Ashura

Ashura (Ašura)

U hinduizmu Ashure predstavljaju grupu moćnih božanstava, često prikazivane sa demonskim osobinama. One se protive Devama. Po Hindu tradiciji obe grupe božanstava potiču od istog oca.  Kashyapa je prema hindu tradiciji otac svih deva, ashura, nāga  kao i svih smrtnika. Ime je srodno reči Ahura i mnogi religiozni učenjaci ovaj termin iz Zoroastrianizma povezuju sa zajedničkim poreklom koje oba termina imaju. Naime očigledno je da je koren hindu verovanja u ashure ukazuje na zajedničke Proto-Indo-Evropske izvore. Verovanja su nastala na istom mestu verovatno u isto vreme a protivrečnosti koja danas postoje u tumačenjeima ovih božanstava verovatno su povezana sa njihovom pripadnošću različitim nacionalnim i plemenskim grupama koje su ih smatrale svojim zaštitnicima.

Negativan karakter koje ashure imaju u hinduizmu verovatno su evoluirale vremenom. Najraniji tekstovi generalno prikazuju ashure kako  upravljaju nad moralnim i socijalnim fenomenima (tako je Varuna zaštitnik putnika a Bhaga zaštitnik braka) dok se deve prikazuju kao neko ko upravlja nad prirodnim fenomenima (naprimer Ushas nosi ime po zori dok je Indra  vodeno božanstvo).

Mitra, Varuna i Vritra  su najpoznatje asure. Kao kraljevi ashura često se prikazuju Vairocana, Sumbha i Nisumbha. 

Mitra/Maitreya/Miroku  (Budistički svetac koji će osloboditi ljude u budućnosti)

Varuna/Sui ten (Okeanska deva)

Vairocana/Maha vairocana/Dainichi nyorai (Veliki Buda okoji obasjava ceo univerzum)

Sumbha i Nisumbha braća ashure 

U kasnijim tekstovima kao što su  Puranas i Itihasas, deve se prikazuju kao božanska bića a ashure su demoni. Prema Bhagavad Giti (16.6), sva bića imaju deo božanskih kvaliteta koji se označavaju kao (daivi sampad) i demonske karakteristike (asuri sampad). Šesnest poglavlja  Bhagavad Gite bliže opisuju  božanske i demonske kvalitete. U Gita (16.4) kaže se da su asurske kvalitete ponos, arogancija, bes, okolost, uobrazilja i neznanje. Termin asura je jezički povezan sa ahurama u Zoroastrianizmu, ali sa obrnutom moralnošću. Tako dok su u Vedama Ashure demoni u Zoroastrianizmu ahure u benigni anđeli. Ova inverzija takođe se ponavlja i u primeru druge klase besmrtnih bića, pa Vedske deve koje se mogu smatrati anđeoskim bićima postaju grupa demona u Zoroastrijanizmu. 

Prva Gatha,  poput svih Zaratrustrinih stihova reflektuje nomadsko društvo, prinošenje žrtava od strane vernika devama nebli li se obezbedila njihova naklonost odnosno zaštita prema stoci, dok ahure čine napore da je ubiju, zakolju i pojedu kao žrtvu. Za razliku od Vedskog rituala gde asure i deve nisu prikazane kako se međusobno bore u Zoroastrijanizmu deve se vide kao uništenje vernika. Sudeći prema sličnostima termina može se pretpostaviti da protivrečnosti koje postoje između ahuras/asuras i  daevas/devas vode poreklo iz protivrečnosti ranog Indo Iranskog društva. U stihovima koje se pripisuju Zaratrustri, deve nisu označene kao demoni (kakvim se kasnije prikazuju) već pre kao klasa “lažnih bogova” ili “pogrešnih bogova” čije će obožavanje odvesti vernika sa puta pravednosti. U ovim stihovima se ponegde može čak ustostaviti i paralela između deva i “pogrešnih, lažnih ljudi” koje možemo grubo opisati kao neprijatelje ili tuđince.