Adam i Lilit

Adam i Lilit

Postanje I: 27 tumačenje: "I Elohim stvori Adama u Svom Liku, u Liku Boga On ga stvori; muškarca i ženu On ih stvori".

Postanje II:18 i 22 tumačenje: "I Jehva reče, יNije dobro za Adama da bude sam. Stvoriću mu podesnog pomagačaי. ...I Jehva uobliči oštricu (rebro) koje uze od muškarca u ženu; i On je dovede čoveku".

Danas, znamo da Postanje I i II su samo dve odvojene priče o Stvaranju. Postanje II vodi poreklo iz Sumerske priče, dok Postanje I je kasnija preimenovanje Jevrejskog Sveštenstva (stvorenog od Deuteronomičke škole oko 700-te godine pre Hrista. Međutim, za ljude koji su bili odlučni da preuzmu Sveto Pismo (Bibliju) kao konačnu Istinu, ovakva kontradiktornost nije bila nikako dobrodošla. Zahtevala je objašnjenje koje usklađuje obe priče. Objašnjenje broj jedan je verovatno najbolje - Kabalistički govoreći. Kao što znamo, Adam je stvoren do perfekcije. On je stvoren po savršenom liku "Elohima". Naravno, bog nije viđen ni kao muško ni kao žensko, već kao oba odjednom. Čak i ime Elohim je ženska reč (Eloh - boginja) sa muškim dodatkom za množinu. Stoga, ako je bog i muško i žensko, majka i otac, onda Adam (koji se prevodi kao ljudski rod, čovečanstvo) mora da je prvobitno bio muško i žensko u jednom. Da bi bilo drugačije morao bi biti neuravnotežen, pa tako i nesavršen.  Te tako Adamovo savršenstvo, reklo bi se čak je veće nego anđeosko. Zapravo, sa ovog gledišta, Adam i nije bio ljudsko biće uopšte - već Kosmičko biće poznato kao Adam Kadmon. On je bio Arhetip po kome su ljudi kasnije zasnovani. Sada, priđimo odlomku iz Postanja II. Baš kao što je Sklad Boga bio podeljen na dva dela (razjedinjenje Voda od Nebeskog svoda) da stvori Univerzum, tako je ljudski rod stvoren razdvajanjem Arhetipskog čoveka na "njegove" dve polovine - mušku i žensku. Tako je žena razdvojena od čoveka, a Adam Kadmon postao neuravnoteženo biće - čovek. Ova nesavršenost konačno je vodila Padu, prikazu Ljudske Rase od Arhetipske do Stvarne. Žena je nazvana Eva, što se bukvalno prevodi kao "Život". Ljudskom rodu je dat Život a ostalo je istorija.

Drugo objašnjenje, gledano kao Kabalističko pogodno u sopstvenoj zakonitosti,  i pored toga veoma zanimljivo - posebno mitološki gledano. Ovde Lilit pristupa pretstavi kao prva Adamova žena. Pesma iz Postanja I je stoga objašnjena kao prikriven nagoveštaj mita o Lilit. Postanje II:20 čak pomaže u podržavanju teze: "I čovek dade imena svoj stoci (životinjama) i pticama na nebu i svim divljim zverima; ali za Adama nije nađen podesni pomagač". Životinje na Zemlji su bile stvorene sa jedinom svrhom da budu pomagači Adam, a Lilit je bila među njima. Ali, Lilit nije uspela, a nijedna druga zver nije prišla ni tako blizu (očito da je Lilit bila jedina životinja dovoljno slična Adamu da bi bila kandidat uopšte). Sledeće u Svetom Pismu je kada se Jehva ruši i odlučuje da rizikuje razdvajajući Adama na dve njegove polovine mušku i žensku.