Protoanđeli u učenjima Zaratrustre

Yazata

Potčinjeni Amesha Spenta arhanđelima su Yazata ili Yazads (bukvalno „vredni obožavanja“ ili „božanski“), od kojih ni jedna nije posebno pomenuta u Zaratustrinim Gatama, ali koje su sve postojale kao božanska bića ili koncepti u prezoroastrianskim religijama i mitologijama i koja su ponovo uvedena kao anđeli u mlađim tekstovima Aveste. Zajednički naziv Yazata sam prethodi Zaratustri, gde je bio sve-obuhvatni izraz koji je primenjivan na neočekivano (prema tome božansko). Mnoge od pojedinačnih Yazata se jasno povezuju sa prezoroastrianskim figurama i konceptima, nekima od njih je lako prepoznati pre-indo-iranska porekla, dok se za  druge veruje da su bili koncepti ili simboli u mitologijama persijskog Herojskog Doba. Iako sam izraz Yazata prethodi zoroasterianizmu, ono što je novo bila je hijerarhija kroz koju su ove figure nanovo predstavljene. Nekoliko Yazads, kao što je Farvadin, igra značajnu ulogu u zoroastrianskoj filozofiji, dok većina ne. Ponovno uvođenje Yazata bio je verovatni odgovor na potrebe da se zoroastrianizam učini prihvatljivim pripadnicima starih religija.

Hamkar-i

23 Yazate su namenjene da pomažu Amesha Spenta, a u ovoj ulozi se zovu Hamkar (bukvalno saradnici). U zoroasterianskom kalendaru svaki Hamkar ima svoj mesec ili dan u mesecu posvećen njemu. Dea-pa (bukvalno „stvoritelj..“) Hamkar-a se može smatrati manifestacijom Ahura Mazde, stvoritelja svega.

Yazad	Značenje	Područje delovanja
Barzo	Uzvišena stanja	Kreativnost i inspiracija
Daham (Dahma Afriti, Dahman Afrin)	Pamet	Blagoslov
Erman (Airyaman)	Prijatelj, drug	Ozdravljenje
Hom (Haoma)	Eliksir	Zdravlje i besmrtnost

Burz

          Burz je ime koje se u srednjoj presiji koristilo za označavanje Indo Iranskog božanstva vode. Burz je takođe poznat u tekstovima iz Aveste i kao   Ahura Berezant u Vedskim tekstovima pisanim na sanskritu i kao  Apam Napat. U Zoroastrijanizmu Burz je  Yazad ili kako to naglašava Avesta:  Yazata. Neki verski učitelji nagoveštavaju mogućnost da je Iranski Apam Napat u sebe inkorrporirao mnoge osobine ekvivalentne Varuni iz rane Persiske mitologije. Kasnija Persiska mitologija povezuje Apam Napat sa nekim vojnim aspektima, kao što je gušenje pobuna i držanje u pokornosti.

Erman-a ne treba pomešati (zameniti) sa Ahriman (Angra Mainyu u Avestan), značenjem obmanjivač.  

Ahura

Ahura je avestanskim jezikom označena klasa božanstava usvojena od zaratustre od preistorijskoih pre-indo-iranskih religija. Pojam je verovatno inherentan za persijsku mitologiju gde Ahura ima isto isto značenje kao i u zoroasterianizmu.

Etimologija i definicija

Termin Ahura je srodan Vedskom Asura, obeležje koje nastavlja da se koristi i u današnjoj religiji Veda. Oba termina mogu čak imati ranije pre-indo-evropske korene kao što nagoveštavaju sličnosti sa starim germanskim Aesir. Vedske Asure se povezuju sa demonskim ili zlim osobinama, ali u Rigvedi Asure mogu i dalje biti shvaćene kao klasa božanstava bez tako negativnih konotacija, sa poštovanim članovima kao što su Varuna ili Mitra. U zoroastrianizmu gde je bitka između dobra i zla odlučujuća karakteristika religije Ashure su Sveti Dobronamerni a deve su Svete Zlonamerne. Proces kojim ovim termini dobijaju drugačije značenje ostaje nejasan, ali upotreba Ashura za opisivanje „dobrih božanstava“ i deva za opisivanje „loših božanstava“ je bila čvrsto utemeljena, do vremena nastanka Gata, najstarijih i najsvetijih tekstova Avesta (verovatni savremenici Bramanskog (Brahmana) perioda vedskog Sanskrita). U najstarijim vedskim tekstovima Asura je korištena da označi stare bogove predsedavajuće nad moralnim i socijalnim prvobitnog univerzuma, dok su deve „mladi bogovi“ koje predsedavaju nad prirodom i okruženjem (RigVeda 10.124.3). U vedskom  razlogu stvaranja, neki od ovih „starijih bogova“ prelaze iznad „mladih bogova“, time spajajući rangove deva, a preostale Asure bile su prognane u donji svet. Dok je ova razlika između asura i asura koje su postale, deve očuvana u tekstovima RigVede, u kasnijim tekstovima, Asura je prosto epitet koji kategoriše sve ne-deve, ili alternativno one koji se suprotnost devama. Prva Gatha,  poput svih Zaratrustrinih stihova reflektuje nomadsko društvo, prinošenje žrtava od strane vernika devama nebli li se obezbedila njihova naklonost odnosno zaštita prema stoci, dok ahure čine napore da je ubiju, zakolju i pojedu kao žrtvu. Za razliku od Vedskog rituala gde asure i deve nisu prikazane kako se međusobno bore u Zoroastrijanizmu deve se vide kao uništenje vernika. Sudeći prema sličnostima termina može se pretpostaviti da protivrečnosti koje postoje između ahuras/asuras i  daevas/devas vode poreklo iz protivrečnosti ranog Indo Iranskog društva. U stihovima koje se pripisuju Zaratrustri, deve nisu označene kao demoni (kakvim se kasnije prikazuju) već pre kao klasa “lažnih bogova” ili “pogrešnih bogova” čije će obožavanje odvesti vernika sa puta pravednosti. U ovim stihovima se ponegde može čak ustostaviti i paralela između deva i “pogrešnih, lažnih ljudi” koje možemo grubo opisati kao neprijatelje ili tuđince. U Gatama, koje su bile stvorene od Zaratustre, prorok pobuđuje svoje sledbenike da ukažu poštovanje samo Ahurama  da pruže otpor devama i drugima koji deluju „po komandi laži“. U Fravaraneh zoroasterski kredo sažet je u Yasna 12.1, pristalica objavljuje „Ja se predajem obožavanju Mazde, ja sledbenik učenja Zaratustre, odbacujem deve...“. Ovo uspešno definiše Ahuru definišući ono što Ahura nije. Najznačajnije  pre-indo-iranske Asure kako navodi RigVeda su agni (Atar u Avesti), soma (Haoma), mitra (Mithra) i vouruna.  Poslednji nema očigledan ekvivalent u zoroastrianizmu, ali Kuiper veruje da je vouruna inače bezimen „Otac Asura“ iz rigvede 10.124.3, koji možda u vezi sa mitra je „istorijski identičan“ sa Ahura Mazdom ili Varunom. Bojs (Boyce) se ne slaže i izjednačava vouruna sa mitološkim „unukom voda“ , Apam Napat, takođe poznat kao Ahura Berezant ili Burz Yazad. U Gatama, Zaratrustra  ne specificira  koja od božanstava (pored Ahura Mazde)  smatra Ahurama. Dok je Ahura Mazda „moćni Ahura“ (Yasna 33.11) Zaratrustra govori i o „premudrom među ostalim Ahurama“ (Yasna 30.9, 31.4) ali ga nikada  ne označava.

U kasnijim tekstovima iz Aveste, posebno u Yastama, tekstovi su posvećeni pojedinim božanstvima Zoroastrianske hierarhije, gde je Mitra imenovan kao jedan od Ahura. U Ahmenidskoj eri ikonografija, Mitra, Anahita i Bega (varuna po Bojsu) su zabelježeni kao Ahure.

Jazata (Yazata)

Yazata – je preinačena forma imenice koja u Avestima ima u nominativu promenljivu formu yazatom množina yazataŋho. Ove forme se odnose na Pra-Iranski yazatah u množini yazatahah. U Srednjoj Persiji termin postaje yazad ili yazd, množina yazdan. Yazata – je originalno pridev izveden iz usmenog korena yaz- „obožavati, ceniti, poštovati“. Iz istog korena potiče Avestinska yasna „obožavanje, žrtvovanje, molitva“. Yazata je prema tome „biti vredan obožavanja“ ili „sveto biće“. Slični termini u drugim jezicima su u Sanskritu yajati „on obožava, on žrtvuje“, yajata- „vredan obožavanja, sveti“, yajna „žrtvovanje“.  

Mnogi od Yazata datiraju pre Zoroastrianizma gde su oni bili božanski koncept i gde su Yazate bile sinonim za neobjašnjivo ili mistično. Mnogi od karaktera imaju ekvivalente u Vedama. Yazate koje su bile obožavane u Indo-Iranskim religijama kao božanstva bile su podeljene duž linije između bića u persiji označenih kao divovi ili ahuras sa bićima koja su kasnije postala kompatibilna sa asuras u Vedama. Doktrinarne modifikacije koje je izveo Zaratustra zadržale su brojnost ovih bića ali su ih reorganizovale u Svetim Pismima u striktnu i kompleksnu hijerarhiju pod nadmoći stvoritelja Ahura Mazde.

Prateći Zaratustrino učenje Yazata su redukovani na poziciju anđela. U njihovoj novoj ulozi oni prevashodno služe kao pomagači i saradnici (hamkars) Amesha Spenta (velikodušan besmrtni) božanske svetlosti Ahura Mazde personifikovani kao arhanđeli u zoroastrianizmu. Yazate su zadržale važnu ulogu i u kulturi zoroastrianizma i persijskoj mitologiji. Mnogi od Yazata imaju himne Yašts posvećene njima (vidi Aveste), a te Yašts su se pretvorile u bitan izvor inspiracije Ferdovsi-ma, koji su ih ugradili u mnoge svoje šanamske (Shahnameh) epove. Imena mnogih dana i meseva bila su posvećena ovim božanstvima, a ova tradicija je nastavila da postoji i u današnjem zoroastrijanizmu (zoroastrianistički kalendar) i u zvaničnom nacionalnom kalendaru Irana. Najpoznatiji od Yazata je Mitra (Mithra) figura koja prethodi zoroastrianizmu, ali kao Dae-pa-Meher, je jedan od tri hamkars-a Ašura Mazde.

Amesha Spenta

Amesha Spenta je izraz Avesta jezika za klasu božanstava/božanskih koncepata u zoroastrianizmu, i bukvalno znači „Blaženi Besmrtni“ . Kasne srednje persijske varijacije izraza uključuju Ameshaspand i osobit zoroastriski Mahraspand i Amahraspand. Iako se izraz ne pojavljuje u Gatama, najsvetiji tekstovi zoroastrianizma i tradicionalno smatrani da su napisani od samog Zaratustre, reč Spenta se pojavljuje, a znači „unapređujući, jačajući, blaženi, sveti“ (Bojs (Boyce), 1996). Bojs kreće ka sugestiji da izraz Amesha Spenta je zapravo „verovatno skovan od samog Zaratustre“ (Bojs, 2002). U ne specifičnoj upotrebi, izraz Amesha Spenta naznačava sva božanstva koja su unapređivala i jačala stvaranje i sva koja su blažena i sveta. Ne uključuje samo ahure (izraz koji je u Gatama takođe korišten u množini ali uključuje samo Ahura Mazdu po imenu), već i sva ostala božanstva na koja je aludirano u Gatama. U ovom ne-posebno smislu izraza, Amesha Spenta može stoga biti smatran ekvivalentom izraza Yazata. Ovo značenje je posebno prisutno u tekstovima post-Sasanidske ere, ali postoje i slučajevi u Avesta gde su korišteni na ovaj način.  U Yasna 1.2 na primre, Yazata Atar je proglašen za „najaktivnijeg Amesha Spenta“. Čak i u modernom zoroastrianizmu, izraz je često korišćen u odnosu ka 33 božanstva koja imaju kalendarska posvećenja ili imaju Yasht posvećen njima. Ovo opšte, ne-posebno, značenje izraza Amesha Spenta takođe ima ekvivalent u vedskom Sanskritu Vishva Amrtas, koji je zajednički izraz za sva natprirodna bića (bukvalno „svi besmtrni“), pa tako uključuje i deve i asure (ashure u Avesta). U Zaratustrino vreme, izraz deve (daevas) bio je povezan sa „pogrešnim“ božanstvima, ostavljajući samo „prava“ božanstva vrednim odanosti (vere).

Zoroasterska angeologija

Zoroasterska angeologija

Zoroasterska angeologija je deo doktrine zoroasterianizma koja se bavi hijerarhijskim sistemom božanstava koja su predstavljena ili uvedena reformama Zaratustre. Ove reforme razlikuju mnoštvo božanstava (i božanskih koncepata) pre indo-iranskih religija pod složenim uređenjem pod vođstvom vrhovnog  Ahura Mazde, koji je stvoritelj svega.

Amesha Spenta

Po Zaratustri, prva dela stvaranja koja je Ahura Mazda učinio bilo je stvaranje šest „bošanskih svetlosti“,  koje se nazivaju Amesha Spenta što su glavni aspekti tvorca i osnova od koje je Geti (univerzum) upravljan. U kasnom zoroasterianizmu šest Amesha Spenta (doslovce „darežljivi besmrtni“) mogu se personifikovati kao arhanđeli, svaki odgovoran za posebno područje u čijem stvaranju pomaže.   

Ime u Avesti                                       Značenje                   Persijsko ime      Područje delovanja 

                                                                                                                                      (folklorno)         

Vohu Manu                                        Dobronamerni um        Bahman                         Život životinja

Asha Vahishta                                    Pravednost                    Ardibehesht                    Prosvetljenje,

                                                                                                                           uključujući vatru

Kshathra Vairya (Vohu Kshatra)       Autoritet i sila               Shehrevar                   Metali i minerali

Armaiti                                              (intuitivna) mudrost       Spendarmad                    Zemlja (svet)

Haurvatat                                           savršenstvo/izobilje       Khordad                                     Voda

Ameratat                                            besmrtnost                     Amardad                            Život bilja

Ahura Mazda je često viđen kao predstavnik Amesha Spenta, kao Spanta Mainyu, „sveti duh“ ili „kreativni izliv“. Kao član Amesha Spenta, Spenta Mainyu pomaže da se stvori ljudski rod, i predsedava Ašavana-om i podržava Aša-u (istinu). Na ovu osnovnu diktrinu aludira se u Gatama, a sistematski je objašnjena u Bundahishn 3.12. Premda je Bundahishn tekst iz 11. ili 12.

veka i nije smatran delom Svetih Tekstova, ovaj princip se generalno može prihvatiti kao doktrina. Odnos između Ahura Mazde i Spenta Mainyu je vrlo oštrouman, i može biti poređen sa vezom između Yahweh i Rauh haqodesh ili Boga Oca i Svetog Duha u hrišćanskom trojstvu. U zoroastrianskoj kalendarskoj tradiciji imenovanja dana i meseca po božanstvima  svaka od Amesha Spenta ima mesec ili dan u mesecu posvećene njima. Ova praksa započeta tokom Ahamenidske ere (648-330) P.N.E. traje do danas. U Hormazd yasht –ima Baghana nask, za koje se verovalo da su nastali tokom vladavine Ardashir-a I (226-241) prvog Sasanidskog cara, Amesha Spenta su doživele promenu od apstraktnih konstrukcija do personofikacija arhanđela. U delovima 7,8, 12-15 ove yasht-e oni su opisani kao da su „imena Ahura Mazde“ koja mogu biti viđena kao slike kroz medinaciju nad tim „imenima“

Prikaz Ahura Mazde

Prikaz Ahura Mazde

"...njemu koji je dobrotvoran

 kroz njegov čestiti duh zbog koga postoji".

                                                        Y45.6

"...njemu, onom koji nudi spasenje..."

                                                        Y45.7

"...njemu, koji ostavlja našoj volji (izbor između) čestitost i nečestitost..."

                                                        Y45.9

"...Gospod, mudar u svojoj vlasti..."

                                                        Y45.9

"...njemu, Gospodu koji je čuven kao Mudar u Svojoj duši".

                                                          Y45.10

                   "...razumeo sam tebe kao (zauvek) mladog umom...

           Oca dobrog mišljenja, pravog Stvoritelja istine..."

                                                          Y31.8

"...ti, koga niko nije sposoban da obmane".

                                                          Y43.6

"...neka mudrost dođe u društvu istine na zemlju!"

                                                               Y50.5

"Mudri, gde su čestiti oni koji,

           kroz svoje imanje dobrog mišljenja,

          čine da čak i nemoralne odluke i bolni zaveti nestanu?..."

                                                                  Y34.7

"...kroz dobro mišljenje Stvoritelj Postojanja će pomoći istinito

             ostvarenje onoga što je najlečitije sudeći po našim željama".

                                                                    Y50.11

"zato možemo mi biti oni koji će izlečiti ovaj svet..."   

                                                                    Y30.9

"Mudri Gospod ...će dati trajnost savezu dobrog  mišljenja njemu,

           koji je njesov saveznik po duhu i delima"

                                                                        Y31.21

"...voljeni  čovek ...takva osoba, častan kroz istinu,

             pazi nad nadsledstvom svih, je izlečitelj sveta i tvoj saveznik, Mudri" 

                                                               

  

 Y44.2

Svoj naziv vrthraghna (ubica Vritre ili, naprosto, zmajeubica) — što podseća na iransko verethraghna kao oznaku pomoćnika Ahura Mazde, koji je ubio demona Azi Dahaku (okrutnu zmiju) — Indra je stekao zahvaljujući tome što je ubio zmiju Ahi, troglavu zmiju Višvarupu (reč je, zapravo, o pobedi starijeg božanstva Trite, koja je pripisana Indri; o tome kako Trita Apja ubija Višvarupu, odseca joj tri glave i oslobađa krave koje je ova progutala, govori se^ u osmoj himni desete Jtnjige Rigveda), pećinske demone poput Vala i Šambare, zatim Kujavu, Sušnu, Krišnu, što su boravili u vodi, i mnoge druge. Indrina pobeda nad zmajem je, u osnovi, kosmogonijski čin, sličan onome u akadskoj poemi o stvaranju sveta Enuma eliš, gde vrhovni bog Marduk stvara nebo i zemlju od raspolućenog vodenog čudovišta Tijamat. Međutim, već i samim tim pretvaranjem haosa u kosmos, a pogotovo time što, oslobađajući reke, daruje ljudima obilje — Indra istovremeno ispoljava svojstva demijurga-kulturnog junaka. Zanimljivo je da se na više mesta u Rigvedama zasužnjenost voda poredi sa sputanošću krava, kao i da Indra u više mahova oslobađa krave koje su zatočili demoni, te da je Indrin zoomorfni atribut bik.

Poseban značaj Iranci su pridavali kultu Haome koja se pominje već u najstarijim delovima Aveste. Ovi delovi pominju planinu Visoka Hara, koju je stvorio Ahura Mazda i na njenom vrhu podihgao dvorac za Mitru i pobedonosnog boga Sraoša, dalje tekst navodi da je Ahura Mazda na ovoj planini smestio bogove među kojima i boga isceljitelja Haomu, kojeg je je proglasio žercem svih bogova i odredio mesto za njegove molitve i žrtvovanja na najvišoj visini planine Harajti (još se zove i Hukajrja) gde on prinosi žrtve Mitri i Sraošu.

Prvobitno darivalac pića haoma i prinosilac žrtve, verovatno bog vegetacije, Mitra je vremenom izrastao u presiskog boga spasitelja. U Mitra-Jaštu (10.88–90) Ahura Mazda određuje Mitru da odgoji izdanke haome na Visokoj Hari. Odatle potiču njegova obilježja „žerca koji pravovremeno prinosi žrtve“ i „prvog žerca za ceđenje haome“. Stoga je i božanstvo Haoma Mitrin poklonik, te mu prinosi savršene žrtve i levance i slavi ga rečima. Kasnije ustanovljenje Mitrinog kulta i misterija, u kojima se ritualno žrtvovao bik, učinio je Mitru jednom od bogova obnovitelja prirode smrću i uskrsnućem, a mitrizam za izvesno vreme davao čovečanstvu nadu u spasenje koje mu je nešto kasnije i uspešnije ponudilo hrišćanstvo.

Ako se priča o zmajeubici pojavljuje u najrazličnijim sredinama i na veoma ranom stupnju civilizacije, ona je u srednjovekovnoj književnosti jedan od najčešćih mitoloških, epskih i pripovednih motiva. Svoju apotezu priča o zmajeubici dobila je u liku svetog Đorđa Kapadakijskog, hrišćanskog mučenika koji je ubijen 303. godine u Dioklecijanovim progonima hrišćana. Njega je srednjovekovnalegenda tek od XII veka počela da slavi kao konjanika i junaka, koji je pogubio zmaja što je boravio u jezeru kraj nekog grada i proždirao devojke koje su mu građani morali slati. Ubrzo je sveti Đorđe, zaštitnik stoke i useva, postao jedan od najpopularnijih hrišćanskih svetaca, prvi od četrnaest svetih pomoćnika, prihvaćen za vreme krstaških ratova kao uzor hrišćanskog viteza, a u narodu zamenivši prethrišćanske agrarne i stočarske kultove. Uostalom, sve ukazuje na to da je hrišćanska crkva, kao i u-mnogim drugim slučajevima, pod pritiskom starijih narodnih verovanja prihvatila priču o zmajeubici kao naknadno kanonizovano svojstvo u liku svoga sveca.

Priča o zmajeubici, o oslobađanju ljudi koji su bili žrtvovani mitskom čudovištu što boravi u jezeru ili reči, u pećini ili na planini, što leti i bljuje vatru — potiče iz starine i odražava negdašnji običaj žrtvovanja ljudi duhovima vode i vatre da bi se umilostivile te elementarne sile i uspostavio kosmički red. Borba sa zmajem, i mitskim i drugim bićima koja ga zamenjuju. odražava iskonsku borbu dobra sa zlim, svetlosti sa mrakom, sila kosmosa sa silama prvobitnog haosa. Zmajeubica i jeste kosmički junak koji uništava svog arhetipskog protivnika. Bajka i junački ep nadovezuju se na mit i drevne običaje i obrede; ispunjeni su prežicima ranijih pojava i pogleda na svet, kao vid kolektivnog pamćenja, kao vid narodnog iskustva. Održivost tih tragova do dana današnjeg svedoči i o osobenosti primitivnog mišljenja, koje se ravnopravno služi raznorodnim komađem gotovih predstava da ih poveže u nove celine, sastavljajući jedinstven mozaik od delova različnog porekla i raznovremenog nastanka; ali i o delotvornosti toga mišljenja, koje je na svoj način uspevalo da rešava probleme što su se pred čoveka postavljali.

Gatas je opisan kao "tekst omeđen sa sedam pečata" čija "zagonetka ...moli da bude rešena". Zaratustra je živeo pre više od 3000 godina, opšte je verovanje. Nikakvi zapisi iz tog doba nisu došli do nas, ali zahvaljujući svešteničkoj tradiciji posvećenja svetih tekstova na čuvanje i pevanju njih kao deo rituala obožavanja, imamo danas, 17 pesama stvorenih od Zaratustre lično, a sadrže njegov dalekovid sistem mišljenja. Gatas je na Gatičkom dijalektu Avestan jezika. Nemamo nikakve rečnike ili grmatiku iz Zaratustrinih dana, a mnogo stotina godina, Gatički jezik je bio nerazumljiv. Svo poznavanje njega je zamrlo. Oduzelo je značajnu količinu učenjačkog idtraživačkog rada da se sešifruje ovaj antički jezik -- zadatak koji je okupirao energiju i pronicljivost sledećih generacija učenjaka -- i danas imamo solidno dobro razumevanje njega. Ali mnoge nedoumice i razlike u  mišljenjima ostaju i dalje, u prevodu i interpretaciji. Oko jedne stvari postoji, ipak, deneralno slaganje. Ove Pesme zastupaju racionalan i dobronameran način života koji je potpuno u skadu sa  našim vremenom. Gatas nam govori da je Zaratustra živeo u doba u kome su ljudi obožavali mnoge bogove, od kojih su bar neki bili divlji, i čovek je podnosio ugnjetavanje od sveštenika i kraljeva koji su bili iskvareni i surovi. Saznali da je Zaratustra lično bio na kraju razumevanja takvih ugnjetavanja. Nesposoban da prihvati surovost i iracionalnost, Zaretustra, sa umešnom duhovitošću (dovitljivošću) predstavio je svoj lični panteon besmrtnih -- dobro mišljenje (vohu mano), istinu i ispravnost (asha), dobronamernog duha (spenta mainyu), pobožnost u službi  (aramaiti), savršenost i besmrtnost (haurvatat/ameratat). Zaratustra je koristio ovaj sistem da izgradi svoje inovativno mišljenje, i odredi svoj koncept boga i čoveka i ono čime se zapravo bavi.