Sedam zlih duhova

Utukku

            U Sumeriskoj mitologiji Utukku je bila vrsta duha ili demona koji je mogao biti i dobronameran i zao. U Arkadiskoj mitologiji ova vrsta demona nazivana je Utukki. Prema ovoj mitologiji postoji sedam zlih duhova koji su su potomci Anu i Antu. Zli utukku nazivaju se Edimmu ili Ekimmu dok se “dobri” duhovi nazivaju shedu. Najpoznatiji od zlih Utukku bio je Alu.

 Arkadiska mitologija smatra Utukki suizdankom (sabraćom) Anunnakia. Oni su naseljavali podzenmi svet i svojim kućama trebali su donositi plodove žrtvenika i žrtava paljenica, koji su morali sadržati krv, jetru i druge poslastice žrtvovanih životinja.

Alal

            U Kaledinskoj mitologiji Alal je demon koji dolazi iz pakla sa raznim mogućnostima pojavljivanja, sa ciljem da privoli ljude na greh.

Asakku

            U vavilonskoj mitologiji Asakku je jedna vrsta zlih duhova i čudovišta, rangirana zajedno sa dobrim duhovima kao Utukku.  Asakku demoni napadaju i ubijaju ljudska bića, posebno koristeći glavobolju i groznicu. Oni su pomenuti u poetskim radovima kao donosioci bolesti, i često imenovani kao Asag, čudovišni demon kojeg je bog Ninurta porazio. Ostali tipovi demona su Edimmu.Bajanje i tekstovi koji su ga pratili prilično su bili rasprostranjeni među Sumeriskim gradovima državama a posebno u Vavilonu. Sumeriski tekstovi o vračanju i bajanju preživeli su zahvaljujući prvo Vavilonskim prepisima a kasnije se pojavljuju i obliku Arkadskih prevoda. U mnogim slučajevima je razlika između Sumeriskih orginala i kasnijih prevoda prilično nejasna ili čak zbunjujuća. U nekima od njih, koja je kasnije sabrana u veliku seriju Zlih  Udug/Utukki i loših Asag/Asakki, aktivnosti demona slikane su živopisnije i često postoje ista upustva za izricanje čari. U zavisnosti od potrebe bilo je moguće izreći različite vračbine. Post Sumeriske vračbine koje su bez sumlje prevedene na Arkadski ipak se kod njih nepojavljuju u velikim zbirkama glinenih tablica. Ipak kod njih se nepojavljuju vračbine kojim bi se skidale bačene čini pa nepostoje ni vračbine protiv crnih magova ili veštica.

Edimmu

            U Sumerskoj mitologiji edimmu ili ekimmu je vrsta utukku. Smatralo se da su oni duhovi onih koji nisu spaljeni na odgovarajući način. Oni su osvetljivi prema živima. Oni su mogli posednuti osobu ako se ona nije ponašala prema određenim tabuima, kao što je zabrana jedenja goveđeg mesa. Oni uzrokuju bolesti i inspirišu kriminalno ponašanje, ali ponekad mogu biti umoljni obrokom na sahrani.  Takođe smatrano je da je ekimmu potpuno ili skoro potpuno bestelesan duh “vetar” koji isisava život iz dece dok ona spavaju. Takođe postojalo je uverenje da je Ekimmu fizička forma vampira. Zapisi ih prikazuju kao “zle gostujuće vetrove” ili samo “vetrove” što se može protumačiti i kao dah a upravo okultna spoznaja nam govori da se kroz dah vrši razmena fizičke i duhovne energije. Sumeriski mit o postanju kaže da je bog Enki stvorio prvog čoveka od gline tako što mu je udahnuo duh/dušu.

Alû 

Alû  je jedan pd Utukku, jedan od osvetljivih duhova iz asirske mitologije. Prema nekim arheolozima stari Asirci su ih se plašili više i od same smrti. Često su ih opisivali kao fantome, leprozne ljude kojima nedostaju delovi tela, posebno je naglašavano da im nedostaje jedna noga. Ukoliko bi nekoga zgrabio Alû ili bi ga čak samo okrznuo ili dotakao mogao je nesretnom čoveku preneti bolest. Smatralo se da Alû napada ljudski dah.

Nergal

Persefona iz vavilonskog podzemnog sveta bio je Eresh-ki-gal, koji je takođe zvan Allatu. Mit koji je pronađen međ egipatskim Tel-el-Amarna „pisma“, otkriva da su vavilonski bogovi priredli slavlje. Sva božanstva su prisustvovala osim Eresh-ki-gal.

Ona nije bila u mogućnosti da napusti njen sumorni podzemni svet, i poslala je svog glasnika, demona kuge Nantar-a da je zameni. Brojna božanstva su poštovala Nantara osim Nergal-a, ustajući da ga pozdravi. Kada je Eresh-ki-gal saznala za ovo omalovažavanje naljutila se i zahtevala da joj Nergal bude isporučen kako bi ga mogla ubiti. Bog oluje odjednom požuri u podzemni svet, praćen sopstvenom grupom divljih demona, koje je postavio kao čuvare raznih vrata kako bi sprečio beg Eresh-ki-gal. Onda je otišao hrabro pravo boginji, hvatajući je za kosu i vukući je sa njenog trona. Nakon kratke borbe, ona se oseti savladanom. Nergal se spremi da joj odseče glavu, ali ona zaplaka za milost i reče: „ne ubij me, brate moj! Pusti me da ti kažem.“

Ova molba nagoveštava da je ona želela da iskupi svoj život – poput veštica u evropskim narodnim pričama. – te Nergal popusti svoj stisak.

Onda Eresh-ki-gal nastavi: „Budi moj muž, i ja ču biti tvoja žena. Tebi ću dati vlast nad zemljom dajući ti tablicu mudrosti. Ti budi moj gospodar, ja ću ti biti žena.“

Nergal prihvati ove uslove poljubivši boginju. Naklonošću osuši njene suze i progovori i reče: „Ti ćeš sada od mene imati ono što si zahtevala tokom predhodnih meseci.“ Drugim rečima Nergal obeća da će poštovati kako je želela, nakon što postane njen muž i jednak njoj.  

U Vavilonu povratak duhova iz mrtvih bio je užasan.  Jednom Ištar izreče strašnu pretnju: „Izazvaću mrtve da ustanu. Oni će tada jesti i živeti. Mrtvi će biti brojniji nego živi“. Kada su strane zemlje bile okupirane, bio je čest običaj da otvore grobove i razbacaju kosti koje su sadržali. Verovatno je verovano, kada se takva vandalska dela počine, da će uvređeni duhovi zaraziti njihove rođake. Duhovi su uvek tragali za kućama u kojima su nekada živeli a koje su bile zloćudne kao i demoni. Značajno je pronaći u ovoj vezi da tela neprijatelja koja su bila pogubljena u bitci nisu pristojno sahranjivana već skrnavljena i ostavljena pticama i zverima.

Demoni koji su zaražavali mrtve mogli su takođe napadati žive.  Delimično priča prema  kojoj se često odnosi kao na „Cuthean-Legende o stvaranju“ a koja je od LWKing-a predstavljena tako da nije povezana sa bitkom između Merodaha i zmaja, već je u vezi sa ratom vođenim između drevnog kralja i horde zlih duhova, pod vođstvom „Gospodara visina, gospodara Anunaki-a (zemaljskih duhova)“. Neki od natprirodnih ratnika imali su tela poput ptica; drugi su imali „podozriva lica“ a svi su bili „zadojeni Tiamat-om“.

3 godine kralj je poslao veliku vojsku da napadne demone ali „nijedan se nije vratio živ.“ Tada je odlučio da krene sam da spase svoju zemlju od uništenja. Pripremio je sukob, obezbeđujući se skupocenim religioznim obredom tako da obezbedi saradnju bogova (a spreči svoje sunarodnike od njegovog razrađivanja). Njegova ekspedicija bila je uspešna jer je preusmerio natprirodnu vojsku. Na svom povratku kući, beleži veliku pobedu na tablicama koje su smeštene u škrinji Nergala u Cuthah-u.

Ovaj mit može biti i eho Nergalovog napada na Eresh-ki-gal. Ili povezano sa Cuthahom, možda je stvorena da podstakne sahranjivanje u gradskom svetom groblju, koje je pročistio poznati stari kralj zlih demona koji su mučili mrtve i činili povremene napade protiv živih.

(U „Padu Ištar“ vavilonski podzemni svet nazivan je Cuthah. Grad je ima čuveno groblje poput Abidos-a u Egiptu gde su mnogi pobožni ortodoksni obožavatelji tražili da budu sahranjeni. Lokalni bog bio je Nergal koji je sinbolizovao destruktivnu moć sunca i peščanih oluja; On je bio sumorano, osetljivo božanstvo negovan od duhova nepogoda, umora, kuge i zaraze.)