Zaratrustra

Zaratustra (grčki Zoroaster) je legendarni religiozni učitelj iz Baktrie, osnivač Zoroastrijanizma. Jedva nešto da je poznato o Zaratustrinom životu. Na primer, nije sigurno kada je živeo. Antički Grci su spekulisali da je živeo šest hiljada godina pre filozofa Platona a nekoliko učenika se raspravljaju oko datuma na početku šestog veka p.n.e. Moderni učenici veruju da je Zaratustra autor Gatas-a (deo svete knjige Zaratustrizma, Avesta-a), koji su oni na datirali – na jezičkom polju – na četrnaesti ili trinaesti vek p.n.e.

Nejasno je gde je Zaratustra rođen i gde je proveo prvu polovinu svog života. Svako pleme koje se preobratilo u Zoroastrijanizam izmišljali su legende o njegovom životu, i skoro svi oni su tvrdili da je prorok bio 'jedan od njih'. Ne jezičkom polju, možemo da diskutujemo da je autor Gata-a pripadao plemenu koje je živelo u isočnom delu Irana, u Avganistanu ili Turkmenistanu. Ov se uredno poklapa sa predanjem koje povezuje Zaratustru sa antičkom zemljom po imenu Baktria i čempresom na Kašmaru (ispod), ali jedva dokazuje Zaratustrino Baktriansko poreklo.

Gata-a nisu od velike pomoći takođe. Ove himne sadrže neke lične informacije, ali su teško podaci od kojih se biografija sastoji. Denkard, kasni Avestski tekst, sadrži pregled starije biografije. Sadrži mnoge legende a pouzdanost se ne čini velikom. Sledeća rekonstrukcija Zaratustrinog života, stoga, ne sme se uzeti za veoma istinitu. Zaratustra je bio rođen u Baktrii (ili Arii) kao sin ne baš moćnog plemića po imenu Parušaspa i žene po imenu Dugdova. Zaratustra je bio treći od četiri brata. Postao je sveštenik i čini se da je pokazivao izuzetnu brigu za ljude i životinje. Porodica je često nazivana Spitama, što je samo titula poštovanja i znači 'najdobrotvorniji', ali je kasnije preuzeta kao porodično ime. 

Zaratustrin život se promenio kada mu je bog Ahuramazda podario viziju. Duh po imenu Dobra Namera se pojavio i naredio Zaratustri da protivureči krvavim žrtvovanjima tradicionalnog Iranskog kulta i da pruži pomoć siromašnima. O jednoj od ove dve Zaratustra kaže: 

              Tebe pojmim kao svetog, O Ahuramazda, kada se tvoja Dobra Namera pojavio preda mnom i pitao Me: 'Ko si ti? I čija je tvoja pokornost?'

              Tada sam ja odgovorio: 'Zaratustra sam ja; 

lažnim vernicima otvorenih neprijatelja,

              ali i pravednicima moćne pomoći i radosti.Tebe pojmim kao svetog, 

              O Ahuramazda, kada se tvoja Dobra Namera

              pojavio meni. Teškim mi se učinilo, da širim veru međ ljudima,

              da činim ono što Ti reče da je najbolje'.

Zaratustra je počeo da propoveda da postoji vrhovni bog, 'mudri gospod' Ahuramazda, koji je stvorio svet, ljudski rod i sve dobre stvari na njemu svojim svetim duhom, Spenta Mainyu. Ostatak univerzuma stvorili su šest drugih duhova, AmeshaSpentas ('sveti besmrtni'). Međutim, red ovih sedmostrukih bića bio je ugrožen od Laži; dobri i zli duhovi su se borili i ljudski rod je morao da o podrži dobre duhove u cilju ubrzanja neizbežne pobede dobra. Naročit aspekt Zaratustrinog učenja je da koristi posebne reči da opiše demone: njihova imena su neverovatno slična rečima iz indijske Rigvede. Sada je sasvim izvesno da se jezik Rigvede  govorio u istočnom Iranu u nekom periodu istorije drugog milenijuma p.n.e.. Možemo pretpostaviti da je Zaratustra protivurečio starijoj religiji, koja je bujala u Pandžabu. Bila je dužnost vernika da podrže (pristanu uz) Ahuramazdu, što je bilo moguće izbegavajući laži, pomaganjem siromašnih, sa nekoliko vrsta žrtvovanja, kultom vatre itd. Zaratustra je upozorio ljude da treba da postoji Poslednja Sud gde bi prijatelji Laži bivali osuđivani na Pakao a pobožnima bivao odobren ulazak u Raj. Ovo novo učenje izazvalo je nesporazum između Zaratustre i sveštenika boga Mitre.

                       Neprijatelj se uvek borio protiv mene ...on je najmoćniji...

                       O Ahuramazda, pomozi mi, postigni za mene sa tvojim

                       Dobrim Mislima njegov poraz.

                                                                                                               [Yasna 39]

Tamo su se, čini se, dešavale neke bitke, a Zaratustra je bio primoran napusti svoju zemlju. Čak nmži njegova porodica nije želela da mu pomogne.

                     Kojoj zemlji da se okrenem? Kuda da krenem? 

Rođaci i prijatelji su me napustili;

                     niko se nije našao, pomirenje da mi da;

 još umanji krivo-verne vođe zemlje. 

                     Ovo znam, Ahuramazda, zašto sam nemoćan: 

jer moja stada su smanjena i mojih 

                     sledbenika je nekoliko. Zato ja molim tebe: Gospode, pazi na njih  

                                                                                                   [Yasna 46.1-2] 

Konačno, Zaratustra postiže azil od kralja po imenu Histaspes; on je možda vladao Horasmijom ili Arijom. Na ovom terenu, prorok diskutuje sa sveštenikom Mitre; na zvaničnom okupljanju, oni su diskutovali o 33 pitanja a Zaratustrino mišljenje je preovladalo. Sudeći po legendi, čempres na Kašmaru (u severnom Iranu) pamti ovaj događaj (ili drugi važan događaj). Denkard govori više o ovom događaju. Mnogi plemići su sledili primer Histaspesa u preobraćanju u Zaratustrinu novu religiju. Od sada, Zaratustra je živeo na terenu Histaspesa, dok nije ubijen u sedamdeset-sedmoj godini života pri upadu nomada. Neki njegovu smrt lociraju u Bactri u Avganistanu. Zaratustrino učenje je veoma dualistično. Vernik mora da napravi izbor između dobra i zla. Zoroastrianizam je bio jedna od prvih religija na svetu koja pravi etičke zahteve vernika. Zaratustra nije bio izumitelj monoteizma, iako nekoliko evropskih teologa tvrde to.    

Zaratrustrin rad ostao je očuvan u mnogim knjigama. Neke od njih mu se pripisuju kao autoru dok se u drugima pojavljuje kao književni lik. U ovim delima Zaratrustra govori o: ljudskom ponašanjanju i dobrom mišljenjenju, prikazuje Ahura Mazdu, a postoje i Gate za koje se protpostavlja da ih je napisao sam prorok.