Ljudsko ponašanje i dobro mišljenje

Ljudsko ponašanje i dobro mišljenje

U Yasni3 1.11-12, Zaratustra podvači do detalja svoj pogled na ljudsko ponašanje. Informiše nas u ovim pesmama da osoba normalno ima žudnje i ideje, a da kada je slobodna a ne pod dominacijom tuđe volje, ove naklonosti i pominjanja su prikazana u rečima i delima njegovog ponašanja. Dalje, rečeno nam je da su, izražavanja ove individualne pretpostavke motivisane dvema snagama. Na jednoj strani, tu je individuino srce koje daje oduška njegovim osećanjima; a na drugoj strani , tu je njegov um koji vlada njegovim mislima o stvarima. Ukratko, prorok nas informiše da smo vođeni dvema paralelnim energijama (silama) koje oblikuju naše ponašanje u ovom svetu, i dodaje, sa svojom tipičnom pronicljivošću, da smo motivisani ovim silama, bez obzira da li govorimo ispravno ili pogrešno o našim naklonostima i idejama, ili da li znamo bolje ili ne.  Potrebno je samo de se razmišlja iznad širokog opsega postojanja mržnje i predrasuda u svetu danas pa da se shvati koliko je oštroumno  Zaratustra  razumeo osnovnu prirodu ljudskog ponašanja. Ovo je jedina prilika u Pesmama da Zaratustra govori o ljudskom ponašanju kontrolisanom srcem i umom jedinke u posebno ovom smislu. Ali pošto verujem je da ovo pominjanje osovina (središte) prorokovih pogleda na ljudsku psihologiju generalno, važno je odrediti tačno šta je nameravano ovim idejama. Moramo razumeti kako srce i um funkcionišu u određenju našeg ponašanja i treba da razumemo do kog stepena oni operišu samostalno ili u saradnji. Da pokušamo prvo da razumemo šta je podrazumevano napomenom "izražavanjem sebe sopstvenim srcem".

Deo odgovora je dat u Yasni 48.4, u pesmi čiji je sadržaj sličan sa delom Yasne 31.11-12. U ovoj strofi Zaratustra tvrdi da kada osoba podesi svoj um prema bilo dobru ili zlu, ta osoba će slediti svoju sopstvenu koncepciju -- to jest, svoje misli i ideje -- i u delima i rečima. Ova napomena se podudara sa često tvrđenim pogledom Zaratustre na koji će se vraćati, da su naše reči i dela izgrađene na osnovu onoga što znamo o sebi samima i svetu na osnovu ličnog razmišljanja ili instrukcija drugih. Šta više prorok hoće reći u pesmi da su individualna zadovoljstva, žudnje i prioriteti takođe određeni na sličan način. Može li biti da misli osobe mogu dominirati njegovim osećanjima i žudnjama potpuno u tako svesnom stanju ili postoji druga sila, koja sarađuje sa srcem jedinke, koje igra jednaku i važnu ulogu u oblikovanu ljudskog ponašanja?

Pominjanje istinitog i lažnog govora u Yasni 31.11 i dobrog i lošeg u Yasni 48.4 prirodno skreće našu pažnju na dobronamerne i zle duhove, od kojih svaki prožima sfere postojanja na suprotstavljajuće načine. Zaista u Yasni 45.2, gde Zaratustra navodi zamišljeni razgovor između ove dve sile, dopušta da dobronamerni duh  kaže onom zlom,

              "niti naše misli ni učenja ni namere,

                niti naši prioriteti ni reči, niti naša dela ni

                koncepti ni naše duše nisu u skladu".

Ova pesma ponavlja mnoge koncepte koji postoje u prethodno razmatranim odlomcima, pošto su termini namere, koncepti, prioriteti, reči i dela zajednički za sva tri. Ali glavna razlika koja se pojavljuje u ovom poslednjem odlomku je da skup ovih ideja formiraju karakterizaciju dominirajućih duhova sveta. Ovo donosi važan zaključak šta je Zaratustra nameravao kada je tvrdio u Yasni 31.12 da mi sebe izražavamo našim srcem i našim umom. Kako naše misli jasno slede naš um, mora biti da naši duhovi slede naše srce. Drugim rečima, duh osobe -- ili suštinsko (svojstveno) osećanje ako upotrebimo moderni izraz -- je poput podstreka ljudskom ponašanju kao i umu osobe. Stoga govorimo i delamo iz dva razloga. Prvi, jer osećanja, intuicije, želje i instinkti koji određuju naš duh motivišu nas u ovom smislu. Drugi, jer misli, ideje i znanje našeg uma, proizilazeći iz onog što smo mislili ili razumeli sami, oblikuju druge uzore našeg ponašanja. Ljudsko ponašanje u svom slobodnom stanju je tako ovladano u dvostrukom smislu. Da iskoristimo savremenu primenu, možemo reći da smo pokrenuti i instinktima i intelektom. Pravi instinkti koji unapređuju svet na konstruktivan način su ujedinjeni u konceptu koje je Zaratustra nazvao spenta mainyu "dobronamerni duh", a ova motivaciona sila ponašanja karakteriše Ahura Mazdu baš kao i iskrene osobe koje su sledbenici Mudrog Gospoda. Zaista, rečeno nam je u himnama da, jednom podstaknut na realizaciju, njegovim dobronamernim duhom, donošenja sreće svetu, Ahura Mazda je stvorio istinito i dobro razmišljanje (Yasna 31.7, Yasna 43.2). Mudri Gospod se tada pojavio Zaratustri sa svojim dobronamernim duhom (Yasna 43.6), jer je u njegovoj prirodi da bude dobrotvor zbog koga postoji. Zašto? Jer je Ahura Mazda stvorio svet iz razloga svog duha (Yasna 45.7, Yasna 51.7),  i njegov je instinkt je bio da zaštiti svoju kreaciju od nasilja i besa koji je pokretao Gospoda da uobliči i otkrije put spasenja svom proroku. Da zaštiti sebe samog je sigurno osnovni cilj svakog živog stvorenja. Nije li Zaratustra prepoznao ovo u svojim stalnim pozivima Ahura Mazdi za pomoć i zaštitu koji dolaze iz Gospodovog dobronamernog duha? Slično, prorokove tvrdnje o negovanju Gospodovih stvorenja dobrim mislima (Yasna 34.3, Yasna 46.7), i o vezama između dobronamernog čoveka i Ahura Mazde jednako ukazuju na duboko shvatanje drugih instiktnih poriva koji objedinjuju članove porodice ili zajednice. Zašto je inače dobronamerna osoba nazvana ocem, bratom i saveznikom Mudrog Gospoda (Yasna 45.11) ako ne jer je Zaratustra prepoznao da bog i njegova dobra bića podržavaju jedni druge osećanjima i instinktima koji su od suštinske vrednosti?

Kod ljudskih bića takođe, efekti dobronamernog duha mogu biti otkriveni na mnogo načina. Osećanjem da je svet ugrožen obmanama (Y 23.9), ispravnim instinktom kojim treba tragati utočište kod Mudrog Gospoda i promovisati ovom svetu principe koje je stvorio (Y31.21, Y43.16, Y44.2, Y45.5). Iako Zaratustra nije uvek određen u detaljisanju aspekata dela dobronamernog duha u čoveku, jasno je iz njegove opšte upotrebe izraza da namerava, što možemo nazvati  ispravnom naklonošću, da prava osećanja i instinkti treba da učine ono što je dobro nadalje, da pomognu i zaštite čovečanstvo. Nalik doktoru koji hita da pomogne žrtvi  srčanog napada bez ikakavog razmišljanja da li tako treba da postupi. Pokrenut je da reaguje ka povređenima ili ožalošćenima da prevaziđu unutrašnji nagon čije su funkcije u potpuno nevoljnom stanju. Ovo poslednje poređenje je posebno podesno pošto je Zaratustra nazvao sebe izlečiteljem sveta i duhovnim saveznikom Mudrog Gospoda. 

Svesnu ili intelektualnu analogiju ljudskog ponašanja je Zaratustra nazvao vohu mano "dobra misao". To je sposobnost da se razume i stekne sud kroz razmišljanje i razumevanje. Dobro mišljenje je stvoreno od Ahura Mazde kada je shvatio da je od  nekih značenja zahtevano da donesu sreću ovom svetu. Prema tome Mudri Gospod je otac dobrog mišljenja i saveznik dobrog mišljenja. Ovo dobro mišljenje Ahura Mazde je otkriveno čovečanstvu kroz shvatanje Mudrog Gospoda. Kako onda dobro mišljenje utiče na ljudsko ponašanje?

Dobro mišljenje međ iskrenima čini da oni slušaju istinite pouke Gospoda (Y 29.8, Y49.7). Motiviše ih da razumeju da je Ahura Mazda dobronameran (Y43.5ff) i da je stvoritelj i izvor istine i dobrog mišljenja (Y29.10). Sledstveno tome, osoba koja razume stvari na ovaj način, odabira ispravnu stranu u borbi za istinu u svetu (Y30.2-3), onako kako i Zaratustra dokumentuje u Yasni 43 rezultate svog razumevanja koji pokreću i razvijeni su kroz dobro mišljenje. Ovo razumevanje postignuto kroz dobro mišljenje takođe čini da se osoba posveti zadatku uništavanja obmana u svetu (Y51.11, 16). Ukratko, dobro mišljenje rezultira određenjem za donošenje pravila Ahura Mazde na zemlji (Y28.1, Y48.3), za jedino pravilo koje ispunjava istinite namere života (Y32.9) uništavanjem nemoralnosti i bola (Y34.7), besa i surovosti na ovom svetu (Y48.7). Zapravo, sve destruktivne sile obmane mogu biti odbačene vežbanjem dobrog mišljenja na strani iskrenih vernika Ahura Mazde (Y49.3).

Šta više, dobro mišljenje je izvor dobrih dela (Y34.10) i dobrih reči (Y53.2) i način da se ispuni božja volja na ovom svetu (Y34.14). zaista, reči i dela zasnovana na dobrom mišljenju doprinose dobronamernom duhu Ahura Mazde i jačaju njegovo očinstvo nad istinom (Y47.2). Stoga, rečeno nam je da odgovorimo Ahura Mazdi i nama samima dobrim mišljenjem (Y28.2,5). Vežbanje ove spasonosne sile će ojačati Gospodovu vladavinu na zemlji (Y31.6, Y33.10) i pomoći nam da dostignemo istinu (Y28.5). Na ovaj način mi postajemo društvo dobrom mišljenju i na taj način saveznik Ahura Mazde (Y48.7).  Na ovaj način postižemo najbolje što postojanje može da ponudi: životni vek dobrog mišljenja (Y28.8). Ovo je najviši cilj jer dobro mišljenje, drugačije nazvano ispravno razumevanje, unapređuje dobre reči i dobra delau svetu. Prema tome stoji kao prva vrlina koju ljudski rod mora da sledi, i stoga njegova nebeska kopija stoji tik do trona Ahura Mazde.

Da se vratimo na odnos između spenta mainyu dobronamernog duha i vohu mano dobrog  mišljenja. Iz nekojiko odeljaka u Gatasu može se videti da Zaratustra podrazumeva postojanje dobronamernog duha kao prethodnika  dobrom mišljenju. U pogledu na samog Ahura Mazdu, prorok nas obaveštava u Y43.2 da je Mudri Gospod stvorio izvanredne moći dobrog mišljenja kroz dobronamernog duha, i slično tome tvrdi da u Y31.21, u pogledu ljudskog  roda, da će Mudri Gospod "podariti neprekidnost savezu dobrog mišljenja sa osobom koja je njegov saveznik po duhu i delima". Obe ove pesme otkrivaju da je Zaretustra podrazumevao da je rad ispravnih instikata i stavova bio preduslov svim drugim oblicima ispravnog ponašanja. Ako nismo pokrenuti našim srcem, našim najskrivrnijim osećanjima i porivima, da odgovorimo našem svetu na pogodan način, onda nemože postojati nada , nikakav način da stvorimo bolju budućnost. Ovo objašnjava zašto dobronamerni duh postojanja odabira život, a zli duh smrt, kada su se ove sile prvi put međusobno sukobile (Y30.4).

Ali kada je spasonosni rad dobronamernog duha prisutan, bilo u čoveku  ili bogu, i bolji instinkti su podstaknuti na zaštitu, na brigu, da održe i konačno spasu one sa kojima smo prirodom vezani, tada nastaje i razumevanje da mora postojati način (sredstvo) da se ovo izvede i da se podrži na dug period. Ovo obeležava rođenje dobrog mišljenja, kako u bogu tako i u čoveku. Obeležava  početak plemenite dužnosti pomaganja svetu kroz dela koja priliče istini, pošto svest stvorena dobrim mišljenjem otkriva da izbor stoji pred svakim čovekom, da odbije obmanu i njene simptome, da odabere dobar put života stvoren od Mudrog Gospoda. Iako faza dobronamernog duha može prethoditi posojanju dobrog  mišljenja, nipta manje u najvišem obliku ljudskog ponašanja dve sile moraju proisticati jedna iz druge. Ahura Mazda je došao na svet sa obe, rečeno nam je (Y43.6), i čovek treba da funkcioniše dobro sa ove dve komplementaarne sile ponašanja u sopstvenoj sferi postojanja. Yasna 47 počinje plemenitim rečima,

                      "kroz dobronamernog duha i najbolje mišljenje,

                 kroz oboje, reči i dela korisni istini, oni će podariti

                 savršenost života Njemu".

Nije slučajno da Zaratustra upari koncepte dobronamernog duha  i dobrog mišljenja u jednu rečenicu. Oba vida ponašanja moraju operisati zajedno da bi dali puno značenje životu boga i, kao ishod, paralelnom  životu čoveka. Oba oblika ljudskog ponašanja -- unutarnji nagoni kao i unutarnje razumevanje -- pokreći+u nas da govorimo i delamo u našem svetu, sa našim srcem i umom u skladu, načinom koji veliča istinu i unutarnje značenje života.