Hermes

HERMES

Hermes ili Hermo (grčki: Ἑρμῆς, Hermễs) u Grčkoj mitologiji, je Olimpski bog granica, putnika, pastira, govornika i razuma, knjiženika i pesnika, atleta (sportista), težine i mere, izuma, i trgovine uopšte, kao i zaštitnik od lukavosti, od lopova i lažljivaca. Hermes je poznat po svojoj lukavosti i oštroumnosti. Takođe on je zaštitnik poezije a njehgov dvojnik u Egipatskom panteonu može se označiti Thoth.U Homerovim prvanjima Hermes se doziva sledećim stihovima:

"mnoge spletke ( polutropos), blag lukav, razbojnik, gonič stoke, donosilac snova, bolničar noću, lopov na kapiji, jedini koji će uskoro obelodaniti čudesana dela među božanskim besmrtnicima." 

Kao prevodilac, Hermes je glasnik bogova koji prenosi njihov naum ljudskim bićima. Ovaj zadatak on deli sa Iris. Tumač koji povezuje granice sa strancima je hermeneus. Od Hermesovog imena potiče rečš reč " hermeneutika" za umetnost interpretacije  skrivenog značenjea.  Kao pronalazač vatre Hermes,  je paralelan titanu Prometeju.  Pored flaute i lire , Hermesu se pripisuje i da je izumeo mnoge vrste trka  i sport koji se razvio u današnji boks, i kao takav zaštitnik je sportista. Savremena mitologija povezuje Hermesa  sa bogovima varalicama iz drugih kultura. Hermes takođe služi kao psychopomp, ili pratnja mrtavima kao pomagač koji mrtvima pomaže da nađu njihov način zagrobnog života( podzemni svet u Grčkoj mitologiji). U mnogim Grčkim mitovima, Hermes je bio ilustrovan kao jedini bog koji pored Hada i Persefone može ući i izađi iz podzemnog sveta bez  prepreka. 

U potpuno razvijenom Olimpskom panteonu, Hermes je bio sin Zevs i Ninfe Maje, kći  Titana Atlasa. Hermesovi simboli bili su petao i kornjača, i on se na antičkim umetničkim delima može prepoznati po krilatim sandalama, krilatoj  kapi, i glasničkom štapu. 

Prema  legendi, Hermes je rođen u pećini na Brdu Cyllene u Arkadiji. Zevs je oplodio Maju u gluvo doba noći dok su svi drugi besmrtnici spavali. Sledeću zoru on čudesno bi rođen. Maja ga je povila u povijanje vrpce, i položila da spava. U prvoj homerovskoj himni Hermu opisuje se rađanje Hermesa:

„Slavi, Muzo, Herma, što je sin Zevsa i Maje!

Vladar Kilene je on i Arkadije pune ovaca,

Glasnik je besmrtnika blagodatni; rodi ga Maja,

Ninfa pretenica lepih, sa Zevsom vodeći ljubav,

Časna. Kloneći se društva bogogva blaženih, ta je

U senovitoj pećini prebivala.“

Hermes se smatrao i bogom lopova zato što je posedovao veliku lukavost i zato što je u noći kada je rođen svom starijem bratu Apolonu ukrao stoku. Homer to opisuje sledećim predanjem: “Hermes, međutim, beše previše slobodan. Vrpoljio se, previjao a zatim otrčao u Thessaly. Tamo gde je Apolon, njegov brat, napasao njegovu stoku. Hermes ukrade krzno koje nose žene okrenu stado i čopor i krenu  nazad u Grčku. On je sakri u malu pećinu blizu trgovačkog naselja Pylos i zaraste njihove tragove. Pre nego se vrati u pećinu on spazi kornjaču, ubi je i izvadi joj creva. Upotrebivši creva iz krava ukradenih Apolonu i šupljinu kornjačine školjke, on izradi prvu liru. Kada ponovo uđe u pećinu on se ponovo povi u povoje. Kada Apolon shvati da je opljačkan on reče Maji kako je Hermes taj koji drži njegovu stoku. Maja pogleda u Hermesa i reče da to nemože biti, jer on je još povijen u dečije povoje. Zevs se umeša reče da je sve video i da Hermes treba da vratiti stoku Apolonu. Kao argument u svoju korist, Hermes poče svirati njegovu liru. Muzikom očaran Apolon, dade Hermesu da čuva stoku u zamenu za liru. Apolon kasnije postade virtuoz na istrumentu, i ona takođe postade jedanod njegovih sinbola. Kasnije dok Hermes čuvao njegovo stado Apolon izmume gajde poznate po ptičijem organu za pevanje (svirale), koje je on izradio od trske.”

 Hermesu se takođe pripisuje da je izumeo flautu. Apolon, poželi takođe i ovaj instrument, tako ga Hermes trampi sa Apolnom i za njega dobi zlatanu palicu koju je Hermes kasnije su koristio kao njegov štap. (U drugim verzijama Zevs je dao Hermesu njegov štap). 

Budući da je glasnik (kurir besmrtnika), njegova dužnost bila je i da vodi duše mrtvih u podzemni svet, koji je poznat kao psychopomp. Takođe njemu je pripisivano da smrtnicima donosi snove. Hermes je obično prikazivan sa širokim klobukastim šlemom na kojem su se nalazila krila ili prostom krilatom kapom, krilatim sandalama i štapom (Merkurovom palicom). Njegova palica prikazivana je kao da je od belog drveta a kasnije je poprimila oblik isprepletane dve zmije čije su glave okrenute jedna ka drugoj. Često je bila prikazana i sa krilima. Odeća u kojoj je prikazivan bila je obična, ista ona koju su putnici, radnici ili pastiri tog vremena koristili. Drugi hermesovi sinboli su petao kornjača i vreća. 

Prvobitno Hermes je bio falusni bog, budući da mu je pripisivana plodnost i blagostanje, kao i zaštitnik sidrišta i granica. Njegovo ime dolazi iz herma, reči u množini budući da je hermaiherm bio kvadratni ili pravougaoni stub. Ovi stubovi koristili su se za puteve i kao ivične oznake. Takođe u Atini ovi stubovi stajali su sa spoljne strane kuće kao pomoć pri teranju zla. 

Hermesovi potomci bili su, Abderus i Hermaphroditus. Hermes je kao i drugi besmrtnici imalo je brojne odnose sa boginjama, vilama i smrtnim ženama. Neke legende prikazuju biće pola čovek pola kozu, i pripisuju ga Hermesu i Dryopei, kći kralja Dryopusa. Njegova majka je izjurila kada je videla užas koji je rodila. Hermes tada povede sina na Brdo Olimp gde su se bogovi i besmrtnici opijali i njegova pojava dolikovaše zaštitniku polja, gora, pastira i nomadskih zajednica. Za Abderusa, pratioca junaka Herakula, takođe se smatra da je Hermesov sin. Hermaphroditus (takođe poznat i kao Aphroditus) stvoren je iz sjedinjavanja Hermesa i Afrodite. On je  rođen na brdu Ida i uzdignut od Nimfe. Bio je dvopolan i prikazivan je kao mlad i lep čovek sa ženskim prsima ili kao Afrodita sa muškim genitalijama. 

Grčki bog pripode, pastira i nomadskih zajednica, Pan se smatrao sinom Hermesa i Ninfe Dryope. U homerovim stihovima o Panu, Panova  majka beži od novorođenčeta zbog straha od njegovog izgleda sličnog kozi.  Ovidije daje kratak opis u svojim Metamorfozama:

„Odmah na glavu klobuk i krila na noge ovaj
Metne, a u ruku jaku uspavljivu šibljiku uzme;
Jupiter-boga sin učinivši sve to iz dvora
Očinih na zemlju skoči i onda skine sa glave
Klobuk i ostavi krila te šibljiku samo zadrži,
Kojom koze ko pastir po zahodnim poljima oni...“

Argeiphontes, Hermesov epitet koji označava Argova ubicu, pridodan mu je pošto je ubio diva Arga s mnoštvom očiju koji je pazio na nimfu Iju, Zeusovu ljubavnicu, u Herinu svetištu u gradu Argu.Hermes je, na Zeusovu zapovijed, uspavao Arga, a potom iskoristio čaroliju da mu zatvori sve oči, a potom mu je odsjekao glavu. Njegove su oči zatim postavljene u paunov rep, a paun je postao Herin simbol. Kasnije je Hera nastavila proganjati Iju poslavši na nju (bila je u obličju junice) obada da je progoni po svijetu i da joj smeta. Ija je na kraju stigla do Egipta gdje je poštovana kao boginja. Ista legenda opisana prema jednoj drugoj tradiciji govori o Zevsovom ljubavniku a ne lubavnici, ostali elementi mita su manje više isti a Hermes se ponovo prikazuje kao zaštitnik Zevsa: „Hermes je bio taj koji je oslobodio Io-a, ljubavnika Zevsovog, od džina sa sto očiju kojem je Hera Zevsova ljubomorna žena naredila da ga čuva. Hermes  je opčinio diva svojom flautom i dok je Argos spavao Hermes odkida njegovu glavu i oslobodi Io-a. Hera, kao gest zahvalnosti svom lojalanom slugi, rasprši sto Argosovih očiju iznad repa pauna (i on postade Heraina sveta ptica)”. 

Hermes je takođe koristio svoju dovitljivost i dar da bi nagovorio Ninfu Kalipso da oslobodi Odiseja, njen privlačnosti (u obliku čini) kako bi on mogao da nastavi da luta. Ona privuče i zarobi Odiseja, obećavši mu besmrtnost ako se naseli na njeno ostrvo  Ogigia i oženi je, ipak Zevs šalje Hermesa da spase Odiseja. Legenda kaže da je Kalipso umrla od tuge kada je videla Odiseja da plovi daleko od njenog ostrva. Hermes je takođe spasio Odiseja i njegove ljude dabudu preobraženi u svinje od boginje i vračare Circe. Dao im je travu koja je štitila od čini. Hermes je takođe vodio Eurdiku u podzemni svet nakon đto joj je dozvoljeno da ostane jedan dan na zemlji sa njenim mužem Orfejem. 

Poznat po svojoj brzini i atletskoj građi, Hermes je bio pozvan na zamišljeno takmičenje u rvanju i trčanju. Za vreme olimpijada njegov kip bi stajao na ulazu u stadion, takođe njegovi kipovi stajali su na ulazu u svaku grčku gimnaziju. Hermes je često bio inspiracija za umetnike i zahvaljujući tome ima dosta sačuvanih kipova koji ga prikazuju kao lepog atletsk građenog mladića koji nosi krilate sandale i palicu.

Hermesu se pripisuje zastupanje Božijeg autoriteta u govoru, često se spominje i kao govornik i kao bog rečitosti. Pored Atine on je bio standardni božiji zastupnik u klasičnoj grčkoj mitologiji. Koliko je Hermesu pripisivana veština govorništva najboje se vidi u Homerovim stihovima o Hermesu (6 vek p.n.e) gde se hermes opisuje kao uspešan govornik koji sebe brani iz kolevke od Apolonove optužbe za krađu stoke. Nešto kasnije, Prokul komentariše Platonovu Republiku opisujući Hermesa kao boga nagovaranja. Još kasnije Neofatonis vidi Hermesa kao više mistično poreklo “Hermanski lanac” svetlosti i blistavosti kroz koji ističe božanski um. Epiteti koji su pripisivani Hermesu:

Agoraios,

Acacesius, Charidotes, davalac magije

Criophorus, ram-donosilac

Cyllenius, rođen na brdu Cyllen

Diaktoros, kurir

Dolios, spletkar

Enagonios, Olimpiski (igre)

Enodios, na drum

Epimelius, čuvar od zajednica

Eriounios, donosilac sreće

Polygius

Psychopompos, prenosnik duše

Premda Hermesovi  hramovi postoje u celoj Grčkoj centar njegovog  kulta bio na Pheneos u Arkadiji, gde se održavao festival u njegov čast koji je pozvan Hermoea. Kao zaštitnik onih koji prelaze granice, Hermes Psychopompos' ("dirigent duša") je bio psychopomp. On takođe donosi san živim smrtnicima. Među Helenima reč herma (" granični kamen, ukrštanje tačka") sugeriše, Hermesa kao otelovljen duh nastao mešanjem između različitih oblika besmrtnika. Njegovo prisustvo smatrano je očiglednim u bilo kojoj zameni, prenosu, grehu, transcendentnosti, u svakom obliku prelaza, tranzita ili traverzala, i sa njim su se povezivali svi koji su se upetljali u neku formu ukrštanja nekog smisla. Prvobitno, Hermes bio ilustrovan kao na stariji, bradat, falusni bog, ali u šestom veku pre hrista, tradicionalan Hermes zamenjen je novim oblikom i od tada je prikazivan kao atletski građen naočit mladić. Kipovi tog novog oblika Hermesa stojali su na igralištima i gimnazijama cele Grčke. 

U Ilijadi, Hermes pomože Kralju Priamu Trojanskom da se spusti u  Achaean (Grčki logor) i da se suočit sa  Ahilom i uveriti njega za vratiti Hektorovo telo. U Odiseji je poslan da bi Kalipsi izrazio želju bogova da pusti Odiseja s otoka. U desetome pjevanju Odiseju daje biljku koja će ga štititi od Kirke. Hermes pomaže Perseusu da ubije gorgonu Meduzu dajući Perseusu njegove krilate sandale i Zevsov  srp . On takođe daje Perseusu Hadov šlem nevidljivosti i govori mu kako da ga koristi tako da ga Meduza i besmrtne sestre nebi mogle videti. Atina pomaže Perseusu toliko da mu pozajmljuje njen uglačan štit. Hermes takođe vodi Perseusa krozPodzemni svet. Eshil je u svom Okovanom Prometeju napisao da je Zeus poslao Hermesa da se suoči s Titanom Prometejem zbog proročanstva da će Zeusa netko svrgnuti s prijestolja. Zevs šalje Hermesa da se suočiti saTitanom Prometejem vezano za proročanstvo po kojem će Titani Zbaciti zevsa sa prestola. Hermes grdi i poziva Prometeja da nebude nerazuman i spreman je da primeni mučenje kako bi saznao proročanstvo ali Prometej je spreman da izdrži mučenje ali ne i da oda detalje proročanstva. Hermes je doneo Euridiku nazad u pakao nakon što je propao Orfejev plan da je povrati u život. Orfej se prerano okrenuo nebi li ugledao Euridiku iako mu je Had to izričito zaranio. Hermes je pomogao da se zaštiti mladi bog Dionisis dok je još bio dete od Here, koja je bila ljubomorna jer je njegova majka Semela rodila besmrtnog sina sa Zevsom. Hermes se zaljubio u Herzu, jednu od tri sestre koje su služileboginji Atini. Njena ljubomorna sestra Aglaura htjela je sprečiti tu ljubav pa ju je Hermes pretvorio u kamen. Sin Hermesa i Herze zvao se Kefal. Imao je još jednog sina, Keriksa, najvjerojatnije s trećom sestrom - Pandrozom ili sa samom Herzom. S Aglaurom je imao Eumolpa. Hermes je promenio Miniade u slepe miševe. Hermes je učio od Thriae umetnost vračanja i proricanja, kao i pričanja bajki. Kada je bog stvorio Pandoru, Hermes je bio taj koji ju je doneo smrtnicima i dao joj snažan smisao za radoznalost. Kralj Atreus od Mikene povratio je presto od svog brata Thyestes  pomoću saveta koji mu je dao lukavi Hermes. Thyestes se složio da vrati kraljevstvo nazad kada sunce prođe nebeski svod unatrag što je Zevs i učinio. Atreus je povrati presto i prognao brata. Diogenis, kroz šalu prikazuje Hermesa kako sažaljivo podučava svog sina Pana, koga mori čežnja sa Eho ali je nesposoban da privuče njenu pažnju, triku samozadovoljavanja kako bi olakšao svoju patnju. Pan je kasnije naučio ovoj navici mlade pastire.