PROMETEJ

Prometej

Prometej (grčki: Προμηθεύς) (latinski: Prometheus) je, po grčkoj mitologiji bio sin Japeta i boginje Temide ili okeanide Klimene i brat Atlasa.  Prometej je stvorio čoveka od gline. Ukrao je vatru sa Olimpa i predao je ljudima, a za kaznu je prikovan na Kavkaz gde mu je orao svakoga dana kljucao utrobu. Oslobodio ga je Herakle. Lik Prometeja je jedan od najsnažnijih likova grčke mitologije, jer on predstavlja oličenje hrabrosti, ponosa i prkosa, velike čovekoljubivosti i težnje za slobodom. Njegov lik je, još i danas, simbol borbe za napredak i sreću čovečenstva, pa nije ni čudo što je Prometej bio vekovna inspiracija pesnika, mislioca i slikara. Prometej je odpočeo svoj mitološki put u vreme kada se Zevs pobunio i ustao protiv titana Krona u nameri da uspostavi novi poredak. Titani su se stavili na stranu Krona, a Prometej se priklonio Zevsu, mada je i sam bio titan, jer je i on sam težio novom i pravednijem poretku. Pomagao je Zevsu u desetogodišnjoj borbi, kako svojim savetima tako i u direktnim borbama, pa je čak i nagovorio i boginju zemlje Geju da se priključi Zevsu. Posle pobede Zevsa, Prometej nije dobio nikakve zasluge ni priznanje, a kada se i Zevs odlučio da krutim i bespoštednim postupcima uništi ljudski rod, on se, po cenu i da na sebe navuče gnev bogova, stavio na stranu ljudi. Verovao je da će ljudi, ako sami sebi budu pomogli, moći pomoći i drugima, pa im je, svojim postupcima i delom ulio nadu i obdario ih snagom. Prometej je povezan i sa mitom o rađanju Atine, jer, kada je jednom prilikom Zevsa bolela glava i ništa nije mogao učiniti da prestane, Prometej je rekao da zna način na koji će ga prestati boleti glava. Velikim kamenom je udario Zevsa u glavu, a iz Zevsove glav eje iskočila boginja Atina, i glavobolja je nestala. 

Prometej je sa svojim bratom Epimetejom, hodajući grčkom zalutao u pokrajinu Bitiju, gde su oni počeli izrađivati glinene figure. Boginja Atina je uzela glinene figure i udahnula im život. Prometejeve figure su postali ljudi, a Epimetejeve životinje. Kada je Zevs, od ljudi zahtevao da mu prinesu žrtvu i da tako pokažu koliko su poslušni i odani Prometej je na žrtvu prineo velikog vola koga je podelio na dva dela. U prvi deo je stavio malo mesa i veliku kolučinu masnoća i sve to je prekrio volovskim trbuhom. U drugu polovinu je stavio samo kosti koje je prekrio sa mašću, pa je pozvao Zevsa da jednu od polovina. Uvidevši da je u pitanju prevara, Zevs je namerno, da bi imao razlog svojoj osveti nad ljudima, izabrao deo pun kostiju. Zevs je, posle izbora, ljut zbog prevare, zabranio bratu da pomogne i usavrši ljude i zabranio je ljudima upotrebu vatru. Tada je boginja Atina odlučila da prevari Zevsa i poučila Prometeja kako da i on može pomoći i učiniti dobro ljudima.

Prometej je osetio i znao da je čovek mnogo superiorniji od životinja i da zaslužuje imati neki dar koji nije imala nijedna životinja. Posmatrajući ljude, Prometej je spoznao da se njegova stvorenja, ljudi srmzavaju i zato se odlučio da im da vatru, dobrog slugu i lošeg gospodara. Sa svetog ognjišta na Olimpu, ukrao je vatru i, prenevši je u svom štapu, poklonio je ljudima. Ljudi su, dobivši vatru, postali nezavisni od vremenskih nepogoda, pripremali su hranu, a samim tim jačali i telesno i duhovno. Prometej je nastavio sa darivanjem ljudi, pa ih je naučio kako da pomoću vatre tope metale i izrađuju alate, a naučio ih je i zanatima, i kako da računaju, pišu i čitaju.Ukrotio je divljeg bika i uterao ga u jaram, i time pomogao ljudima kako da lakše obrađuju zemlju. Sagradio je i prvi brod i upoznao ljude sa tajnom lečenja. Prometej je bio taj koji je utro put ljudima da ugodnije i sretnije žive kada su već ugledali svetlo ovoga sveta. On je bio taj koji je uistinu stvoritelj ljudi jer ih je uzdigao iz prvobitnog, prirodnog stanja na stanj razuma i svesti. Zevs je bio ljut šta je sve prometej učinio za ljude, i kako nije mogao vratiti vatru, jer, ono što je dato od bogova ni Zevs nije mogao vratiti, odlučio je kazniti Prometeja i njegovu kreaciju - čovečanstvo.

Zevs je naredio svojim slugama Kratosu i Biji da savladaju Prometeja i da ga odvedu na kraj sveta gde ga je Hefes  morao da ga okuje, a zatim i prikuje u neprobojne okove na brdu Kavkazu. Zevs je poslao orla Etona (potomak Tifona i Ehidne) da Prometeju svaki dan kljuca jetru, a kako je Prometej bio besmrtan, tako se jetra svakoga dana obnavljala, a Prometej je patio svakodnevno, sve dok ga nije oslobodio Herakle. Prometej je znao koja će Zevsova žena nositi dete koje će ga svrgnuti sa trona, kao što je i on svrgnuo svoga oca Krona, pa je moguće da je Zevs, i na ovaj način hteo naterati Prometeja da mu kaže ko je ta žena. Kazna za Prometeja je trebala da traje 30000 godina. Eshil, u svom „Okovanom Prometeju“ kaže da je Prometej rekao Iji da će ga njen potomak iz dvanaestog naraštaja spasiti njegovih muka, i to se dogodilo. Ispunjavajući jedan od svojih dvanaest zadataka, Herakle je, prolazio kraj Kavkaza tražeći Hesperidine jabuke, došao je do Prometeja, ubio je orla strelom i oslobodio ga, a Zevsu je kao zamenu dogovorio besmrtnost Kentaura Hirona. Zevs, jer je Heraklo bio njegov sin, nije bio besan zbog toga što je Prometej izbegao kaznu, a Prometej se vratio nazad na Olimp, ali je, sa sobom i dalje morao nositi stenu na koju je bio prikovan. 

Zbog sličnosti sa jednim kasnijim pojmom bliže ćemo razmotriti ime Lucifer koje se pojavljuje kasnije u hrišćanskoj demonologiji. Ono na latinskom znači ''Svjetlonoša'' a može značiti i planeta Venera, koja je ''jutarnja zvijezda u osvitu.'' U grčkoj mitologiji, Lucifer se personifikovao  u liku muškarca koji nosi baklju. Otuda jedan deo verskih učenjaka prvenstvano Iluminista i Satanista spaja Lucifera sa Prometejom. Prema ovim učenjacima imamo da nas  poreklo lučonoše vodi ka olimpijskim igrama. Odnosno da je donosilac svete vatre koja se sa Delfija donosi na stadijon ustvari Prometej-Lucifer. Oni potvrdu ovoga pronalaze u par antičkih legendi. A lucifera smatraju jedinim herojem koji se odupire tiranskoj vlasti.

Sam Prometej ni na jednan način neodgovara konceptu anđela, ipak on je tokom renesanse a posebno u kasnijem periodu buržoaskih i industriskih revolucija koje su usledile zatim često bio povezivan sa pojedinim anđelima, posebno onim palim tj. Luciferom. Mnogi zapadni intelektualci povezivali su pad Lucifera sa padom iz Zevsove milosti i kaznom koju na Kavkazu trpi Prometej. Želja za stvaranjem i pomoć ljudima (postoji čitav niz legendi koje opisuju grigorije i posmatrače kako ljude podučavaju kovanju oružja, trgovini, a žene šminjkanju i ulepšavanju, a prikazuju pojedine pale anđele po hrišćanskoj demonologiji podređene Luciferu) osobine su koje oba božanstva dovode u rat sa bogom tiraninom koji nema sluha za ljudske potrebe.  Ove paralele nisu imale za cilj opravdavanje Lucifera ili osudu njegovog pada već su izražavale potrebu narastajuće buržoazije za raskrštavanjem sa vekovnim naslagama nepraktičnih verovanja a posebno umanjenje uticaja i vlasti  katoličke crkve koju su smatrali najvećim protivnikom revolucionarnih ideja.