Prikaz Ahura Mazde

Prikaz Ahura Mazde

"...njemu koji je dobrotvoran

 kroz njegov čestiti duh zbog koga postoji".

                                                        Y45.6

"...njemu, onom koji nudi spasenje..."

                                                        Y45.7

"...njemu, koji ostavlja našoj volji (izbor između) čestitost i nečestitost..."

                                                        Y45.9

"...Gospod, mudar u svojoj vlasti..."

                                                        Y45.9

"...njemu, Gospodu koji je čuven kao Mudar u Svojoj duši".

                                                          Y45.10

                   "...razumeo sam tebe kao (zauvek) mladog umom...

           Oca dobrog mišljenja, pravog Stvoritelja istine..."

                                                          Y31.8

"...ti, koga niko nije sposoban da obmane".

                                                          Y43.6

"...neka mudrost dođe u društvu istine na zemlju!"

                                                               Y50.5

"Mudri, gde su čestiti oni koji,

           kroz svoje imanje dobrog mišljenja,

          čine da čak i nemoralne odluke i bolni zaveti nestanu?..."

                                                                  Y34.7

"...kroz dobro mišljenje Stvoritelj Postojanja će pomoći istinito

             ostvarenje onoga što je najlečitije sudeći po našim željama".

                                                                    Y50.11

"zato možemo mi biti oni koji će izlečiti ovaj svet..."   

                                                                    Y30.9

"Mudri Gospod ...će dati trajnost savezu dobrog  mišljenja njemu,

           koji je njesov saveznik po duhu i delima"

                                                                        Y31.21

"...voljeni  čovek ...takva osoba, častan kroz istinu,

             pazi nad nadsledstvom svih, je izlečitelj sveta i tvoj saveznik, Mudri" 

                                                               

  

 Y44.2

Svoj naziv vrthraghna (ubica Vritre ili, naprosto, zmajeubica) — što podseća na iransko verethraghna kao oznaku pomoćnika Ahura Mazde, koji je ubio demona Azi Dahaku (okrutnu zmiju) — Indra je stekao zahvaljujući tome što je ubio zmiju Ahi, troglavu zmiju Višvarupu (reč je, zapravo, o pobedi starijeg božanstva Trite, koja je pripisana Indri; o tome kako Trita Apja ubija Višvarupu, odseca joj tri glave i oslobađa krave koje je ova progutala, govori se^ u osmoj himni desete Jtnjige Rigveda), pećinske demone poput Vala i Šambare, zatim Kujavu, Sušnu, Krišnu, što su boravili u vodi, i mnoge druge. Indrina pobeda nad zmajem je, u osnovi, kosmogonijski čin, sličan onome u akadskoj poemi o stvaranju sveta Enuma eliš, gde vrhovni bog Marduk stvara nebo i zemlju od raspolućenog vodenog čudovišta Tijamat. Međutim, već i samim tim pretvaranjem haosa u kosmos, a pogotovo time što, oslobađajući reke, daruje ljudima obilje — Indra istovremeno ispoljava svojstva demijurga-kulturnog junaka. Zanimljivo je da se na više mesta u Rigvedama zasužnjenost voda poredi sa sputanošću krava, kao i da Indra u više mahova oslobađa krave koje su zatočili demoni, te da je Indrin zoomorfni atribut bik.

Poseban značaj Iranci su pridavali kultu Haome koja se pominje već u najstarijim delovima Aveste. Ovi delovi pominju planinu Visoka Hara, koju je stvorio Ahura Mazda i na njenom vrhu podihgao dvorac za Mitru i pobedonosnog boga Sraoša, dalje tekst navodi da je Ahura Mazda na ovoj planini smestio bogove među kojima i boga isceljitelja Haomu, kojeg je je proglasio žercem svih bogova i odredio mesto za njegove molitve i žrtvovanja na najvišoj visini planine Harajti (još se zove i Hukajrja) gde on prinosi žrtve Mitri i Sraošu.

Prvobitno darivalac pića haoma i prinosilac žrtve, verovatno bog vegetacije, Mitra je vremenom izrastao u presiskog boga spasitelja. U Mitra-Jaštu (10.88–90) Ahura Mazda određuje Mitru da odgoji izdanke haome na Visokoj Hari. Odatle potiču njegova obilježja „žerca koji pravovremeno prinosi žrtve“ i „prvog žerca za ceđenje haome“. Stoga je i božanstvo Haoma Mitrin poklonik, te mu prinosi savršene žrtve i levance i slavi ga rečima. Kasnije ustanovljenje Mitrinog kulta i misterija, u kojima se ritualno žrtvovao bik, učinio je Mitru jednom od bogova obnovitelja prirode smrću i uskrsnućem, a mitrizam za izvesno vreme davao čovečanstvu nadu u spasenje koje mu je nešto kasnije i uspešnije ponudilo hrišćanstvo.

Ako se priča o zmajeubici pojavljuje u najrazličnijim sredinama i na veoma ranom stupnju civilizacije, ona je u srednjovekovnoj književnosti jedan od najčešćih mitoloških, epskih i pripovednih motiva. Svoju apotezu priča o zmajeubici dobila je u liku svetog Đorđa Kapadakijskog, hrišćanskog mučenika koji je ubijen 303. godine u Dioklecijanovim progonima hrišćana. Njega je srednjovekovnalegenda tek od XII veka počela da slavi kao konjanika i junaka, koji je pogubio zmaja što je boravio u jezeru kraj nekog grada i proždirao devojke koje su mu građani morali slati. Ubrzo je sveti Đorđe, zaštitnik stoke i useva, postao jedan od najpopularnijih hrišćanskih svetaca, prvi od četrnaest svetih pomoćnika, prihvaćen za vreme krstaških ratova kao uzor hrišćanskog viteza, a u narodu zamenivši prethrišćanske agrarne i stočarske kultove. Uostalom, sve ukazuje na to da je hrišćanska crkva, kao i u-mnogim drugim slučajevima, pod pritiskom starijih narodnih verovanja prihvatila priču o zmajeubici kao naknadno kanonizovano svojstvo u liku svoga sveca.

Priča o zmajeubici, o oslobađanju ljudi koji su bili žrtvovani mitskom čudovištu što boravi u jezeru ili reči, u pećini ili na planini, što leti i bljuje vatru — potiče iz starine i odražava negdašnji običaj žrtvovanja ljudi duhovima vode i vatre da bi se umilostivile te elementarne sile i uspostavio kosmički red. Borba sa zmajem, i mitskim i drugim bićima koja ga zamenjuju. odražava iskonsku borbu dobra sa zlim, svetlosti sa mrakom, sila kosmosa sa silama prvobitnog haosa. Zmajeubica i jeste kosmički junak koji uništava svog arhetipskog protivnika. Bajka i junački ep nadovezuju se na mit i drevne običaje i obrede; ispunjeni su prežicima ranijih pojava i pogleda na svet, kao vid kolektivnog pamćenja, kao vid narodnog iskustva. Održivost tih tragova do dana današnjeg svedoči i o osobenosti primitivnog mišljenja, koje se ravnopravno služi raznorodnim komađem gotovih predstava da ih poveže u nove celine, sastavljajući jedinstven mozaik od delova različnog porekla i raznovremenog nastanka; ali i o delotvornosti toga mišljenja, koje je na svoj način uspevalo da rešava probleme što su se pred čoveka postavljali.

Gatas je opisan kao "tekst omeđen sa sedam pečata" čija "zagonetka ...moli da bude rešena". Zaratustra je živeo pre više od 3000 godina, opšte je verovanje. Nikakvi zapisi iz tog doba nisu došli do nas, ali zahvaljujući svešteničkoj tradiciji posvećenja svetih tekstova na čuvanje i pevanju njih kao deo rituala obožavanja, imamo danas, 17 pesama stvorenih od Zaratustre lično, a sadrže njegov dalekovid sistem mišljenja. Gatas je na Gatičkom dijalektu Avestan jezika. Nemamo nikakve rečnike ili grmatiku iz Zaratustrinih dana, a mnogo stotina godina, Gatički jezik je bio nerazumljiv. Svo poznavanje njega je zamrlo. Oduzelo je značajnu količinu učenjačkog idtraživačkog rada da se sešifruje ovaj antički jezik -- zadatak koji je okupirao energiju i pronicljivost sledećih generacija učenjaka -- i danas imamo solidno dobro razumevanje njega. Ali mnoge nedoumice i razlike u  mišljenjima ostaju i dalje, u prevodu i interpretaciji. Oko jedne stvari postoji, ipak, deneralno slaganje. Ove Pesme zastupaju racionalan i dobronameran način života koji je potpuno u skadu sa  našim vremenom. Gatas nam govori da je Zaratustra živeo u doba u kome su ljudi obožavali mnoge bogove, od kojih su bar neki bili divlji, i čovek je podnosio ugnjetavanje od sveštenika i kraljeva koji su bili iskvareni i surovi. Saznali da je Zaratustra lično bio na kraju razumevanja takvih ugnjetavanja. Nesposoban da prihvati surovost i iracionalnost, Zaretustra, sa umešnom duhovitošću (dovitljivošću) predstavio je svoj lični panteon besmrtnih -- dobro mišljenje (vohu mano), istinu i ispravnost (asha), dobronamernog duha (spenta mainyu), pobožnost u službi  (aramaiti), savršenost i besmrtnost (haurvatat/ameratat). Zaratustra je koristio ovaj sistem da izgradi svoje inovativno mišljenje, i odredi svoj koncept boga i čoveka i ono čime se zapravo bavi.