Slavne „božanske iskre“

Značajno uobičajenije nego ne-posebno značenje Amesha Spenta je ograničena upotreba izraza kada se odnosi na šest sjajnih „božanskih iskri“ Ahura Mazde. U zoroasterskim predanjima, ovo su prvih šest izliva  nestvorenog Stvoritelja, kroz koja su sva sledeća stvaranja bila završena (usavršena). Ova osnovna doktrina je jedino pominjana u Gatama, ali je sistematično opisana u kasnim srednje persijskim jezičkim tekstovima, a posebno u Bundahishn (3.12), radu iz 11-og ili 12-og veka koji prepričava zoroasterski pogled na stvaranje.

Šest prvobitnih stvaranja iznešena u Yasna 47.1 u Gatama su sledeća:

Vohu Manah: Vahman ili Bahman u srednjoj Persiji, približno značenje „(Dobra) Svrha“

Asha (Vahishta) (Aša Vahištā): Ardvahisht, „(Najbolji) Pravednik“

Kshathra (Vairya) (Xšathra Vairya): Shahrevar, „(Poželjna) Vlast“

(Spenta) Armaiti (Spenta Ārmaiti): Spendarmad, „(Sveti) Pobožan“

Haurvatat (Haurvatāt): (K)Hordad, „Potpunost“

Ameretat (Amaretāt): Amurdad, „Besmrtnost“

U kasnim predanjima, osobine imena prva četiri su potpuna samostalna imena. Zaratustra, međutim, koristi izraz Asha i na drugom mestu kao osobine koje svaki od Amesha Spenta predstavlja a čijem posedovanju smrtnici treba da teže. Stoga, doktrina velikih šest je da kroz dobre misli, reči i dela, svaka individua treba da nastoji da  se prilagodi osobinama (kvalitetima) Amesha Spenta u sebi samom/samoj. Dok su Vohu Manah, Asha i Kshathra dosledno neopredeljen pol u Avesta gramatici, u predanjima smatrani su muškim rodom. Armaiti, Haurvatat i Ameretat su stalno u ženskom rodu. U kontekstu zoroastrianskog pogleda na stvaranje, grupa Amesha Spenta je produžena da uključi Ahura Mazda, zajedno sa (ili predstavljena od) Spenta Mainyu. Ipak, u većini naučničkih tekstova, nekvalifikovan odnos prema „Amesha Spenta“ je često shvaćen da obuhvata samo velikih šest. U Yasna 44.7, 31.3 i 51.7, Ahura Mazdin Spenta Mainyu je instrument ili „aktivan princip“ čina stvaranja. Takođe kroz ovu „Blaženu Silu“, „Izliv Stvaranja“ ili „Sveti Duh“ Ahura Mazda je izliven u čovečanstvo (Yasna 33.6), a Stvoritelj komunicira sa svetom(Yasna 43.6). Doktrina takođe ima i fizičku dimenziju, po kojoj je svaki od Heptada povezan sa jednom od šest kreacija, po kojoj su drevne filozofije bile osnov univerzuma. Ove fizičke asocijacije su jedino pomenute u Gatama, a i tada tako vešto da se obično gube u prevodima. Sistematična asocijacija je jedino prisutna u kasno srednje persijskim tekstovima, gde su svih sedam pobrojani sa svojim „područjem delovanja“. U Gatama, Kshathra nema vezu sa posebnom kreacijom, već samo u kasnim tekstovima gde je ovaj Amesha Spenta smatran čuvarem metala. Ova nepravilnost je objašnjena u modernom učenju činjenicom da, u kosmogoniji Kamenog Doba, nebo je navedeno kao prva kreacija (i mislilo se da je od kamena), ali metal nema mesto međ kreacijama (bronzano i gvozdeno doba će tek uslediti). Ovo se reflektuje i u Zaratustrinom otkrovenju, gde je nebo od „najtvrđe stene“ (Yasna 30.5). Kasnije sa izumima bronzanih i gvozdenih alatki, nebo se razvilo (evoluiralo) i bilo od kristala, koji su viđeni kao i od stena i  od metala (Yasht 13.2). U pravom smeru, povezanost Kshathra sa kamenim nebeskim svodom bila je pomračeno povezivanjem sa metalnim nebom, a otada sa metalima uopšte.

Doktrina „božanskih iskri“, kroz svoju povezanost sa stvaranjem, ujedinjuje eterične i duhovne koncepte sa materijalnim i objavljenim objektima na jedinstveni Zarazstrin način. Ne samo kao zamišljen „aspekt“ Ahura Mazde, već takođe vrednih naklonosti, i personifikovanih ili predstavljenih kroz sve materijalne stvari. Odnos između Ahura Mazde i Amesha Spenta je ukupno tanan. U Yasna 31.11 iz Gata, za Ahura Mazdu se kaže da je stvorio univerzum svojim „mislima“. U drugim delovima kao Yasna 45.4, Ahura Mazda je opisan kao metaforični „otac“ Amesha Spenta, koji, iako figurativno, sugerišu familijarnu bliskost. Posebno, odnos između Ahura Mazda i Spenta Mainyu je sa više lica i složen, i „toliko složen da se objasni kao i odnos Yehve i Svetog Duha u judaizmu i hrišćanstvu“ (Bojs, 2002b). Poštovanje „božanskih iskri“ kroz živi svet je i dalje prisutan u zoroastrianskoj tradiciji i evidentan u ranoj religijskoj ceremoniji gde je svaki od Amesha Spenta je vidljivo predstavljen objektima onog čiji su čuvari. Dalje, prvih sedam dana zoroasterskog kalendara posvećeni su velikom Heptadu i stvaranju, tako priznajući nadmoć Amesha Spenta, tako osiguravajući prihvatanje njihove doktrine. Duhovni i materijalistički dualizam same suštine „obrazlaže teškoću koju neki aspekti doktrine predstavljaju zapadnom učenju“ (Bojs, 2002a). Naklonost prema Amesha Spenta je često napadana kao politeizam, ne samo u modernim vremenima, već i Sasanidskoj eri takođe. Dok je „obožavanje elemenata“ bila česta optužnica tokom 4-og i 5-og veka (Dhala, 1938), hrišćanski misionari  u Indiji 19-og veka posebno su ciljali na bitnu spojenost Amesha Spenta kao indikaciju (po njihovom gledištu) zoroastrianske politeističke tradicije. Česta meta kritikovanja bio je Zaratustrin kredo po kome sledi: „Priznajem da sam obožavatelj Mazde, sledbenik učenja Zaratustrihog, ...onaj koji veliča i poštuje Amesha Spenta“ (Fravaraneh, Yasna 12.1). Da li je onaj koji poštuje Amesha Spenta, po toj definiciji, politeista tema je interpretacije. Zoroastrianci sami videli su Amesha Spenta kao filozofsku apstrakciju, a da je personifikacija Heptada bila zaista iskvarena kasnijim-periodima. Parsie od Bombaja sjajno su prihvatili Haugovu pretpostavku kao odbranu protiv hrišćanskih misionara, naknadno rasprostranjena ideja kao interpretacije Parsi-a, time potkrepljujući Haugovu teoriju. „Kontinuirani monoteistički“ princip postaje toliko popularan da je sada skoro univerzalno prihvaćen kao doktrina.