Angra Mainyu

Angra Mainyu

U zoroastrianizmu, Angra Mainyu je ime iz jezika Avesta za potporu „zloćudnog duha“. Koncept­­­/smisao se pojavljuje u Srednje Persijskom Ahriman-u u Zend komentarima u Avest-ima.  U Gatama, najstarijim tekstovima zoroasterske Avesta-e za koju se veruje da je napisana od samog Zaratustre, pesma ne pominje objavu protivnika. Umesto toga, Zaratustra vidi Ahura Mazdu kao nestvorenog Stvoritelja svega (Yasna 44.7) ali istovremeno i kao Stvoritelja samo dobrog (Yasna 31.4). Ovo nije kontradiktornost, jer u svetlu Zaratustrinog zaleđa 10-og veka P.N.E. Centralno Azijskih osnova, opozit Stvaranja označava (izražava) protiv-stvaranje i ne postojanje (konkretnog oblika) zla. U zoroasterskom otkrovenju, Stvaranje od strane Ahura Mazde je empirična „istina“, asha, čija je opservacija moguća. Suprotno, ne-stvaranje – negacija empirične istine, koju Zaratustra pominje izdvajanu kao „laž“ (druj) – je objava samo kao propadanja ili haosa (kao opozit redu). U Gatskom zoroastrianizmu, Ahura Mazda nije svemogući, ali će na kraju prevladati. Do tada, uloga čovečanstva je da sačuva red – opirući se haosu – dobrim mislima, rečima i delima. Ovaj aspekt slobodne voljeje možda Zaratustrino najveći doprinos religioznoj filozofiji. U zoroasterskom otkrovenju, deve, u kasnoj iranskoj kulturi i religiji interpretirane kao sile zla, su jednostavno „pogrešna“ ili „lažna“ božanstva, sledbenice onih koji će biti vraćeni na put pravednosti. U Zurvanizmu (Zurvanitskom zoroastrianizmu), Ahura Mazda i Angra Mainyu su „blizanci“ potomci Zurvan-a („Vreme“). Ovaj „mono“ razvoj, sa „Vreme“-nom kao vrhovnim i teško shvatljivim (već udaljen i nedodiriv) Bogom, zadržava Ahura Mazdu kao Stvoritelja, ali učinio Angra Mainyu jednakim suparnikom prethodnog. Zurvanizam je prvo potvrđen (lokalno) u 3-em veku n.e. zapadni Iran ali je verovatno već bio popularan oblik zoroastrianizma u 4-om veku p.n.e, i vrlo moguće proizvod kontakta sa Kaldeom. Zurvanitski zoroastrianizam je obeležen Magi uticajem. U Vendidad, Magi-posredovanim tekstovima najmlađeg dela Avesta, Angra Mainyu je sveuništavajući Satana, izvor zla u svetu i poput Ahura Mazde, postoji od početka sveta. Ahriman stvara bolest u cilju dovođenja smrti ranije. Činio je najveća zla dodajući boju vatri, koja je bila čista kada je Ahura Mazda stvorio, i dao joj neprijatnu osobinu dima. Prema tome kaže se da je oskrnavio svetu vatru srvorenu od Ahura Mazde. Na Sudnji Dan, on će biti poražen od Spenta Mainyu i nestaće sa postojećeg sveta zauvek.  1884-e, Martin Haug predložio je novu interpretaciju Yasna 30.3 koja predviđa beg iz (smatralo se da će biti) dualizma koji se podrazumeva u Gatama. Sudeći po Haugovoj interpretaciji, „duhovi blizanci“ iz 30.3 su Angra Mainyu i Spenta Mainyu, koji su prethodno bili „Izliv Razaranja“ Ahura Mazde a kasnije Njegov „Izliv Stvaranja“ (vidi Amesha Spenta za detaljne odnose). Teorija Angra Mainyu  nasuprot Spenta Mainyu  je bila prosto ponovno otkrivanje pouka Zurvanizma (Zurvanitski zoroastrianizam), sa razlikom što je Angra Mainyu sada nije bio jednak Ahura Mazdi, već izliv Njega. Haug takođe razvijaideju dalje, interpretirajući koncept slobodne volje iz Yasna 45.9 kao prilagođavanje objašnjenja odakle Angra Mainyu dolazi kada je Ahura Mazda stvorio samo dobro. Slobodna volja, po Haugu, učinila je mogućim Angra Mainyu da odabere da bude zlo. Nema tragova ovakvoj filozofiji u zoroastrianskoj tradiciji, ali Haugova interpretacija je bila sjajno prihvaćena od Parsia od Bombaja pošto je obezbedila odbranu protiv hrišćanskih misionara koji su napadali zoroastriance zbog dualizma svojstvenog ideji (postojanja konkretnog oblika) Zla koje nije stvoreno kao što je stvoren Bog. Nepodnoseći previd da zoroastrianizam, kao istočna religija, nije „ustanovio“ zlo kao što su zapadne religije činile, Haugove ideje bile su naknadno rasprostranjene kao interpretacije Parsi-a, time potkrepljujući teorije. Haugove ideje bile su toliko popularne da su sada skoro univerzalno prihvaćene kao doktrina. Rudolf Štajner, inicijator pokreta antropozofije, je objavio detaljne i razrađene studije o Ahrimanu koji je kako tvrdi stvarno postojeće istorijsko biće koje ima ulogu i izaziva događaje u savremenoj politicii i društvu. Tvrdi da Ahriman, biblijski Satana (različit od Lucifera) i jevrejski demon Mefistofeles (Mephistopheles) mogu biti smatrani kao ista bića. Sudeći po Štajneru, biblijski demoni Mamon i Belzebab su Ahrimanovi saradnici. Ahrimanova namena, sudeći po Štajneru, je da otuđi čovečanstvo od svojih duhovnih korena i da podstakne materijalističku i bezdušnu tehničku kontrolu. Kao takav, njegov uticaj je od velike važnosti (ako ne i identičan) sadašnjoj zapadnoj kulturi. Njegov veliki oponent je arhanđel Mihael, jednak Vavilonskom bogu Marduku. Ahura Mazda i vedski Vishva Karman će zapravo predstavljati hristovu duhovnu auru oko Elohima, duha Sunčeve sfere.