Egipatski bogovi, religiozni concept

Percepcija boga

Egipatska reč za boga je NTR ili Neter. Hireoglifom se predstavljala u formi sekire sa drvenom drškom. Egipćani su verovali da bog predstavlja moćnog ratnka, i takva koncepcija boga opstala je do same propasti drevnog kraljevstva. Verovatno je da sama reč znači “snaga” i “moć” dok su mu drugi atributi “zanavljanje” ili “renoviranje”. Fundamentalna ideja kojo bi se mogao opisati bog bila bi da je bog biće koje ima moć da se samozanovi ili samostvori. Između ostalog stari Egipćani su verovali u jednog boga, koji se smatrao samoegzistirajućim, besmrtnim, večnim, i nevidljivim. Takođe smatrao se stvoriteljem neba i zemlje. Ovi religiski principi činili su okosnicu Egipatske teologije, i koliko god se vraćali u prošlost oligledno je da su oni dominantni. Bližim ispitivanjem, bogovi nisu ništa drugo nego forma, manifestacija, faza ili atribut boga Ra koji je, sa druge stane manifestacija ili sinbol jednog boga koji nema neki specifični oblik ili mesto.

Egipatski bogovi, religiozni concept

Reč Neturu znači “bogovi” i označava biće koje na neki način uzima udela u prirodi ili karakteru boga. Oni nam se prikazuju kao posrednici između boga i ljudi, i sama reč može se opisno iskazati kao “oni koji sa neba na zemlju dolaze (silaze)” Oni se u bibliji pojavljuju kao Anakim, a u glavi 6 postanja nazivaju se i Nefalim što na hebrejskom znači isto “oni koji su sa neba sišli na zemlju”. Da bi čitaocu bilo jasnije pojasnićemo formu i funkciju pojedinih božanstava u Egipatskoj religiji:

Nu

Nu je “otac bogova” i vladar nad “velikim zborom bogova”. On je bio primordijalna voda  iz koje su postale sve stvari. Mit o postanju kod Egipćana sličan je onom kod semita i po njemu se Nu izdigao iz vode. Prema Egipćanima postojalo je doba koada nije postojalo ni neba ni zemlje. Postojala je samo prvobitna voda koja se nalazila u tami. Voda je nakon što je provela određeni period u tami postala materija od koje vode poreklo  sve stvari.

Ra

Sledeći korak u stvaranju bilo je formiranje jajeta iz kojeg je Ra nastao, i čiji su aspekt svemoguće moći božanskog duha. Ra je simbol boga, stvaraoca sveta. Vreme je počelo da teče kada se Ra pojavio na horizontu u formi sunca. Sve do IV dinastije negde oko 2700 godine p.n.e. on je smatran velikim bogom nebesa, kraljem bogova, božanskim bićem koje uskrsće nakon smrti. Kako je Ra postao “otac bogova” prirodno je da svaki bog predstavlja reprezentaciju neke njegove faze. Ovo pokazuju i natpisi na nekim grobnicama (nadgrobni tekst na ulazu u dvoranu sarkofaga Setia I oko 1370 godine p.n.e.): “nagrada je u tebi, ORa,..., sadržiš telo Temua, nagrada je u tebi,ORa,..., telo Kefuovo,.., nagrada je u tebi, O Ra, ..., telo Šuovo, nagrada je u tebi, O Ra, ...,telo Tefnutovo,....” Način na koji su prikazani bogovi jasno pokazuje da su oni samo aspekt boga Ra, vidljive reprezentacije božije.

Ra je verovatno najstarije obožavani bog u Egiptu, i njegovo ime se provlači kroz sve periode postojanja Egipatske kulture. Njemu se pripisuje stvaranje neba i zemlje, kao i svih bića. Stanje uskrsnuća na nebo povezuje se sa Ra i drugim bogovima najčešće Ozirisom. Najveća nada Egipatskih faraona nije bila da samo postanu “bogovi, sinovi Boga” već da Ra nakon uskrsnuća postane njihov otac. Ovo jasno pokazuje da se Ra nalazio na vrhu “panteona”

Thot

Thot je bio žuvar zakona. Pod ovim su se podrazumevala oba i fizički i moralni koncept zakona. Takođe smatrao se poznavaocem “glasa božijeg” (u smislu božijih govora). Takođe smatralo se da je on “otkrio” umetnost i nauku, pa je nazivan i “gospodarem knjige” i “moćnim govornikom”. U Knjizi mrtvih, Thot (sa)drži Raovo srce i jezik i kaže se da je on razum i mentalna snaga božija, što znači da on prevodi Raove misli u govor. U veoma ranim legendama u kojima Thot zauzima veoma značajno mesto on je taj koji govori u Raovo ime i prenosi njegove želje.  On govori reči koje su dovele do stvaranja neba i zemlje, a takođe govori i reči Isis koje će joj omogućiti da povrati u život telo Ozirisa na takav način da će ona začeti dete. On joj takođe daje formulu koja će njenog sina Horusa vratiti u život nakon što ga je ubio škorpion.  Himne posvećene bogu Ra koje se mogu naći u “Knjizi mrtvih” govore da božanstva Thot i Maat stoje sa strana velikog boga na njegovom brodu. Smatra se da su njih dvoje zaduženi za navigaciju božanskog broda i da su bili sa Ra kada se oslobodio os ambisa Nu. I tada su  oni postojali zajedno sa njim. Njegovo znanje moćne matematike omogućavalo  mu je da izmeri zemlju i nebo, kao i da drži snage neba i zemlje izjednačenim. U kasnijem dinastičkom periodu nazivan je i “Gospod Khemennu” za kojeg se verovalo da je samostvoreno biće (nijedan bog mu nije podario život ili ga rodio) i da Raovo srce dolazi u formi Thota.

Maat

Kao boginja Suda, Maat je blisko povezana sa Thotom i Ptahom. Ova povezanost naročito je prikazana u vreme stvaranja. U pojedinim etapama Egipatske istorija ova povezanost Maat i Thota dovodila je čak do toga da se ona povremeno smatrala ženskim entitetom boga Thota. Maat je stajala a Thotom na Raovom brodu kada se sunce prvi put podiglo iznad voda Nuovog ambisa . U sperzi sa Ra za nju se kaže da je ta koja određuje putanju kojom će na nebu od svitanja do sumraka pratiti sunce. Zbog ove svoje osobine Maat se često smatrala “Raovom ćerkom” i “očima Ra”

Sama reč Maat znači “pravi put”  a Egipćani su je koristili u njemom moralnom i fizičkom smislu kao:”pravo, istina, uzvišeno pravo, ...” danas bi se ova reč mogla prevesti i kao “bog će suditi šta je pravo”  što ovu boginju stavlja kao zaštitnicu istine, pravde i moralnih zakona. U Egipatskom panteonu ona je najviša boginja i smatra se da ona obitava u sudnicama kao personifikacija pravde.

Kefera

Khefra je primordijalni bog koji se najlakše može opisati kao materija koja se uzdiže u život, slično biljkama u proleće (ovo treba shvatiti kao alegoriju. Kefera nije duh proleća. Ovde je u pitanju bog jednog panteona a ne neindifikovana božija sila). Kefera takođe perdstavlja formu mrtvog tela (leša) iz kojeg izlazi spiritualno telo.

Ptah

Ptah je najaktivniji od tri velika boga koji donose komande od Thota i daju smisao rečima “volja stvarajuće moći”. Takođe smatrao se samostvorenim entitetom i često je opisivan kao forma boga Ra koja “otvara dan” (zora)

Temu

Temu ili Atmu, smatrao se za onoga koji "zatvara dan" (personifikacija večeri). U mitu o postanju on se deklarisao kao neko ko je evoluirao iz forme Kefere. U himnama često se spominje da je on “tvorac bogova” i “tvorac ljudi”.

Šu

Prema jednoj legendi, Šu je direktna forma Temu, a prema drugoj boginja Hator je njegova majka. Šu je napravio sebi put između boginja Seb i Nut u poznijoj formi neba. Kao moć prirode on  stoji na vrhu Hemrepolis Magna.

Tefnut

Kao moć prirode, Tefnut se smatra jednim aspektom sunčeve svetlosti, uglavnom one koja se odnosi na vrućinu i isparavanje. Njen brat Šu predstavlja levo oko Temua a ona njegovo desno oko. U kasnije doba Šu se smatra aspektom sunca a Tefnut meseca. Bogovi Temu, Šu, Tefnut predstavljaju trojstvo u mitu o postanju. U egipatskom mitu o postanju Temu na jednom mestu kaže: “Tako u početku bi jedan bog i postaše tri”

Seb

Seb  se nazivao Erpa, “poglavar roda” bogova, i “otac bogova”. Prvobitno smatran je za boga zemlje, ali kasnije je smatran bogom mrtvih. Neke legende povezuju ga sa prvobitnim jajetom iz kojeg je nastao svet.

Nut

Prvobitno Nut je bila personifikacija neba, takođe ona je  reprezentovala ženski princip koji je upravljao stvarenjem sveta. Seb i Nut postojali  su i u vodenom ambisu jedno pored drugog, kasnije su u ovu predstavu pridodati još Šu i Tefnut. Seb je postao zemlja a Nut nebo. Ova božanstva smatrana su ujedinjenim u jedno tokom noći. U zoru bi ih bog Šu razdvojio i poslao boginju Nut sa četri svoja pratioca na nebo sve do večeri, kada bi se božanstva ponovo ujedinila do jutra. Nut je smatrana majkom svih bogova i ljudi.

Oziris

Thot je stvorio Epact (slavlje od  pet dana) koje kada se doda na 360 dana zatvara godinu u formi od 365 dana. Egipćani su ovih pet dana slavili rođendane pet bogova Ozirisa, Arouerisa, Isis, Seta, i Neftisa. Oziris je rođen prvog dana i u trenutku njegovog rođenja ambisom je odjeknuo glas; “Gospodar svega na zemlji rođe je”. Iako božanskog porekla, Oziris se smatrao čovekom koji je živeo kao kralj i koji se izrazio kroz civilizaciju Egipta. On je tvorac zakona kojima su regulisani ljudi, kao i učenja o tome kako treba obožavati bogove. Putovao je zemljom i učio ljude disciplini, nekoristeći pritom svoju kraljevsku silu već samo moć razuma. Prvobitno su ga Egipćani doživljavali kao nekoga ko je živeo, patio i trijunfovao nad smrću dobijajući besmrtnost.  Prema legendama njega je ubio njegov brat Set, a nakon njegove smtrti njega je korištenjem magiskih formula i rituala oživela Isis. Zbog ovoga Oziris je postao sinbol uskrsnuća i besmrtnosti. Steri egipćani su verovali da svko od njih može uraditi ono što je uradio Oziris, i da za svakoga od njih bogovi mogu uraditi isto što su učinili za njega. Kao bog uskrsnuća on je postao predmet nade  živih i mrtvih egipćana. Do  vremena XVIII dinastije,” njegov božanski ugled” toliko je porastao da se u nekim aspektima izjednačavao sa Ra a u nekim ga čak i nadilazio. Tako je Oziris konačno bio indentifikovan sa Nilom, odnosno bio povezan sa božanskom brigom o živima, dok su Ra i nekolio drugih bogova bili zaduženi za uskrsnuće i večni život. Oziris je najstarije božanstvo u egiptu koje u jednoj osobi sjedinjuje boga i čoveka. Negde u vreme XII dinastije (oko 2500 godine p.n.e) verovanje u Ozirisa se proširilo po celom Egiptu i on je hiljadama godina kasnije postao nacionalni Egipatski bog. Kasniji zapisi prikazuju ga ne samo kao nekoga ko sudi umrlima već i kao tvorca univerzuma. On koji je smatran sinom

Isis

Kao boginja prirode, Isis ima mesto na brodu Sunca. Ona se često smatra zorom. Njema čuda u traženju tela svoga muža, tuga sa kojom je začela i rodila a zatim i podigla Horusa kao i optužbe koje je trpila od njegovih neprijatelja sačuvani su u vidu tekstova koji su smatrani osnovnom verskom literaturom u egiptu. Ona je imala više aspekata, ali onaj koji su joj pripisivali stari Egipćani mogao bi se nazvati “božija majka”. U većini priča koje se bave Isis, ona je opisana i kao žena i kao boginja, na sličan način i kako se tekstovi odnose prema Ozirisu. Razlog kojim se objašnjava njen uspeh u uskrsnuću Ozirisa bila je primena magiske formule.  Isis se naziva “gospom znanja” i mnogi verski tekstovi naglašavaju njenu sposobnost i veštinu bavljenja magijom. Isis je jedna od boginja koje se najviše pominju u heroglifskim tekstovima. Ona je smatrana ženskim delom Ozirisa u dinastičkom periodu, a takaođe ova veza joj se pripisuje i u predinastičkom periodu. Ona je oduvek zauzimala poziciju koja je razlikuje od drugih bogova. U jednom trenutku postojanja Egipatske civilizacije verovanje u Isis postalo je toliko univerzalno da su je Egipćani počeli obožavati i u formama koje su drugi sapekti nje same. Tako su nastala verovanja o Isis prirode, Isis nebesa, majku Isis. Devicu Isis, Isis mladu...Ona je smatrana za božansu majku čiji uticaj i ljubav obuhvataju sva nebesa i zemlju. Vremenom ona je postala personifikacija velike ženske moći stvaranja koja je zadužena za svako živo bić, od bogova na nebu do ljudi na zemlji. Ona je koristila ovu svoju moć ne samo da bi stvorila nova bića nego i da uskrsne one koji su umrli. Vremenom postala je najveći prototip voljene i verne supruge i majke, i upravo su ove osobine dovele do rasprostranjenosti njenih kultova u starom Egiptu.

Set

U veoma ranom periodu Egipatske kulture, Set je smatran bratom i prijateljem “Horusa starijeg”. On reprezentuje noć dok Horus reprezentuje dan, i svaki od ovih bogova izvodi mnoge usluge prijatne prirode mrtvima. Ipak u kasnijem periodu, neposredno posle vladavine faraona Setia (koje je svoje ime dobio prema ovom bogu) Egipćani su videli Seta kao personifikaciju zla. Takođe sve prirodne katastrofe koje su ih pogađale bivele su vezivane za ovog boga.

Set, kao moć prirode, oduvek je vodio rat protiv Horusa (bitka noći i dana za prevlast). Ipak oba boga dolaze sa istog izvora. Kada je Horus (sin Isis i Ozirisa) porastao poveo je bitku sa Setom jer je ovaj ubio njegovog oca.  U mnogim tekstovima izvorno postoje dva Horusa koji su zbunjeni svojim pojavama. Pobeda nad Setom koju je izvojevao Horus u prvom konfliktu ilustruje pobedu dana nad noći, a pobeda nad setom u drugoj bitci izgleda da ima veze sa pobedom života nad smrti i dobra nad zlim.

Neftis

Prvobitno Neftis je smatrana ženskim principom Seta i bila uvek vezivana sa njim. Ipak ona se uvek pojavljuje kao verna sestra i prijatelj sa Isis kojoj pomaže da sakupi ostatke Ozirisa i da pobedi  slabosti svojeg muža. U piramidalnim tekstovima, ona je zaštitnik potomstva, i ona taj karakter zadržava i u knjizi mrtvih. U pojedinim oblicima knjige mrtvih Neftis stoji iza Ozirisa. Na pogrebnoj ceremoniji ona pomaže svojoj sestri Isis da mrtvima obezbedi moć smrti i grob. Kao boginja prirode ona je zadužena da očuva telo u prisustvu bogova. Zbog ovoga ponegde se naziva i Nebkhtat ili “gospa tela božijeg”

Kao i Isis i ona ima svoje mesto na brodu Sunca u stvaranju, gde ona reprezentuje ponoć ili veoma ranu noć. Neftis je personifikacija tame i svega što uz nju ide i njen atributi su per pasivne nego aktivne prirode. Isis reprezentuje onaj deo sveta koji je vidljiv dok Neftis reprezentuje njegov nevidljivi deo.  Iako boginja smrti ona takođe reprezentuje i onaj deo života koji proističe iz smrti.

Horus

Horus, sin Isis i Ozirisa, kao  i mnoge druge forme boga Horusa reprezentuje izlazeće sunce koje se javlja svakog dana. Postoje mongi aspekti ovog boga uključujući Heru, boga visokih nebesa, Arousrisa, i Horusa starijeg. On je potomak umrlog čoveka/boga Ozirisa i njegov punopravni naslednik.  Za ovog boga može se reći da je Egipatskoj kulturi doneo verovanje u život posle smrti i brojne rituale koji su sprovođeni sa ciljem da se iz smrti uskrsne u život.  Mnogi atributi koji su bili pripisivani drugim bogovima vremenom su prešli na Horusa posebno u vreme kada je bio snažan kult Ozirisa. Horus kao dete postao je simbol novog života, odnosno prvog sata dana, prvog dana u godini, prvog meseca u godini i svega drugog što se smatralo mladim i nevinim.

Na neki način Ozitis i Horus komplementarni su jedan drugom. Glavna razlika među njima je u tome da Oziris predstavlja prošlost a Horus budućnost. Forma koja se najviše ukorenila među Egipćanima bila je ona koja prikazuje Horusa kao boga svetlosti koji se bori protiv Seta, boga mraka, i ova borba kasnije poprima epske razmere borbe boga dobra protiv boga zla. Za njega se smatralo da pomaže mrtvima, na način kao što je pomagao i Ozirisu, pa su se i obični Egipćani nadali da će im posle smrti Horus pomoći na sudu drugog sveta. Za njega se smatralo da je posrednik između ljudi i bogova nakon smrti.

Anubis

Anubis se smatrao zaštitnikom Isis i bogom zaduženim za nadgledanje i odbranu bogova. Anubis je precedavao nad mrtvima, a njegov simbol bio je šakal. Neki naučnici čak smatraju da je šakal postao anubisov simbol zahvaljujući činjenici da se šakal uglavnom hrani leševima i u starom Egiptu često je viđan pored tvoreni i provaljenih grobnica. U Unas tekstovima on se poistovećuje sa Okom Horusovim i njegov zadatak je da vodi mrtve kroz podzemni svet. U sceni suda Anubis se pojavnjuje u Ozirisovo ime i to ga veže sa njim.