Nasljavanje
drevne jevrejske zajednice iz Kaldee počelo je u vreme Abrahama odnosno u vreme
klimatskih promena koje su zauvek promenile izgled “podnog luka” i trajalo je
sa prekidima skoro 400 godina. Drevni jevrejski doseljenici uglavnom su bili
nomadi koji su dolazili sa svojim stadima u potrazi za ispašom. Tokom ovog
relativno dugog istoriskog peroda dve zajednice došle su u kontakt pri čemu je
došlo do transfera određenih religioznih dogmi u oba smera. Svakako za nas je
interesantniji onaj po kojem su drevni jevreji u svoje religiozne koncepte
(koje su sa sobom doneli iz svoje prapostojbine) apsorbovali neka od egipatskih
verovanja. Na ovaj transfer svakako je imao uticaj i egipatski faraon Ahkanaton
koji je u vreme Armana tradicije provodio religioznu revoluciju u egiptu
(dolazak jevreja u većem broju i prvi susreti dve kulture dešavju se za vreme
njegove vladavine). Njegov pokušaj da zameni tradicionalne egipatske bogove
formom monoteizma u kojoj se obožavao solarni disk propao je tokom dvanest
godina njegove vlasti. Može se samo nagađati koja zajednica je dovela do
religiozne slike suda, jevrejska kako to u priči o Josefu naglašava biblija ili
egipatska koja se zasniva na istoriskom događaju (uspon i pad Ahkanatona i
Tutankamonovo odricanje od religioznih koncepata njegovg oca i povratak ka
klasičnoj egipatskoj religiji)
Takođe neki
istoričari nagoveštavaju da je Mojsijev zakon proizišao iz zakona starog egipta
a ne iz sumerskih zakona koji su takođe bili poznati u vreme pre Mojsijeve
objave zakona. Ista straa takođe naglašava da su kasnije jevrejske tradicije
nastale nad Mojsijevim učenjem duboko vezane za egipatsku religioznu praksu iz
dva razloga. Prvi dugotrajan boravak jevrejske zajednice u egiptu tokom kojeg
je došlo do međusobnih religiskih transfera i drugi koji se ogleda sa je
klasična jevrejska misao izgrađena na Mojsijevom sistemu vrednosti a poznato je
da je Mojsije odgajen prema egipatskim običajima. Činjenica da je otac klasičnog judeizma bio u najmanju ruku dobar
poznavalac egipatske filozofije i religije (čak je smatran i egipatskim
princom) dovela je do špekulacija o tome kako je on možda i nesvesno u judejsku
religioznu praksu preneo deo svog unutrašnjeg sistema vrednosti koji je bi
evidentno egipatski. Pažljivijom uporednom inspekciojom oba učenja možemo
povući neke paralele između tekstova u egipatskimpiramidama ili Knjizi Mrtvih i
tekstova starog i novog zaveta.
Mit o postanju
Egipatski mit o postanju skoro je indentičan sa onim
koji priča bilija. Dovoljno je pogledati par strana unazad i podsetiti se kako
su egipćani zamišljali svog boga i uporediti to sa prvom knjigom
Mojsijevom-Postanje:
I zemlja je bila bez oblika,... i tama je bila
duboka... i Lice boga nadnelo se nad vodama i bog reče: “neka bude svetlo” i bi
svetlo,... i bog odvoji svetlo od tame,
i svetlo nazva dan, i tamu nazva noć .....
Na osnovu onoga što znamo možemo poistovetiti boga
Ra i boga tvorca a bogovi koje egipatski panteon takođe navodi vezane za
nastanak sveta nisu ništa do manifestacija jednog boga. Nu je primordijalana
voda, Kefera, Ptah, Temu, Šu, Tefnut, Seb i Nut takođe onda mogu biti
posmatrani kao Ra u delima stvaranja. Isis and Nefthis predstavljaju
razdvajanje noći od dana, a Maat je stvaranje poredka u haosu.
U jednoj od himni Hapi, bogu Nila iz XVII dinastije
kaže se: “Bog je stvorio svet, i On je stvorio sve... On je tvorac sveta,..., i
učini on to svojim rukama pre nego što bilo šta poče... Što njegovo srce
zamisli to posta, i što izgovori to posta i biće za uvek”.
Mnoga božija lica
Imena koja su Egipćani davali svojim bogovima nose u
sebi koncepciju boga. Ova imena reprezentuju neki od atributa ili kvaliteta
koji mu se pripisuju. Iz tekstova koji su sačuvani do danas možemo doći do
zaključka da je Egipatska koncepcija boga bila ista kao ona koja je u kasnijem
periodu istorije kod preovladavala kod Jevreja, Muslimana i Hrišćana.
1. "Bog je jedan
jedini i niko nepostoji sem njega ....
On je onaj koji je učinio da sve stvari budu"
2. "Bog je život,
i kroz njega jedino ljudi žive…On je udahnuo dah života u ljude"
3. "Bog je duh,
skriveni duh...božanski duh"
4. "Bog je
postojao kad ništa drugo nije postojalo i on će postojati i kad sve drugo
prestane da postoji"
5. "Bog je večan...nemerljiv;
...on će postojati u sva vremena"
6. "Bog je
skriveno biće i nijedan čovek nezna njegovu formu... On je misterija za bića
koja je stvorio"
7. "Njegovo ime
ostaje skriveno... Njegova imena su bezbrojana...i niko nezna njihov broj"
8. "Bog je
istima, i on živi prema istini...”
Takođe u Egipatsko kulturi možemo reći:
1. Ra je svemoćni bog,
tvorac, i nevidljivi bog (Sunce je samo njegov simbol).
2. Thot je um božiji, mudrost božija i mudrost sveta.
3. Isis kao Aima
Elohim, velika majka, slično kao Marija majka božija i ljubav božija.
4. Maat je Istina
božija i Sud božiji.
5. Horus je bog bitke
i rata.
6. Oziris je bogo
stvoreni manifest u smislu čoveka, sina božijeg.
Bogovi postaju anđeli
Bogovi Egipta, kao i anđeli u bibliskim pričama,
mogu biti opisani kao personifikacija moći koja posreduje između božanskog i
ljudskog. Zbog posvećenosti u monoteizam, drevna jevrejska zaednica mogla je da
izrodi koncept božijeg suda tako što će sve bogove koji postoje na sudu pretvoriti
u anđele i podčiniti jednom bogu. Ovaj transfer se mogao desiti relativno lako
jer su se i u ranijim zajednicama sa kojima se drevna jevrejska zajednica
dolazila u dodir niži bogovi i anđeli nazivali “sinovi božiji”. Ovaj način
razvoja monoteizma verbalno vidi mnoge
bogove i boginje kao aspekte jednog boga. Kasniji razvoj i u Judeizmu i u
Hrišćanstvu doveo je do neopisivog razvoja folklornih perdanja o anđeima što je
bio rezultat kombinovanja i unošenja
bogova politeističkih religija u monoteističku religiju njihovim pretvaranjem u
anđele.
Kao što su i bogovi Egipta predstavljali različite
aspekte Ra tako i anđeli predstavljaju različite božije aspekte u starom i
novom zavetu.
|
Tzaphqiel – pravednost božija
|
Khamael – sluga božiji
|
|
Rafael – lekar božiji
|
Haniel – slava božija
|
|
Mihael – perfekcija božija
|
Gabriel – snaga božija
|
Neke forme bogova iz Egipatskog panteona neodoljivo
podseđaju na anđele. Motiv krilatog čoveka koji je preovlađujuća forma
prikazivanja anđela nije i jedina sličnost sa SumerskoVavilonskom tradicijom
anđela. Mnoga niža božanstva i po svojoj ulozi u panteonu bliža su konceptu
anđela nego konceptu boga. Tako egipatska knjiga mrtvih nabraja 500 bogova i boginja koje se
prikazuju sa krilima. Procenjuje se da kasniji egipatski panteon ima čak 1200
ovakvih božanstava. Verovatno je najpoznatiji i najrašireniji motiv koji je zahvaljujući rimskim
osvajanjima bio poznat i u ostatku antičkog sveta je motiv boginje Izis koja se
prikazivala kao žena sa rašienim krilima.
Isis je smatrana principom moći,pojavljuje se kroz
razne manifestacije i svaka od tih manifestacija ima zasebno ime. To se posebno
odnosi na one koje se vezuju za njenu sposobnost da leči. U nekim verskim
tradicijama ona se pojavljuje kao Serafim. Ovo naravno treba uslovno shvatiti
jer je češći oblik transfera bio unošenje njenih ososbina i atributa u
hrišćansku predstavu Marije. Takođe neki učenjaci smatraju da je predstavoa o
Isis umnogome poslužila i da se oblikuje Judejsko-hrišćanska predstava o anđelu
smrti. Iako je danas nemoguće tvrditi da je Egipatska kultura poznavala pojam
anđela evidentno je da postoje brojne sličnosti između pojedinih manifestacija
boga Ra i semitske predstave o anđelima. Danas možemo samo pretpostavljati
način i smer ukojem su religiski transferi vršeni. Većina istočnih hrišćanskih
crkava kada iznosi istorisku pozadinu doktrine o anđelima smatra Isis kao jedan
od modela koji su ljudi ranih civilizacija prepoznavali kao nešto slično
modernom konceptu anđela. Neke od denominacija idu i korak dalje tvrdeći da se
Isis našla u panteonu greškom odnosno zabludom tadašnjeg egipatskog sveštenstva
koje je pogrešno protumačilo mesto i ulogu božijeg anđela i Isis proglasila
boginjom. U svakom slučaju linija koja odvaja niža božanstva i anđele u
politeističkim religijama jeko ke tanka i nikada se nemože sa ove istoriske
distance sa sigurnošću suditi o prirodi
pojedinog božanstva. Savremena arheologija i istorija smatraju Isis boginjom
egipatskog panteona i mi ćeo to stajalište usvojiti kao relevantno a svako
drugo stajalište koje sam naveo samo je podstrek za razmišljanje u nekom drugom
smeru.
Još neka egipatska božanstva prikazivana su u obliku
humanoidnog bića sa krilima:
Horus je božanski izvor suvereniteta i sin Isis i
Ozirisa. U svojoj manifestaciji Horus Behtet on se prikazuje kao solarni disk
sa krilima.
Boginja Nut je majka Isis i boginja neba i vetra.
Ona se prikazivala kao žena sa raširenim krilima ili sa krilima pripijenim uz
telo
Khonsu je bog meseca. Ovo božanstvo često je bilo
pozivano za vreme egzorcizma i drugih magiskih oblika lečenja. Prikazuje se kao
dvoglavi jastreb sa solarnim diskom koji ima četri para krila
Manje poznati i konceptu anđela bliži svakako su
Hunmaniti. Hunmaniti su grupa entiteta iz egipatskog panteona koja se povezivala sa suncem. Često su portretisani
kao zraci izlazećeg sunca slično serafima u hrišćanstvu. Hunmaniti su bili
odgovorini za putovanje sunca sa istoka
na zapad tokom dana ali su pored ove funkcije istovremeno nadgledali i ljude.
Poznato je da je postojao kult Hunmanita i da su ih pripadnici ovog kulta
prizivali posebnim obredima i od njih
tražili pomoć. Slobodnije interpretirani oni se mogu shvatiti kao rani
začeci kulta anđela čuvara koji će kasnije u Katoličanstvu postati
preovlađujući anđeoski kult.
U jednom od egipatskih mitova boginja Serekhn
(boginja škorpiona) pomaže Izdi da izbegne Setov progon sa sedam svojih
škorpiona. U ovom predanju škorpioni preuzimaju ulogu anđela čuvara iz
hebrejske i hrišćanske mitologije.
Oziris i Hrist
Kao bogočovek, Oziris je hodao zemljom, živeo
životom čoveka, patio, umro i uskrsno u večan život. Evolucija verovanja u Ozirisa ide od ideje da
je bog dao prmer čoveka koji je uzdignut iz mrtvih u večan život i postaje
uzrok uskrsnuća mrtvih sa snagom večnog života. Oziris je smatran božijim
manifestom, bogom kao ovekom. Kao Raov sin Oziris zauszima svoje mesto pored
oca na nebesima. Kroz njegovu smrt i uskrsnuće, Oziris postaje sudija mrtvima i
onaj koji trasira njihov put ka nebesima.
Prema ovome pravednici će dobiti nova spiritualana tela i ući u
kraljevstvo božije gde će počivati u večnosti. Ako Oziris smatra dušu
nepravednom osudiće je na pakao.
Isis i Marija
Isis, kao “majka božija” često se poistovećuje sa
Devicom Marijom, majkom Isusovom. Rano hrišćanstvo u Egiptu pozajmilo je neke
atribute Isis za Mariju. Nema sumlje da je karakter Isis kao voljene supruge i
majke među Istočnim narodima postavio
temelj hrišćanskoj “Madoni sa detetom” U doktrini “Uznesenja”, veruje se da je
Marija doslovce uzneta na Nebesa u fizičkom smislu te reči i krunisana
Kreljicom Nebesa. Mnogi praznici koje hrišćanska crkva praznuje u vezi Marije
ustvari su izvorno vezani za Isis. Neki apokrifni tekstovi koji govore o
putovanju svete porodice u Egipat navode
da su tamo Mariji bile ukazane počasti koje su se jedino odavale Isis.
Poznavanje drevne egipatske mitologije pokazuje zašto se hrišćanstvo tako brzo
primilo na ovoj teritoriji i odatle proširilo dalje ka Etijopiji i Evropi.
Duša
Egipćani su smatrali da je čovek sastavljen od devet
delova, podeljenih u tri grupe: duh, duša i telo. Telo (Khat) i njegov dvojnik (Ka)
čine fizički deo čoveka. Duša (Ba) sačinjena je od uma i osećanja koje svoje
sedište imaju u srcu (Ab). Senka se naziva (Khabit), duh (Khu) bio je božanski
besmrtni deo čoveka koji svoje sedište ima u imenu (Ren) i
konceptualnom telu (Sahu) koji se manifestuje silom (Sekhem). Kasnije su
Egipćani verovali da čovek ima tri dela: telo, duh i dušu. Duh i duša
pravednika prelaze sa tela i odlaze u večan život na nebesima ali fizičko teo nikada
neuskrsava i nekoristi se ponovo i mora
ostati u gorbnici (nesme je nikada napustiti kako bi duša ostala na nebu) negde
počev 24000 godine p.n.e. javljaju se natpisi: “duša na nebesima, telo na
zemji”
Posle smrti sud
Dvadeset dva boga precedava sudom koji sudi dušama u
zagrobnom životu. Najvažni sudija svakako je Oziris a pored njega tu su još i
druge sudije koje ocenjuju dušu i njenu podobnost da uđe na nebesa i večni
život. Kako duša prolazi pored nekog sudije tako je on pita da li je počinila neki
specifični greh, i ako ga ona nije počinila i tako se deklariše duša prilazi
sledećem sudiji. Ukoliko je učinila greh duša će biti oduđena i uništena.
Ukoliko dušanije učinila nijedan greh biće joj dozvoljeno da uđe u kraljevstvo
Ozirisovo. Amentet je mesto gde su privremeno smeštene duše slabih. Kada bi
Oziris vagao srca pokojnika Maat boginja istine i pravde balansirala je skalu.
Ukoliko je duša zaslužila bila je puštena u Ozirisovo kraljevstvo a ako ne onda
bi bila prepuštena animalnim bogovima da sa njom čine po volji.
Нема коментара:
Постави коментар