Mihael

Mihael

Prorok Daniel je doživeo viziju nakon što se podvrgao postu. U priviđenju, anđeo prepoznaje Mihaela kao zaštitnika Izraela. Kasnije u viziji je obavešten da će Mihael braniti Izrael  tokom predstojećom mukom. Nema daljeg pominjanja Mihaela u jevrejskoj Bibliji. Mihael se takođe navodi i u Knjizi o Džošui: "Zapovednik nebeskih visina koga sreće Džošua u ranim danima pohoda ka Obećanoj Zemlji ima osobine arhanđela Mihaela, kao bezimenog nebeskog glasnika iz natpritodne i svete loze, poslat od Boga.

Sudeći po jevrejskoj rabinskoj tradiciji, Mihael se ponašao kao zaštitnik Izraela, ponekad morao da se bori sa vladarima drugih nacija a posebno sa anđelom Samaelom, tužiocem Izraela. Mihaelovo neprijateljstvo sa Sameelom datira iz vremena kada je Samael bio izbačen iz raja. Samael se pridržao za Mihaelova krila koga je hteo da povuče sa sobom ali Mihaela je spasio Bog.

Rabini izjavljuju da se Mihael prijavio za ulogu branitelja u vreme biblijskih starešina (osnivača). Prema tome, po rabinu Eliezer ben Jacob-u, Mihael je onaj ko je spasao Abrahama iz peći u koju ga je bacio Nimrod. Mihael je bio "onaj koji je izbegao", koji je rekao Abrahamu da je Lot zarobljen i koji je štitio Saru da je Abimelech ne zaprlja. On je izvestio Saru da treba da rodi sina i spasao Lota od Sodominog uništenja. Rečeno je da je Mihael sprečio Isakovo žrtvovanje od strane njegovog oca stavljajući ovna na njegovo mesto i spasao Jakoba, još u majčinoj utrobi, da ga Samael ne ubije. Kasnije je sprečio Labana da naudi Jakobu. Po jednom izvoru, Mihael je onaj ko se rvao sa Jakobom i kasnije ga blagoslovio. Po midraškom tumačenje Exodus rabbah-a stoji da Mihael uvežbava zadatak branitelja Izraela u vreme Exodusa, kada Satana (kao suparnik) optužuje izraelce za obožavanje (idolatriju) i objavljuje da su oni shodno tome zaslužili smrt davljenjem u Crvenom moru. Ali po Midr. Abkir, kada Uzza, anđeo staratelj Egipta, doziva Mihaela da ih zastupa pred Bogom, Mihael je prećutao (nije se odazvao) i zapravo je sam Bog branio Izrael. Legenda je učinila Mihaela učiteljem Mojsija, tako da su izraelci zahvalni svom branitelju za najviše dobro Tore (mojsijev zakonik). Ova ideja se spominje u Midrash Deuteronomy Rabbah-u u izjavi da je Mihael  odbio da donese Mojsijevu dušu Bogu. Pomenuto je da je Mihael uništio Sennacherib-ovu vojsku, delo uobičajeno karakteristično za drugačije bezimene anđele uništenja a možda završen od strane Uriela, Gabriela ili drugih; On je zaslužan ako anđeo koji se obratio Mojsiju u gorućem žbunju. On je prihvaćen u tumačenju kao i posebni Adamov zaštitnik. Navodno on je bio prvi anđeo svih nebesa koji  se poklonio (pokorio)  pred čovečanstvom (dobrotom). Mihael je onda obratio pažnju na prvu porodicu, ostajući oprezan i nakon propasti Adama i Eve i njihovog isterivanja iz Rajskog vrta. U apokrifnoj knjizi o Adamu i Evi, Mihael je podučavao Adama u obrađivanju zemlje. Arhanđel je kasnije doveo Adama na nebo u vatrenim kolima, darujući mu putovanje blagoslovenog domena. Nakon Adamove smrti, Mihael je pomogao da ubedi Gospoda da dozvoli da Adamova duša bude vraćena na nebo i očišćena od velikog greha. Jevrejska legenda takođe tvrdi da je Mihael jedan od trojice "ljudi" koji su posetili Abrahama. Pomenuto je da je pokušao da spreči Izrael da bude odveden u ropstvo od Nebuhodonozera i pokušao da spasi Hram od uništenja; ali su gresi ljudi bili toliko veliki da je bio nemoćan da sprovede nameru u delo. Postoji legenda koja je poreklom čini se jevrejska, a koju su prisvojili Kopti (hrišćanski potomci starih egipćana), o ishodu kada je Mihael prvi put poslat od strane Boga da povede Nebuhodonozera protiv Jerusalima, a da je Mihael kasnije bio vrlo aktivan u oslobađanju svog naroda od Vavilonskog ropstva. Po midrašu, Mihael je spasao Hananiah-a i njegove pratioce od peći. Mihael je bio aktivan i za vreme Esther. "što više Haman-a optuži Izrael na zemlji to ga više Mihael brani na nebu". Mihael je potsetio Ahasuerus-a da je bio Mordecair-ov dužnik; a tu je i legenda da se Mihael prikazao visokom svešteniku Hyrcanus-u, obećavajući mu pomoć. Upravo je Mihaelova borba sa Samaelom  podigla dobro poznatu legendu o Mihaelu i zmaju. Ova legenda nije nađena u jevrejskim izvorima osim tako što su Samael ili Satana nazvani u Kabali "primitivnim zmijama". Ideja da je Mihael bio branilac Jevreja postala je tako rasprostranjena da uprkos rabinskoj prohibiciji protiv molitvi anđelima kao posrednicima između Boga i njegovih ljudi, Mihael zauzima izvesno mesto u jevrejskoj liturgiji. Postojale su dve molitve napisane preklinjući ga kao vladara milosti da se zauzme (posreduje) u korist Izraela: jedna sastavljena od strane Eliezer ha-Kalira-a a druga od strane Judah b. Samuel he-Hasid-a. Ali se molbe Mihaelu čine češćim u prastara vremena. Tako je za Jermiah-a rečeno da je uputio njemu svoju molbu. "Kada čovek ima potrebu on mora da moli direktno (izravno) Boga, niti Mihaela niti Gabriela". Uprkos prirodi darivanja koju je Mihael doneo pred oltar, jedno mišljenje je da su oni duše razboritih, dok su po drugoj oni strašne (vatrene) duše. Prethodno mišljenje, koje je postalo preovladavajuće u jevrejskom mističnom pisanju, objašnjava važnu poziciju koju zauzima Mihael u jevrejskoj eschatologiji. Ideja da je Mihael pratilac posebnih duša, koja je česta među hrišćanima, nije nađena u jevrejskim izvorima, ali da je zadužen za duše pravednih pojavljuje se u mnogim jevrejskim spisima. Za Mihaela se kaže da je imao raspravu sa Samaelom oko Mojsijeve duše. Po Zohar-u, Mihael  prati duše pobožnih i pomaže im da uđu kroz kapiju svetog Jerusalima. Kaže se da su Mihael i njegov domaćin stoje na kapiji Jerusalima i omogućavaju pristup dušama pravednih. Mihaelova uloga je da otvori vrata sudiji pravednih.  Kaže se takođe da će tokom vaskrsnuća Gabriel svirati trubu kada će se grobovi otvoriti i mrtvi ustati.