Budistički pojam anđela

Budistički pojam anđela

"Učenje o šaputanom poreklu je Dakinisov dah"

                                                                                              Milarepa

Bukvalni prevod Dakinija je "Nebeski Plesač". Zapadni oblik prevoda Dakinija su Anđeli. Ako verujete u njih ili ste radoznali u vezi Anđela, dobro propratite Dakinija. Zapadna ideja Anđela je kao divnog nebeskog bića koji leti na nebu i koji se nekada spusti na zemlju da dobavi inspiraciju i podršku nama smrtnicima, veoma je slična Dakinisu. Uopšteno što se tiče anđela u Budističkoj literaturi pretpostavlja se da su posvećeni Istini (Dharma). Ali šire značenje reči je ženski (muškarci se nazivaju Dakas) duh koji ima neku slobodu ali je ipak ograničen njihovim prošlim delima. Tako postoje dobri Anđeli i loši (ili samo zbunjeni) Anđeli. Neki se ljudi neće složiti da ih možete zvati Anđelima ako su loši, ali to je apsurdno jer biti predvidiv nije deo ničije dugoročne prirode. Tako postoje zemaljski Dakinisi koji su zlonamerni i koriste svoje moći da nas zbune, da probude strasti koje su destruktivne, i koji koriste svoj šarm za sopstvene sebične svrhe. Dakinisi se mogu prikazati na zemlji u ljudskom oblikui se roditi kao ljudi. Tada se nazivaju "zemaljski Dakinisi" i sigurno ste upoznali bar jednog ili dvojicu u svom životu. Žene (ili muškarci) koji se čine sposobnim da jednostavno zaveštaju predmete u bića. Ljudi koji su tako šarmantni da zavedu šta god požele na svetu i potpuno uživaju u tome, ostaje ipak nekako nepovezano sa rezultatima. Dharma Dakinisi su posvećeni višim ciljevima pa su njihova dela uopšteno pozitivna. Ali je teško uopštiti (generalizovati) dela Dharma Dakinisa pošto oni teže da slome našu fanatičnu određenost ka konkretnim namerama. Dharma Dakinisi se ne plaše da upotrebe svoje moći da nas zasene, probude iz naše uspavanosti navikama, da nas zavedu ka putu istine. Dakinisi su lukavi, kapriciozni i nepredvidivi. U neprilici smo kada Dakini poremete naše misli magijom, prekinu našu naviknutu nameru šarajući je čudesima, ili jednostavno otvore naša srca ludoj odanosti. Glasnici između naše zemaljskog područja i viših domena učitelja, pomažu u donošenju moćnih učenja na zemlju, štite istinu od uništiteljskih snaga, donose blagoslov iskrenim tragačima. Prirpdan rezultat je zaljubiti se u Dakinia ili Anđela. Kako možete izbeći zaljubljivanje u nekog ko inspiriše divlju ljubav i više značenje obliveno radošću? Određeni ka tom zadovoljstvu Dakini čine najveće sažaljive stvari mogućim. Oni odlete. Dakinisi se ne prikazuju jednostavno zbog našeg zadovoljstva. (postoje ljudi koji će to uraditi ali to obično zahteva pregovaranje i neku vrstu čvrste menice). Dakinisi prikazuju lepotu Istine koja je tada poziv da se prati put Istine. Nebeski Plesači nam pomažu kroz viziju i inspiraciju. Ali iako možemo biti veoma inspirisani Dakinima (druga reč je Muza), oni će se vratiti samo ako sprovedemo u delo ono što su nam pokazali. Tako gledajući ljubav Dakinia je nepokolebljiva i uvek sažaljiva. Nije bitno ako čekamo nekoliko sati ili nekoliko životnih vekova da sprovedemo našu inspiraciju u delo. Čuda se dešavaju ali ponekad potrebne su godine da se potpuno shvati implikacija. Kada shvatimo ili zapamtimo, naša srca se otvore, i ponovo magija i dostojanstvo (veličanstvenost) univerzuma je otvorena ka nama. Dakinisi slave Istinu i našu odlučnost da radimo na njoj na sasvim neobičan način. Oni plešu nebom.

Hindu pojam anđela

Hindu pojam anđela

Iako Hinduizam nepoznaje pojam anđela pa se o njima u okviru Hindu religije nebi moglo ni govoriti, neki verski učenjaci i mistici iznose tezu po kojoj su Deve tehnički gledano isto što i anđeli. Da bi pojasnili ovaj stav dela modernih verskih učenjaka  iznećemo par stavova na kojima počiva Hindu religija a koji su u skladu sa iznetom tvrdnjom.

Pravo ime religije je Sanatana Drahma. Hindu je termin koji su koristili Britanci za vreme kolonijalne vlasti da opišu raznolik niz različitig verskih i folklornih običaja Indijaca.  Njeni vernici veruju da je ovo najstarija religija na svetu. Hinduizam je monoteistička religija. Jedini bog koji se pojaljuje u Hindu religiji je Sriman Narayana, još poznat i kao Gospod Višnu, i on ima mnogobrojne manifestacije. Zapadnjaci obično misle da je Hindu politeistička religija zato što je u narodu široko rasprostranjeno obožavanje deva (anđela) gospoda Višnua. Ipak svi ovi anđeli podređeni su gospodu Višnu.  Od svih Avatara gospoda Višnu najveći i najpoznatiji je Krišna.

Hinduizam je izgrađen nad mnogobrojnim knjigama i zapisima napisanim na sanskritu u najranojoj fazi stvaranja ljudskih civilizacija. Najpoznatji tekstovi svakako su Ramajana i Mahapharata, zatim Bhagavavd Gita, Vede, Upanishads... Svi oni prema predanju onastali su oko 5000 godine p.n.e. istoriski nalazi datiraju ih nešto kasnije ali svakako u rano antičko doba. Postoji veza između sadržaja ovih tekstova i fundamentalnih verovanja nad kojima su izgrađene druge protoIndoEvropske religije. Hindu vernici znajući za ovo veruju da su mnoge druge religije pozajmile a zatim i prilagodile delove učenja kako bi ih prikazali sopstvenom doktrinom.  Tako oni veruju da je Jevrejsko-Hrišćanski mit o potopu i Nojevoj barci  ustvari adaptacija mita o Matsaya Avatru Višne. Starozavetni prorok Abraham prema njima  mogao bi biti anagram za Brahmu, anđela stvaranja  u Hinduizmu. Mitra iz Zoroastreizma  takođe se kao anđeo spominje u Vedskoj literaturi.  Interesantno je da u Vedama postoji stih koji kaže:“Ono što nađeš ovde naći ćeš i drugde“  Ovaj stih Hindu vernici koriste da objasne zašto pored savršenog verskog sistema u koji oni veruju postoje i drugi verski sistemi. U Vedama takođe postoji i stih:“Ono što nađeš ovde nećeš naći drugde“.

Hindu nije religija obožavanja idola kakve su bile Sumerska i Vavilonska religija koje su nastale otprilike u isto vreme. Slike i statue kje se javljaju po Hindu hramovima  su „Arha“, odnosno one su isto manifestacije Avatara gospoda Višnu. Poznato je 108 različitih manifestacija gospoda od kojih se Arha Avatar manifestuje samostalno bez ljudske intervencije. Za boginju Lakshmi smatra se da je anđeo najviše posvećen bogu. Ona se pojavljuje i kao posrednik koji u ime ljudi traži od gospoda da garantuje spasenje. U Hinduizmu bog nije ni muškarac, ni žena, ni evnuh, ni androgno biće. On se pojavljuje pred ljudima i kao muškarac i kao žena i kao životinja u svojim Avatrima. Boginja Lakshami se naziva njegovom ženom zato što većina Indusa uoničava da gospoda prikazuje kao muškarca.

Prema nekim Hindu učenjima i Buda je jedna od mannifestacija Višnua. Prema ovim učenjima on je Shakti Avatar boga Višnu što znači da on nije njegova kompletna inkarnacija već samo manifestacija njegove energije. Smatra se da je Višnu poslao Budi Adi Sankara (jednu od inkarnacija anđela Šive) da propoveda Advaita Vedanata filozofiju, a sve sa ciljem da bi ljudi prihvatili Veda filozofiju.

Hindu vernici takođe veruju da je Mahavira anđeo koji je poveo ljude u pravcu ateizma.  Takođe veruju da su budizam i Džaniizam bili privremena učenja kojima je gospod Višnu hteo da natera ljude da se okrenu istinskim vrednostima zapisanim u Vedskoj literaturi.

Hinduistička etika

Hinduistička etika

U klasičnom hinduizmu djelovanje (karma) i dužnosti (dharma) glavni su pojmovi. Karma će nagomilavanjem dobrih i loših dela utjecati na čovekovu sudbinu, ali ne postoji jedan način da se postigne dobra karma. Rano u vedskom periodu postojala je ideja o opštem moralnom zakonu (rita) kojeg su čuvali bogovi Mitra i Varuna. Molitva i žrtva bile su potrebne da se održi pravilan odnos među božanstavima i čovekom, a greh je mogao biti moralni ili obredni. Moralni zakon izražavao je osnovu društvenog poretka koji je bio pod kontrolom priručnika sveštenika i zajamčen od vladara. Ipak moralni zakoni i delovanja bili su usko povezani sa klasnom podjelom društva, tako dharma nikad nije postala apsolutna vrijednost za sve pripadnike indijskog društva. Veliku ulogu pri određivanju moralnih vrijednosti odigrali su staroindijski epovi koji naglašavaju neke osnovne etičke vrline - dužnost deteta prema roditeljima, ljubav i naklonost koju roditelji moraju pružiti deci, uzajamno poštovanje u braku, te ljubav i sklad kao ideal. Težnja za bogatstvom i sredstvima za život, uživanje u veselju ili ritualne pobožnosti bili su relativni za one koje žive u svijetu etičkih nastojanja. Jedina apsolutna etika bila je povezana s oslobođenjem pojedinca od ciklusa ponovnog rađanja. „Traganje za blaženstvom“ zapravo znači poštovanje osnova moralnosti – sanātana dharme: uzdržavanje od ubijanja, krađe, polne nečistoće, laži ili uporabe opojnih sredstva. Ako se ne pridržava tih »zabrana«, pojedinac ne može steći osnovnu čistoću koja je potrebna da se dođe na put prema mokši, na put ka oslobođenju, koji se još naziva đnanamarga. 

Jogiji su težili potiskivanju želje, ljubavi i opšte svih osjećanja. Odogovor i reakcija na krutost i strogost joge bila je bhakti - odanost jednom određenom bogu koja je postala jak element u svetovnoj  religiji. Za razliku od ideje vjerničkog, intelektualnog i racionalnog elementa kod joge, bhakti ističe zanos i oduševljenje odnosa ljubavi, te tako mnogo uspješnije zadovoljava emocionalne potrebe vjernika.

Između 7. i 10. veka mnogo tamilskih pisaca izražavalo je svoje vjerske osećaje i iskustvo s velikom toplinom i vjerskim žarom. Tako jedan tamilski pisac piše: „Bhakti je uzburkan osjećaj, koji guši govor, čini da suze teku, a kosa se diže od ugodnog uzbuđenja i često dovodi do histeričnog smijeha i plača, do iznenadnih napada nesvestice i dugih nesvjesnih transeva“. U 11.veku veliki tumač Ramanuđa uvodi pojam bhakti u klasičnu, razvijenu hinduističku tradiciju. Za njega je to više oblik intelektualne meditacije praćene ljubavlju, ali bez oduševljenja i zanosa koji i dalje postoje na svetovnoj ravni. Kao odraz odanosti prema određenom bogu, specifično prema Krišni ili bogu Višni, pripadnici višnuitske sekte crtaju crvene ili bele uspravne linije na čelu ili crne, crvene ili bijele tačke između obrva.