurabi na stubu na kojem bijahu zabilježeni njegovi sopstveni zakoni, pozivao je ljutitog Enlila da kazni neposlušne

 

              Ea (Enki, Nudimmud) - bog voda.  On je nadležan za rezu koja drži more. On zna sve. On je “Gospod Mudrosti” i “Lord bajanja”. Kada on govorio o stvarima one će biti načinjene (izrađene. On je Anuov sin, mada ga neki tekstovi navode i kao Ansharovog sina. Njegova žena je Dumkina. On je stvorio Zaltu kao dopunu za Ištar. On je postao svestan zavere koju spremaju Apsu i Mummu, i stavio Apsu pod čini i uspavao ga zatim je zablještao i zbunio Mummu ošamuti ga i na kraju vezao. On je zatim napravio konačište za Apsu, od njega je stvorio podzemni okean koji podržava svet. On i Damkina izrodili su Bela i Marduka. Iako je Bel  verovatno drugo ime za Marduka.on je čuo da Tijamat planira odmazdu, i da kreće u rat sa mlađim bogovima. Njegov otac Anshar pokušava da ga nagovori da prvi krene u napad na Tiamat ali Ea ga odbija. On veruje u Marduka i kada Anuova mirovna misija propadne on šalje marduka u napad. On je predložio način kako da se stvore ljudi tako da odgovaraju teškom radu Igigija. Kao čuvar i patron celokupnog čovečanstva on je učitelj svih veština, pisanja, izrade, zemljoradnje i magija. On upozorava i obaveštava čovečanstvo kada drugi bogovi žele da im naude. On je Adapi obezbedio razum da bi podučio čovečanstvo. Kada je Adapa iskoristio ovo znanje da bi pokidao krila južnog vetra on ga je prokleo. Dok je bio na Anuovom sudu on je podučio Adapu da nejede hleb večnog života (da nebi kaznili njegov život na zemlji)On je odbio da pusti veliki potop nad čovečanstvom za Ellila.  On je navodno pristao, ali je posle obavestio  Atrahasis da izgradi čamac u kome će biti za vreme potopa. On je rekao Nergalu da dopusti da Enkiduov duh poseti Gilgameša. Kada je Ea obavešten da je Ištar zatočena u podzemnom svetu on je stvorio “njegova pojava je blistava” i postavio ga kod Ereshkigaline kapije da bi je odobrovoljio. On je naučio Nergala kako da sagradi i pokloni presto za  Ereshkigal i sakrio ga u proletnjem vetru kada se Namtar vratio iz podzemnog sveta. Kada Anu i ostali bogovi nisu mogli pronaći dobrovoljca za ubijanje Anzu-a on je naveo da bi Igigi-ji trebalo da budu prvi izbor. On je podučio  Belet-ili/Mami da pošalju Ninurtu da ubije Anzu a preko Sharur obavestio je  Ninurtu kako da porazi ovo stvorenje.

             Mummu -  bog zanatlija. On je sluga boga Ea i Apsu-ov vezir (Sukalli odnosno anđeo). On je veoma uviđajan i nežan prema Apsu i dogovarao se sa njim da uništi mlađe bogove kada su oni uznemirili Tiamat, čak i kada je ona odbacila njihov plan.    Ea je saznao za njihov plan napao ga i vezao.

            Qingu – Tiamatin borbeni vođa. On je izazvan i prednjači svojim nadvišenim položajem u svom redu. Tijamat je stavila Tablice Sudbine u njegov posed, dajući mu Anuove moći da sve što bude izgovorio postane stvarnost. On svojoj vojsci daje vatreni dah koji suzbija strah i parališe zlobu. Njegova početna strategija prvobitno je zbunila Marduka. Ipak Marduk ga je pobedio i pogubio i on spada u mrtve bogove.

            Ištar (Ishhara, Irnini, Inanna) – Ištar je Asirska i Vavilonska kopija sumerskoj Inana-i i srodna severozapadnoj semitskoj boginji Astarte. Anunit, Astarte i Atarsamain su alternativna imena za Ištar. Ona je velika boginja, druga Anuova žena, njegova kći iz braka sa Antum, ponekad se naziva i Sinovom ćerkom. Ona je boginja ljubavi, rađanja, i rata. Naoružana je sa mačem i lukom. Po drugoj interpretaciji Ištar je majka boginja, boginja plodnosti, boginja proleća, boginja oluja, boginja ratnica i boginja rata, boginja lova, boginja ljubavi, boginja braka i porođaja i boginja sudbine. Ona je takođe bila podzemno božanstvo, njena sestra bliznakinja Ereškigal, Boginja Smrti ali njeni dominanti aspekti su kao boginje saučešća i boginje ljubavi, seksa i rata. Kao boginja ljubavi, Ištar je bila neodoljiva. Njeni ljubavnici su vojska (legija) i bila je upraviteljica ljubavnica (kurtizana) i prostitutki. Sama Ištar je bila „kurtizana bogova“i bila je prvakoja je osetila žudnje koje je inspirisala. Vladarka sveta vrlinama ljubavnih svemoći, Ištar je bila najpopularnija boginja Asirije i Vavilona. U kasnoj Vavilonskoj astrologiji, boginja Ištar je povezivana za planetu Veneru i bila božanska personifikacija planete. Kao najistaknutije ženso božanstvo u kasnom Vavilonskom panteonu, bila je izjednačena od Grka ili sa Herom (rimska Juno) ili Afroditom (rimska Venus), otud sadašnje ime planete. (kopno na Veneri je nazvano Ištar Zemlja (tlo) od astronoma danas). Dvojni aspekt boginje može odgovarati razlici između Venere kao jutarnje zvezde i kao večernje zvezde. Kod sumeraca planeta se naziva „MUL.DILI.PAT“ što zanči „jedinstvena (izvanredna) zvezda“. Ime Inana znači „Dama Izvesnog“ gde je Izvestan zapravo bog neba. Značenje Ištar je Vavilonska „zvezda“. Ime je semitsko poreklom, i srodno sa Canaanite Ashtoreth. Sa tim je povezana u Bibliji kao Ashtoreth ili Anat, a ime Ešter je očigledna kasnija pozajmica akadske „Ištar“ u jevrejski. Neki u potrazi za hrišćanskim običajima u paganskim izvorima tvrde da Eostre, anglo-saksonske boginje proleća (čije ime kasnije izrodi moderno englesku „Easter“) može biti etimološki povezana sa Ištar, iako nema dokaza jezičko-značajnih koji bi potvrdili ovu vezu. „kao sve crkvene 'pomične gozbe' Easter (Ister) pokazuje svoje pagansko poreklo u sistemu datiranja zasnovanom na starom lunarnom kalendaru... prva nedelja nakon prvog punog meseca posle prolećne ravnodevnice“. Njeni hramovi imali su sveštenike oba pola koji su se pod činom bogosluženja smatrali i svetu prostituciju. Njen presto stajao je na planini iznad šume kedra. Prikazivana kao lav i pastuv. U epu o Gilgamešu prikazana kako pokušava da zavede Gilgameša a kad joj to neuspeva traži od svog oca da na zemlju pošalje arobnog bika koji će ubiti Gigameša. Iako je smatrana najvažnijom boginjom panteona jer je direktno bila vezana za plodnost polja i stoke tokom vremena u raznim tekstovima mogu se pronaći osude njenog preslobodnog seksualnog života. U jednoj od posebno interesantin legendi Ištar se prikazuje kako silazi u podzemni svet u potrazi za svojim ljubavnikom. Sa stanovišta mita o anđelima ovaj tekst posebno je bitan jer pokazuje kakva se moć pripisivala Sukkalima u sumerskoj kulturi. Uobičajeno je viđenje da su oni samo sluge  i veziri viših bogova u okviru panteona. Ipak činjenica da Pap-sukal ima moć da preinači odluke jedne više boginje kakva je Allatu čine ga jednakim sa višim članovima panteona. Prema ovoj legendi: Ištar je bila mučena od demona kuge, Namtar-a kada je hrabro ušla u Vavilonski podzemni svet u potrazi za Tamuzom. U tom smislu takođe naseljenici Indiskog Pakla trpeli su beskrajnu i složenu torturu. 

Činjenica je da postoje brojne verzije mita o Tamuzu u drevnom Vavilonu. U jednom boginja Ištar posećuje had u potrazi za ljubavnikom iz svoje mladosti. Deo ove priče opstaje u čuvenoj Asirskoj himni poznatoj kao „Pad Ištar“. Kutija sa glinenim tablicama ovog teksta prevedena su u Londonu i u ovom mitu Ištar je predstavljena padajući ka sumornom hadu, gde su duše mrtvih bivstvovale u obliku ptica. 

Kako je Ištar prošla kroz brojne kapije ona posta obnažena od svojih ukrasa i odeće. Na prvoj kapiji bila je skinuta njena kruna, na drugoj njene minjđuše, na trećoj njena ogrlica od dragog kamenja, na četvrtoj ukrasi sa njenih grudi, na petoj njen ukrašen pojas oko struka, na šestoj narukvice sa ruku i nogu i na sedmoj pokrivač sa njenog tela. Ištar pitaše na svakoj kapiji, zašto je tretiraše tako a vratar odgovori: „To su komande Allatu.“ Nakon ovog produženog silazka Kraljica Nebesa stade naga ispred kraljice Hada. Ištar je ponosna i arogantna, a Allatu, želeći da kazni svoju rivalku koju nemogaše poniziti, zapovedi demonu zaraze, Namtar-u, da napadne bolešću svaki deo njenog tela. Efekat Ištarine sudbine beše užasan na zemlji: rast i plodnost dođoše do kraja. 

U međuvremenu Pap-sukal, glasnik bogova, požuri Šamašu božanstvu sunca da ga obavesti šta se desilo. Bog sunca se odmah posavetova sa svojim lunarnim ocem, Sin-om, i Ea-om bogom dubina. Ea tada stvori čoveka lava, nazvanog Nadushu-namir, da izbavi Ištar dajući mu moć da prođe kroz sedam kapija hada. Kada ovo saznade Allatu proklete spasioca Ištar. Na Sumerskim pločicama pronalazi se druga verzija mita: Ištar, koja je već bila pozdravljana kao kraljica življenja podesno svom statusu vrhovne boginje, poželela je da vlada podzemnim svetom. Počela je putovanje u podzemni svet, i ponudila lažno objašnjenje čuvaru kapije podzemnog sveta zašto želi da uđe u Zemlju Bez Povratka. Čuvar kapije je prihvatio njeno objašnjenje, ali je rekao Ereshigal-i za to, Kraljici Smrti i sestri Ištar, o Ištarinoj poseti. Ereshigal-ino lice pocrne, i iako je dala dozvolu Ištar da uđe, upozorila je drevni običaji moraju biti poštovani. Na svih sedam kapija, Ištar, kao i duše mrtvih, morala je da ukloni deo odeće, na sedmoj skidajući svoju divnu haljinu. Kada je Ištar stigla u palatu Ereshigal, hladna i naga, požalila se sestri na takvom tretiranju, ali je Ereshigal ućutka i reče joj da kada je posetila podzemni svet mora da poštuje običaje podzemnog sveta. Ištar tada zgrabi Ereshigal, vukući je sa trona i sedajući na njeno mesto, ali Anunaki, sedam demono-bogova postade zelen, truleći komad mesa, koji Ereshigal stavi na ploču spavaće sobe. Ipak, Ea, lukav Ištarin ujak, uspeo je da Ereshigal dozvoli Ištar da oživi pod uslovom da ona pošalje zamenu. Ištar je bila pozdravljane od mlađih božanstava zbog svog povratka, koji su nosili samo grube kapute i puzali prašinom danima tugujući za Ištar, te Ištar odluči da ona ne može da pošalje ikoga od njih. Međutim, kada je stigla u palatu, našla je svog ljubavnika Tamuza kako obučen u blistavu šarenu odeću sedi nad njenim tronom, i u svom besu posla njega u podzemni svet kao svoju zamenu. Ipak, kasnije joj je nedostajao i slala je Tamuzovu polu-sestru na šest meseci svake godine da zameni Tamuza. Postoji i treća verzija ove priče, koja kaže da je Ištar spašena iz podzemnog sveta pomoću bića zvanog Asušunamir.  U svim velikim sredinama Inana i Ištar su iamle svoje hramove: E-ana, „dom An“, u Uruku; E-makh, „velika kuća“ u Vavilonu; E-mash, „kuća ponuda“ u Ninevi. Ištar je bila čuvar prostitutki i verovatno imala svećenice-prostitutke da je služe. Služena je i od svećenika i svećenica. (kasniji) sledbenici (poklonici) Ištar bili su device, koji koliko god ostale u njenoj službi, nisu smeli da se venčaju. Inana je takođe povezana sa medvedom, i bila gospodarica čuvara krčmi, koji su obično bile žene u ranoj Mesopotamiji.v Ištar je takođe značajna figura Epa o Gilgamešu. Pojavljuje se na vazi iz Uruka, jednoj od najpoznatijih drevnih Mesopotamskih artefakata. Potpora sa vaze kao da pokazuje Inana-u kako daruje kraljevanje molećivo. Brojni zapisi i artefakti indiciraju da je kraljevanje bio jedan od poklona podareno od Inana-e vladaru Uruka.cNa spomenicima Inana/Ištar pojavlju se se u formama sa lukom i strelom, iako takođe jednostavno obučena u dugi plašt sa krunom na glavi i osmokrakom zvezdom kao njenim simbolom. Statue su nađene u velikom broju predstavljajući je kao nagu sa njenim rukama prekrštenim na njenim grudima ili kako drži dete. Lav, bik, guja i zmaj su posvećeni Ištar. Zajedno sa bogom meseca Nana ili Suen (Sin na akadijskom) i bogom sunca Utu (Šamaš na akadijskom), Inana/Ištar je treća figura trijade božanstava i personifikacije meseca, sunca i zemlje: Mesec (mudrost), Sunce (pravda) i Zemlja (snaga života). Ova trijada se oslanja na drugu: An, nebo; Enlil, zemlja; i Enki, okean. Jedno od najpoznatijih mesta nazvano po Ištar je Tarout ostrvo u Persijskom zalivu. Ostrvo je nazvano IšTarout, pre nego je ime evoluiralo u Tarout.

            Kakka – Ansharov i Anuov vezir, koji je poslat da Kurnugi uruči poruku za Ereshkigal  kojom joj Anu želi uručiti poklon putem jednog od svojih glasnika.  Anshar je poslao Lahmu i Lahamu da isprate Marduka u njegovu bitku sa Tiamat i drže njegovu stranu. 

             Nusku -  bog ognja i Ellil-ov vezir (Sukalin).

            Gerra (Gibil) -  bog ognja i vatre, Anunituov (Antuov)sin.  On je očajavao i nije hteo da napadne Anzu kada je ovaj ukrao Tablice Sudbine od Ellila.

             Ishum (Hendursanga – 'uzvišena svečana palica') -  On je  bog ognja, veoma vešt u upotrebi oružja. On osvetljava put ispred Erra-e i Sebitti. On je savetovao Erra-u da nenapada Mardukove ljude u Vavilonu. Kada je Erra preuzeo Mardukovo središte  Ishum ga je nagovorio da neuništi Vavilon. Najzad ga je stišao tako što je dao obećanje da će ga i drugi bogovi prizna kao svog gospodara a sebe kao njegove sluge.

            Kalkal – Ellil-ov vratar u Nippuru.

            Dumkina – Eina ljubavnica, Belova i Mardukova majka.

             Ninurta (često deli zajedničke karakteristike sa Ningrisu) – Komornik Anunnakija, bog rata,  šampion zemlje.  Sin Ellil i Mami, rođen u Ekuru,( Ellilovom hramu u Ekuru).  On je odgovoran za navodnjavanje malih razmera. Prikazivan sa lukom i strelom. Takođe nosi buzdovan, Sharur, i pojavljuje se kao kurir (glasnik, sukali) između Ninurte  i drugih besmrtnika, posebno Ea. On je maršal sedmorice koji može proizvesti vihore. U svom besu on preskače planine, pokorava Anzu i u moru ubija čoveka-bika. Nakon što su tablice sudbine ukradene, Belit-ili, na Ein savet, predlače Ninurtu za ubicu Anzua. Početno njegov napad je uzaludan ali nakon što mu je  Sharur doneo savet od Ea on uspeva da ubije Anzua.Zatim on vraća tablice sudbine Ellilu.  Nissaba je zatim nad njim izveo obred pročišćenja i on je dobio nova imena i oltare:Duku – “sveti brežuljak” Hurabtil – bog Elamita, Shushinak - bog Elamitskog grada Suse, Gopodar tajne, Pabilsag - bog prastarog grada Larak, Nin-Azu - bog Eshunna, Ištaran - bog Der, Zababa -bog ratnik grada Kish, Lugalbanda - Gilgamešev otac,

Lugal-Marada - bog zaštitnik Marada, Ratnik Tishpak - sličan Nin-Azu, Ratnik Uruka, Lord Graničice i Strele, Panigara -  bog ratnik i Papsukkal - vezir od  velikih bogova.

            Marduk - sin Ea i Dumkina.  On je istisnuo druga Vavilonska božanstva i postao središnji lik njihovog panteona.  On je  "Kralj Igigija"  On često radi i traži savet od svog oca. Imao je pedeset različitih imena od kojih je veliki broj njih poticao od božanstava čije je funkcije preuzeo (ili uzurpirao). Po svojoj formi ovo je bio ponosan i prodoran bog koji je rođen zreo (kad se rodio već je bio u zrelom dobu) Smatra se da je on bio bog nastojnik svih hramova. On je ima četri oka i četri uha i bljuvao je vatru kad je govorio. Takođe  bio je obdaren poznavanjem magije. Anu mu je dao četri verta da se sa njima igra.Ada je Anuova mirovna misija kod Tiamat propala Ea je poslao Marduka u boj. Marduk odlazi pred skupštinu besmrtnika i izjavljuje kako će poraziti Tijamat i položiti njenu glavu pred Anuova stopala ali skupština mora pristati na njegove uslove: on će biti taj koji će određivati sudbine i manje ili više biće vrhovno božanstvo panteona. Anshar, Lahmu, Lahamu, i Anu pronalaze njegov oltar i Anu mu predaje svoje moći pomoću koje njegova reč kreira sudbinu. Marduk je proglašeni kralj koji ima svog pisara, presto i konačište. Dato mu je nevidljivo oružje i poplava kao oružje. On nosi luk, strelu i buzdovan. On stvara svetlo koje ide ispred njega, maršira sa svojim vetrovima, i pravi mrežu kojom će okružiti Tijamat. Ispunio je svoje telo plamenom. On vozi vatrene kočije u koje je upregao ubicu, nemilosrdnog, trkača, letača, otrov zubatog i neumornog konja. On ima čini na svojim usnama i anti čini u svojim rukama. On vodi besmrtne u borbu. U početku ga Qinguova strategija zbunjuje. Tijamat baca čini na njega ali ga one neuništavaju i on je izaziva na izravni dvoboj. Ona gubi svoje strpljenje i ulazi u direktnu borbu. On odapinje svoja oručja na nju uspevajući da naduva njeno telo vetrovima, šutira njen trbug i gađa je strelama konačno on je raspolućuje i razrezuje njeno srce. Zatim on poračava ostatak njenih trupa i ispravlja tablice sudbine.Kao glasnik njenje smrti on razbija njenu lobanju i od polovine njene kože on izrađuje nebeski svod. On gradi mnoge oltare za bogove. Od Tijamatinih očiju on pravi Tigris i Eufrat a od njenih grudi planine i gore. On uništava oružje Tijamatine vojske i postavlja njihove slike na kapijama podzemnog sveta. Zatim postavlja (ustoličuje) svoj hram na Esharra a njegovo središte u Vavilon. Besmrtici ga prihvataju kao kralja. On ostavlja krv i kosti zajedno kako bi izradio ranog čoveka i  Atrahasis. Za Qinguovo učešće u ratu on je obezbedio krv za stvaranje čoveka. On je podelio Anunnakije i smestio 300 na nebo i 300 na zemlju. Oni izgradiše Vavilon i u njemu hram Esagalia i  visoki zigurat. Anshar mu dade brojna nova imena: Asarluhi, Marduk, sin, Veličanstvo besmrtnika, Marukka, Mershakushu, Lugal-dimmer-ankia (Kralj neba i zemlje), Bel, Nari-lugal-dimmer-ankia, Asarluhi, Namtila, Namru, 'Asare, Asar-alim, Asar-alim-nuna, Tutu, Zi-ukkina, Ziku, Agaku, Shazu, Zisi, Suhrim, Suhgurim, Zahrim, Zahgurim, Enbilulu, Epadun, Gugal, Hegal, Sirsir, Malah, Gil, Gilima, Agilima, Zulum, Mummu, Zulum-ummu, Gizh-numun-ab, Lugal-ab-dubur, Pagal-guena, Lugal-Durmah, Aranuna, Dumu-duku, Lugal-duku, Lugal-shuanna, Iruga, Irqingu, Kinma, Kinma, E-sizkur, Addu, Asharu, Neberu i Enkukur.  On postaje zakonodavac i sidija koji kad je gnevan nije zaustavljiv. Kasnije na većini dužnosti koji su mu bogovi dodelili bio je zamenjen od strane Ea.

            Sumerici su izgradili mnoštvo kraljevina u kojima su gradski bogovi smatrani Nebeskim kraljevima, dok su vladari ovih gradova smatrani samo za njihove ljudske pomoćnike i izvršioce. Ovaj sistem upravljanja nad gradovima državama bio je široko rasprostranjem nad celom Mesopotamijom, Sirijom i Kananom. Marduk, sin boga Ea, vladar zemlje, postao je vrhovni bog za vreme perioda Amorita (1826-1526 pne.).U ovom periodu smatran je za najmoćnijeg boga, jer je grad Vavilon ekonomski, privredno, vojno i kulturno toliko ojačao da je postao centralna metropola Vavilonske imperije. Kao i njegov otac, Ea, Marduk je smatran mudrim i dalekovidim bogom čije su moći proizilazile iz njegovog poznavanja viših znanja a posebno poznavanja magije, koje je on nesebično koristio u korist ljudi koje je štitio od bolesti. Nakon porasta njegovog značaja kao boga Vavilonske najveće metropole, njemu su pripisivane i značajne fizičke moći. Na mestu vrhovnog boga zamenio je svog oca, Enlila (Ea) boga zemlje, i u kasnijim verzijama epa o Gilgamešu Marduk je taj (a ne Enlil) koji ubija boginju Tijamat i od čijeg tela kasnije stvara nebo, zemlju, biljke, životinje i nakraju čoveka.

Drugi gradski bogovi priznali su Marduka kao vladara nad gradskim bogovima, te su tokom festivala koji se odvijao svake nove godine ostali bogovi (ili barem njihovi idoli) dolazili da mu ukažu čast u njegovom gradu (Vavilonu). Ovaj festival na kojem su se na jednom mest u jednom gradu, i praktično u jednom hramu skupljali svi idoli bogova kasnije je opisivana kao skupština besmrtnika, na kojoj su oni (besmrtnici, viši i niži bogovi i njihovi sukkali) odlučivali o sudbini ljudi. Marduk je za svog sukalina imao svog sina “Neba” koji je bio bog pisaca, koji je na glinenim tablicama zapisivao velika dela svoga oca. Pri kraju drugog milenijuma pne, jedna druga sila uzdigla se na severu Vavilonske države. Bila je to Asirija. Tokom 13 veka pne, Tukulti-Ninurta uništio je grad Vavilon. 

Sada je Asirski bog, Assur zamenio Marduka. Više od 600 godina narod Vavilona pamtio je Marduka, koji iako nije više bio značajan bog ipak je predstavljao istoriski koren naroda Vavilona. Konačno u vreme slabljenja Asirije Nabopolassar je obnovio Vavilonsku imperiju i Marduk se opet ustoličio na tronu nacionalnih bogova Vavilonske imperije. Njegov sin Nabukodonoser pokorio je ceo “plodni luk”, čak i Jerusalim (605.godine pne) i nanovo izgradio Mardukov hram koristeći kedar iz Lebanona. Ova nova Vavilonska imperija trajala je kratko, manje od 100. godina. 538. godine osvojio ju je Persiski kralj Kir što je označilo nestanak Vavilonske kulture. Religija zasnovana na verovanju u Marduka kao vrhovnog boga nestala je kada je Ksersus srušio njegov hram. Iako je religijia zasnovana na Marduku kao vrhovnom bogu nestala, to nije značilo i potpuni nestanak ovog božanstva. Njegovo ime ostalo je sačuvano i često se koristilo kao lično ime u Persiskoj i Aramejskoj lieraturi.

             Ashur (gospodin, Arusar, -shar, Assur) - bog Asirije i rata.  On je  "Kralj Igigija"

 

             Shullat – Shamashov sukkalin

            Papsukkal - vezir Velikih Bogova, Sinov sin.  Dok je Ištar bila u podzemnom svetu, on posta mračan i Papsukkal obavesti Ea i Sina o ovome.

            Hanish -  sluga (sukkalin) boga vremenskih prilika

Stariji (rodoslovni) Besmrtnici

Aa – majka svih stvari

            Apsu -  podzemni okean, muški.   Stvoritelj nebeskog svoda i zemlja.   Otac Lahmusa, Lahamua, Anshar i Kishar.  Nije mogao stišati galamu svoje dece pa se dogovorio sa svojim vezirom (slugom, sukkalijem današnjim anđelom) Mummu da učutka besmrtnike i dopustiti Tiamat da se odmori, ali je Tijamat odbacila ovu ideju. Ea je otkrio njegov plan i uspavao ga, a zatim ga i ubio.

             Tiamat - prvobitni haos, držač nebeskog svoda i zemlje, majka Lahmua, Lahamua, Anshar, i Kishar.  Nije mogla da se odmara od vike koju su dizali mladi besmrtnici. Kada su joj Apsu i Mummu predložili da pobije mlađe bogove, ona se razbesnela ali kada se smirila plan je odbačen. Njen bes isprovociran je ponovo kada je Apsu pogubljen.Tijamat se sada spremila da povede rat protiv drugih bogova.  Kao Majka Hubur,  podzemna reka, ona je hranila divovsku zmiju krvlju spermajući je zajedno sa blistavim zmajem za rat protiv drugih bogova. Ona je regrupisala svoje snage koje su se sačinjavale od rogate zmije, mushussu-zmaja,  lahmu-heroja,  ugallu-demona,  besanog psa,  čoveka škorpiona, umu-demona,  čoveka-ribe,  čoveka-bika, i jedanaest drugih njenih junaka pod njenim šampionom (komandantom njene vojske) Qinguom. Ona je Qinguu dala tablice sudbine da bi mu olakšala komandu i napad. Marduk je došao sa svojom vojskom da je napadne.  Quinguova strategija ga je u početku zbunila i tijamat je pokušal da na njega baci čini. Njen napad bio je odbijen i ona je ostala uvučena u pojedinačni dvoboj sa Mardukom. Nastavila je sa bacanjem čini i Marduk se razljuti i baci vetar na nju.  Ona negogavši da diše naduva se i on je udari i iseče nadvoje i probode srce. Ona bi poražena i njena lobanja posta glasnik njene smrti. Pola njene kože Marduk iskoristi da napravi krov nebeskog svoda a njenje oči postadoše izvori reka Tigris i Eufrat.

             Anshar – “celokupno nebo”  On je  otac Anua i dete Tiamat i Apsu.  On je često uparen sa Kishar, i njegov kvalitet bilo je prilagoditi se sa Ashur.  Kada Ea saznao da Tiamat sprema rat, Anshar je pokušao da ga nagovori da on prvi napadne ali bio je odbijen. Zatim je posla Anua u mirovnu misiju kod Tijamat ali se ona završila neuspešno.  Na skupštini na kojoj je u prvi plan došao Marduk na Ea-ino teranje, Marduk je obećao da će Tijamatino telo baciti pod Ansharova stopala.  Od skupštine je zatražio samo obećanje da će zadržati vošstvo nad panteonom posle pobede nad Tiamat. On stade nagovarati Lahmu, Lahamu, i druge bogove  da  oteraju Marduka u bitku i traže svoj oporavak na njegovoj strani. Konačno pomoć za sebe su našli na Mardukovom kneževskom oltaru.

            Anu - Sumeriski "nebo",  bog nebeskog svoda, otac i kralj besmrtnika.  Sin Anshar i Kishar.  Živi na trećem nebu. Eanna (hram) u Uruku bio je posvećen Anuu i njegovoj ženi.  Njegova prva žena bila je Antu.  Oni su stvorili Anunnakije -  besmrtnike podzemnog sveta, i utukki-je -  sedam zlih demona. Njegova druga žena bila je Innina (Ištar).On je  bog monarha i nije prijateljski raspoložen prema običanom svetu.  On je "Kralj Igigi-ja".  On je izdvojen u nebeskom svodu koji je njegov domen ('Atrahasis').  Njegov 'kishru's (meteor, zvezda padalica) ima strašanu snagu. Imao je sposobnost da sve što izgovori postane stvarnost. On je Niudimmud-ov (Ea-in) otac. On je pozvao Adapu nakon što je ovaj polomio krila južnog vetra i ponudio mu hranu i piće koji bi mu dali večan život ali su posle Dumuzi i Gizzida govorili o Adapinoj koristi. On se složio da pošalje Nebeskog Bika na Gilgameša na Ištarin zahtev ako ona obeća da će stanovništvo Uruka dobiti odgovarajuće snabdevanje za sedam godina. On je izdao dekret po kome ili Gilgameš ili Enkidu moraju umreti zbog ubistva Humbaba-e i Nebeskog Bika. On je poslao Kakka-a Kurnugi da kaže Ereshkigal da će poslati kurira sa poklonom za nju. Kada je Anzu ukrao tablice sudbine od Ellila on je pozvan kao jedan od besmrtnika da ubije Anzu što je drastično povećalo njegov ugled. On je dao Marduku četri vetra da se igra sa njima. On je pronašao vihor i poplavni talas koji je pustio više Tiamat hotimice. Kada je tiamatina odmazda za Apsuovu smrt bila izvesna  Anshar je poslan pred nju u mirovnu misiju koja je propala. On ej pomogao da se napravi kneževski oltar za Marduka pre njegove borbe sa Tiamat, i preo na njega  Anu-ove moći izricanja sudbine, onako kao da je njegova reč zakon.

 

             Antu(m) - Sumeriski "zemlja", ona je  bezbojno biće i prva Anuova žena.  Oni su izrodili Anunnakije -  bogove podzemnog sveta, i utukkije -  sedam zlih demona.  Njeno mesto kasnije preuzela je Ištar (Inanna) koja je ponekad prikazivana kao njena kći.

            Aruru (Ninmah, Nintu, Ninhursasga, Belet-ili, Mami) -Boginja majka koja je stvorila ljude uz Enlilovu ili Enkijevu pomoć. Često nosi epitetete boginja maerica i babica besmrtnika. Na Ea-inov savet ona je mešala glinu sa krvlju boga  Geshtu-e, da bi oblikovala  i stvorila sedam žena i sedam muškaraca. Ovi ljudi bili su radna snaga za Igigije. Ona je takođe davala savete Gilgamešu i na Anuovu komandu stvorila Enkidua po Anuovom liku, bacila ga u divljinu i tamo ga izrodila. Ea ju je pozvao da joj ponudi da njen voljeni Ninurta bude jedan od onih koji će loviti Anzu. Ona se na ovaj poziv odaziva.

Anđeli u Vavilonskoj literturi

Biblija pokazuje da su verovanja u anđele, ili duhove koji su posredovali između Boga i ljudi, karakteristična za semitsku grupu naroda. Zato je interesantno ispratiti ova verovanja u starom Vavilonu. Po Saisu (Religije drevnog Egipta i Vavilona, Gifford Lectures 1901),  kalemljenje semitskih verovanja u ranu Sumersku religiju u Vavilonu  je upadljivo sobzirom na prikazivanje anđela ili sukalli-ja u njihovoj teologiji i filozofiji. Tako dolazimo da interesantnih paralela “anđelima gospodnjim” u Nebo, koje nazivamo i “poslanici Merdacha”.  On takođe termin “anđeo” koristi za tumačenje volje Merodaha (ibid.,456), prihvatajući Homelovu tvrdnju da može biti pokazano iz Minejskin zapisa da se primitivna semitska religija sastojala od obožavanja meseca i zvezda, i da mesečev bog Athar i “anđeoski” bog stoje na čelu panteona (ibid.,315). Bibliski konflikt između kraljevstva dobra i zla nalazi svoju paralelu u “nebeskim duhovima” ili Igigi koji sačinjavaju vladare među kojima je Ninip borac koji je primio tituli “vladar anđela” i “duhova zemlje” ili Annuna-Ki, koji borave u Hadu (ibid.355). Vavilonski Sukalli odgovaraju bibliskim duhovima božijim glasnicima u bibliji. Oni izriču volju svog gospoda i izvršavaju njegove zapovesti. Neki od njih istupaju i prikazuju se kao više nego glasnici, oni su tumači nauma vrhovnog boga, dok je Nebo “prorok gospodnji”  Ovi anđeli se čak nazivaju “sinovima” boga čiji su namesnici. Tako je Ninip, jedan od glasnika El-lil, transformisan u njegovog sina baš kao što je Merodah postao sin Ea. Vavilonski  spisi o postanju i potopu ne razlikuju se previše od onih navedenih u bibliji, a isto se može reći i za haotičnu hierarhiju bogova i anđela koja moderna istraživanja objavljuju.

Možda ovim opravdavamo viđenja, svih vrsta religija i tragova primitivnog narodnog verovanja koje su bile umanjene kasnijim objavama i koje nisu bile uvrštene u kasnija verovanja među Jevrejima.

Zbog toga Biblija izvesno sankcioniše ideju da su posebni anđeli zaduženi za pojedine dužnosti. Ovo verovanje nastavlja da postoji umanjenim formama u Arapskom folkloru kao Genii, ili Jinn-ovi, koji su posvećeni posebnim mestima. Reference za ovo možemo naći u Postanju., 32, 1, 2, “Jakob takođe pođe na putovanje koje je započeo, i božiji anđeo ga srete, i kad ga ugleda on reče: ovo je logor božiji, i on ga nazva Mahanaim, to jest “kamp” Nedavna istraživanja u arabiji oko Petre su otkrila okolinu odvojenu stenama kao stalnu nisku od anđela, koja su  nomadska plemena učestalo posećivala zbog molitve i žrtvovanja. Ova mesta nose imena koja u potpunosti odgovaraju “Madanaim”. 

Jakobova poseta Bethelu (Postanje 28, 12) možda može da podpadne u istu kategoriju. Dovoljno je reći da biblija nije samo otkrovenje, i da stvari koje su inspirisale pisce nisu jedine koje nam govore nove istine ali takođe pomaže pri razjašnjavaju izvesne istine pomoću prirode. Moderan pogled koji pokušava da sve Vavilonsko prikaže kao apsolutno primitivno potiče iz potrebe kasnijih bibliskih pisaca da odvoje svoju religiju od njenih korena i sačuvaju je od pokušaja inkorporacije u prdhodnu na čijim osnovama je nastala. Zato su rani verski oci videli videli anđele kao primitivna božanstva umanjena, u polubogove pobedonosnim napredkom monoteizma.

Koncept nebeskih glasnika ima svoje korene u ranim paganskim religijama Bliskog Istoka. Svako važnije Mesopotamsko i Hetitsko božanstvo skoro uvek je imalo nekog podređanog poslanika (Sukkallu) i nosioca trona (Guzalu), kanitski mitološki spev Shamra-Ugarit (1400. godine pne) pokazuje da je poznatijim članovima panteona kao što su El, vrhovni gospodar, Baal, koji kontroliše kišu, Mot, genije smrti i suše, omogućeno da komuniciraju između sebe pomoću božanskih glasnika (ml’km), a boginja Anat ima u svojoj službi specijalnog kurira i pristalicu.

Igigi su nebeski duhovi (veliki bogovi) dok su anunnaki zemaljski duhovi (niži bogovi, “Anu”- nebeski, “ki” – zemlja) Zato su Anunnaki stvoreni na zemlji kako “zveri” (čovek sa glavom bika, čovek sa glavom orla, giganti…)

Anunnaki su kolektivno ime za bogove neba i zemlje, i u drugom konceptu samo za bogove donjeg sveta, imperije mrtvih (oko 2500 pne). Reč Anunnaki je pozajmljena iz Sumerskog a.nun.(n)a(k) gde nastavak –ak označava monarha, a deo reči nun  ukazuje na kralja nebesa An/Anum.  Bogovi su zajedno zvani Anunnaki.

Za termin Igigi nema jasnih referenci vezanih za značenje ili poreklo. Iako se na internetu mogu pronaći smernice koje ukazuju da je Igigi ustvari lično ime jednog od vladara Akkadianskog carstva koji je vladao oko 2260. godine pne  I koji je 2257 godine pne došao na vlas borbom nakon smrti Shar-kali-sharri. Na istom mestu mogu se naći i reference o značenju imena za koje se tvrdi da na staro Sumerskom znači “oni koji nadgledaju i vide”

U vavilonskom epu o postanju Marduk postavlja pitanja Anunnakijima a Igigiji mu odgovaraju (Ee IV-20).  U kasnijoj vavilonskoj tradiciji Ep o postanju, u vreme kada je vrhovni bog Murduk, podeljene su sve dužnosti između Igigi i Anunnaki. Marduk je takođe odredio da ukupno postoje 600 anunakija i igigiga. (po 300 u obe skupine)