Mit o Lilitinom prkosu

Mit o Lilitinom prkosu

Lilit je bila prva Adamova žena, znatno pre nego je stvorena Eva. Bila je stvorena zajedno sa njim da mu bude pomoćnik, kako Torah navodi u "Muškarca i Ženu On ih  stvori". Međutim, Lilit nije bila tako odgovarajuć (primeren) pratilac Adamu. Bilo je malo toga oko čega su se mogli složiti. U svom pokušaju da sparivanja sa Lilit, Adam je zahtevao misionarsku pozu. Međutim, Lilit je odbila. "stvoreni smo jednaki, i stoga će mo voditi ljubav u izjednačenim pozicijama". Adam je odgovorio da on, kako je Lik Elohima, neće se spustiti na takav nivo da bude jednak sa Lilit, koja je bila samo jedna od zveri na polju. Ona je stvorena kao njegov pomagač, i takva treba da ostane. Lilit je, pak, bila daleko od onoga kakvom je Adam zamišljao. Otišla je pravo Jehvi i iskoristila svoju snagu zavođenja nad Njim. Jehva, poznat po svom mekom srcu prema ženama, se konačno umirio u otkrivanju Svog svetog Imena njoj. Usled toga Lilit izgovori Božansko Ime, i odlete iz Vrta i od Adama zauvek. Lilit je usvojila prebivalište unutar pećine iznad obale Crvenog Mora, i do današnjih dana nađe Svoje sklonište u njima. Prihvatila je demone sveta za svoje ljubavnike, izrodila mnogo hiljada demonske dece za kratko vreme. Stoga je svet postao nastanjen demonima, a Lilit nazvana Majkom Demona - ženom Asmodeusa, Kralja Demona. 

Adam, u međuvremenu, shvata da je zažalio poželevši da Lilit ode. Otišao je Jehvi i naveo svoju težnju o Lilinom povratku. Jehva se složio da biće Raja ne treba tako lako biti rastavljeno od carstva, poslao tri Anđela Prinude da je vrate. Ova trojica, Senoj, Sansenoj i Semangelof ubrzo su našli Lilit u svojoj pećini, i zahtevali njen povratak Adamu po naređenju Jehve. Pošto su Prinuđivači izneli svoje pretnje, Lilit takođe izreč užasnu objavu. Zauzvrat bolu koji joj je nanet, ona će pogubiti decu Adamovu. Zaklela se da će napasti decu, čak i njihove majke, tokom porođaja. Takođe se zaklela da će svi novorođeni bili u opasnosti od njenog gneva - bebe devojčice do dvadeset dana od rođenja, a dečaci do osam. Takođe se zavetovala da će napadati ljude tokom sna. Ukrašće njihovo seme da porodi još više demonske dece, koja će zamenjivati onu pogubljenu svakog dana. Ipak, čak ni Lilit nije bila bez osećanja. Takođe je dala još jedno obećanje: gde god da vidi prikazana imena tri Anđela koja su joj protivrečila, niko na tom mestu neće biti u opasnosti od njenih dela. Legenda se ne završava ovde ni na jedan način, i dopunjavaću je kako se ovaj dokument nastavlja. Ići ću preko osnovnih jevrejskih interpretacija (narodnih i verskih), kasnijih Kabalističkih interpretacija, modernih interpretacija.

Odlučivši da dodeli Adamu pomoćnika u strahu da bi mogao biti jedini svoje vrste, bog ga je duboko uspavao, uklonio jedno od njegovih rebara, uobličio ga u ženu i zatvorio ranu. Adam se probudio i rekao: "Ovo biće zvaće se "Žena", jer je izvađena iz čoveka čovek i žena biće jedno meso". Titula koju joj je dao bila je Eva, "Majka svih živih". Prema jednom delu verskih spisa bog stvorio čoveka i ženu po Svom liku Šestog Dana, dajući im zaduženje nad svetom; ali tada Eva nije još posojala. Bog je uposlio Adama da imenuje svaku zver, pticu i druga živa bića. Kako su umirali pre njega u paovima, mužjaci i ženke, Adam - već već kao dvdesetogodišnjak - bio je ljubomoran zbog njihove ljubavi, i mada je pokušao spajanje (sparivanje) sa svakom ženkom redom, nije našao zadovoljstvo u tom činu. Zato je uzviknuo: "Svako stvorenje sem mene ima pravog para", i molio boga da izleči ovu nepravdu. Bog tada stvori Lilit, prvu ženu, kao što je stvorio Adama, osim što je koristio blato i talog umesto čistog praha. Iz Adamove zajednice sa ovom đavološću i drugima poput nje Namom, Tubal Kainovom sestrom, ponikao je Asmodeus i nebrojivi demoni koji su još uvek  u međuspoju sa čovečanstvom. Mnogo generacija kasnije, Lilit i Nama dolaze Solomonovom presuđivačkom sedištu, prerušene u bludnice Jerusalema. Adam i Lilit nikada nisu našli zajednički mir; kada je on želeo da legne sa njom, ona bi ga napala zbog ležećeg stava koji je on zahtevao. "Zašto ja moram ležati ispod tebe?" pitala je. "I ja sam napravljena od praha i stoga sam tebi ravna". Kada je Adam pokušao da je primora na poslušnost silom, Lilit, u besu, oglasila se magičnim imenom boga, podigla se u vazduhu i napustila ga. Adam se žalio bogu: "Napušten sam od svog pomoćnika". Bog je odmah poslao anđele Senoja, Sansenoja i Semangelofa da donesu Lilit nazad. Našli su je pored Crvenog Mora, područja obilnog bludnim (raskalašnim) demonima, kojima je izrodila  mlade u iznosu više od stotinu dnevno. "Vrati se Adamu bez odlaganja" rekoše joj anđeli "ili ćemo te vući!". Lilit je pitala: "kako mogu da se vratim Adamu i živeti kao poštena domaćica, nakon mog boravka pored Crvenog Mora??". "Bila bi smrt da odbiješ!" odgovoriše. "Kako ja mogu da umrem?", Lilit upita "kada mi je bog naredio zaduženje za svu novorođenu decu: za dečake do osmog dana života, do obrezivanja; za devojčice do dvadesetog dana. No ništa manje, ako ikada vidim vaša tri imena ili slična prikazana na amajliji (zapisu) preko novorođenog deteta, obećavam da ću ga poštedeti". Sa ovim se oni složiše; ali bog kazni Lilit i učini da stotinu njene demonske dece umire dnevno; a ako ona ne može da uništi ljudsko dete, zbog anđeoske amajlije, ona će se zlobno okrenuti protiv sopstvene. Neke legende povezuju Lilit sa kraljicama drevnih gradova. Smatra se da je Lilit vladala u Zmaragdu, i ponovo u Šibi; i bila demonica koja je uništila sinove rada. Pa ipak je izbegla kletvu smrti koja je sustigla Adama, pošto su se razdvojili mnogo pre Pada. Lilit i Nama ne samo što su davile decu već su i zavosile ljude u snu, bilo koji od njih, koji spava sam, može postati njihova žrtva. 

Neporažen Svojim neuspahom da Adamu dodeli podesnog pomagača, bog je pokušao iznova, i dozvolio mu da gleda dok je pravio žensku anatomiju: koristeći kosti, tkiva, mišiće, krv i žlezdane lučevine, pa pokrivanje svega kožom i dodavanje pramenova kose na mesta. Prizor je kod Adama izazvao takvo gađenje da čak i kad je ova žena, Prva Eva, stajala u svojoj punoj lepoti, on je osećao nepobedivu odvratnost. Bog je znao da još jednom nije uspeo, i uzeo Prvu Evu (negde nazivanu i Evita) nazad. Gde je otišla, niko sa sigurnošću ne zna. Bog pokuša treći put, i radio mnogo obazrivije. Uzevši rebro sa Adamove slabine dok je spavao, On ga oblikova u ženu; onda uplete njenu kosu i ukrasi je, kao nevestu, sa 24 komada nakita, pre nego što ga je probudi. Adam je bio u zanosu. Postoje legende koje kažu da je bog stvorio Evu ne od Adamovog rebra, već od repa koji završava žilom koji je bio deo njegovog tela. Bog ga je odsekao, a ostatak (panj) - sada nekorisan još uvek postoji kod Adamovih potomaka. Postoje i legende o postanju koje kažu da je božja prvobitna zamisao bila da stvori dva ljudska bića, muškarca i ženu; ali je umesto On je kreirao jednu jedinku sa muškim licem koje gleda napred a ženskim licem koje gleda nazad. I ponovo se predomislio, uklonio Adamovo unazad okrenuto lice i za njega napravio žensko telo. Postoji i verovanje da je Adam prvobitno bio stvoren kao androgen od muškog i ženskog tela spojenih leđa u leđa. Kako je ovaj položaj (stav) učinio kretanje otežanim a razgovor neugodnim (mučnim), bog je podelio androgena i dao svakoj polovini nova leđa (pozadinu). Ova razdvojena bića On je smestio u Raj, zabranivši im sparivanje.

Predanja o tome da je čovekov prvi seksualni odnos bio sa životinjom, ne sa ženom, može biti priznanje (pravac) široko rasprostanjene primene životinjskog (brutalnog) među ljudima u čoporima na Srednjem Istoku, koji su još zaboravljeni po običaju, iako tri puta po Pentateuhu se računa kao glavni zločin. U Akadijskom Gilgamešovom Epu, za Enkida se kaže da je živeo sa Gazelama i gurao druge divlje zveri na pojilo, dok nije civilizovan od Aururure sveštenice. Uživajući u njenim zagrljejima šest dana i sedam noći, on je poželeo da se ponovo spoji sa divljim zverima ali, na njegovo iznenađenje, one su bežale od njega. Enkidu je tada znao da je postigao razumevanje a sveštenica mu reče: "Ti postupaš mudro, Enkidu, isto kao bog".

Prvobitni čovek je smatran od Vavilonaca kao androgen. Stoga Gilgamešov Ep daje Enkiduu androgene osobine: "kosa na njegovoj glavi je kao kod žene, sa uvojcima koji niču kao oni kod Nisabe, Boginje Semena". Jevrejsko predanje potiče iz grčkih izvora, jer oba naziva korištena u Tinaitskom midrašu za opis dvopolnog Adama su grčka: androgynos tj "čovek-žena" i disprosopon  tj "dvolični (sa dva lica)". Osnovni princip Aleksandria, helenističkog filozofa i komentatora Biblije, savremenika Isusovog, bio je da je čovek prvo bio dvopolan; kao i kod gnostika. Ovo verovanje je jasno pozajmljeno od Platona. Pa ipak mit o dva tela okrenuta leđe o leđa može se naći u opažanju (opservaciji) sijamskih blizanaca, koji su ponekad sjedinjeni u ovom neugodnom stavu. Adam sa dva lica izgleda kao  maštovito izveden sa novčića ili kipa Janusa, rimskog Novogodišnjeg boga.

 

 Divergencija između mitova o Stvaranju i Postanja, koji dozvoljava Lilit da bude pretpostavljena kao Adamova prva žena, rezulatat je nehajnog međusobnog uplitanja ranog judejskog i kasnog sveštenog predanja. Starija verzija sadrži događaj sa rebrom. Lilit karakteriše Anate - obožavane Kananitske žene, kojima je bio dopušten predbračni slobodni seks. Vremenom proroci su optuživali Izraelske žene za ugledanje na veštine Kanaitskih; prvo, izgleda, sa svešteničkim odobrenjem - usled njihove navike posvećivanju bogu nadoknade koju su one zarađivale koja je hitno zabranjena u Deuteronomiji XXIII 18. Lilitin let ka Crvenom Moru priziva staro jevrejsko stanovište da voda privlači demone. "Kinjeni i buntovni demoni" takođe su našli sigurno sklonište u Egiptu. Tako je Asmodeus, koji je udavio Sarinih prvih šest muževa, pobegao u "najudaljenije delove Egipta", kada je Tobias spalio srce i jetru ribe njihove svadbene noći. 

Lilitino cenkanje sa anđelima ima svoj obredni duplikat u apotropaic-u (amajlija, zaštita od uroka) obredu nekada izvodjenom u mnogim jevrejskim zajednicama. Da bi zaštitili novorođeno dete od Lilit - a posebno muško dete, dok ne bude trajno obezbeđeno obrezivanjem - krug je bio nacrtan natronom ili ćumurom, na zidu sobe, a u njoj su bile napisane reči: "Adam i Eva. Napolje, Lilit!" Takođe i imena Senoj, Sansenoj i Semangelof (znači neizvestan) su bila zapisana na vratima. Ako Lilit i pored toga uspe da priđe detetu pomiluje ga, ono će se nasmejati u snu. Da otkloni opasnost, smatrano je mudrim udariti usne jednim prstom detetu koje spava - usled čega bi Lilit iščezla.

Po hebrejskoj pučkoj etimologiji ime Lilith (תיליל) izvodi se od imenice lajlah, lajil - 'noć'. U 'Septuaginti' ona se naziva Onokentaýrois, a u 'Vulgati' Lamia. U mitologiji mesopotamijskog podneblja susreće se ženski zloduh pod imenom Lila.U jednom drevnom sumerskom zapisu o Gilgamešu i vrbi, pojavljuje se lepa boginja Lillake. 

Ženski zloduh Lilit obično se predstavlja i opisuje kao dugokosa krilata žena sa nogama noćne ptice sove. Izgled Lilite i njenih demona delom se prepoznatljivo poklapa sa opisom 'skakavaca' nalik konjima koji izbijaju iz bezdanskog ždrela, a koje opisuje patmoska 'Apokalipsa' (9:7-11). U grčkoj mitološkoj religiji kentauri su inače bili hibridna, himerička bića: spoj čoveka i konja. Lilitino ime susrećemo i u 'Knjizi proroka Isaije', gde se opisuje pustošni svršetak Edoma: »Onde će se sretati divlje mačke s hijenama, jarci će dozivati jedan drugoga; onde će se odmarati Lilit našavši počivalište.« (34:14; cp.: 'Otkrivenje', 18:2)

Lilitina figura se pominje i u mitski obojenim pričama pomoraca. U 'Gemari' nalazimo opis viđenja Ahrimana, koji se predstavlja kao Lilitin sin, od strane Rabe, sina Bar-Hane: »Opazih jednom Lilitinog sina Ahrimana kako trči po ispustu zidina oko Mahoze, a dole /pored zidina/ za njim je jahao na nekoj životinji jahač i nije ga mogao sustignuti. Jednom su mu osedlali dve mule koje stajahuna dva mosta reke Rognag. On je skakao s jedne na drugu /mulu/, tamo i amo, no na zemlju ipak ne kapnu ni kap.« ('Bava bastra', fol. 73 A-B) – U midraškoj književnosti koja beleži drevne hebrejske mitove i pripovesti, Lilit se predstavlja kao prva Adamova žena, s kojom je on izrodio zloduhe Hašmodaja, Ahrimana i druge. Nastanak mitski obojene strane Lilitinog lika vuče korene iz hagadičke predaje koja je nastojala da razreši protivurečnosti između dveju predaja; naime, po prvoj predaji i verziji Adam i Eva su zajedno stvoreni šestog Dana ('Postanak', 1:27), a po drugoj, koja pokazuje orijentaln-epski uticaj, Gospod oblikuje ženu nakon muškarca, tako što je pravi iz njegovog rebra (2:21-23). Po midrašu 'Alfabet Ben Sire' (fol. 23 A) Lilit je prva Adamova žena koja je stvorena od zemlje kao i on. Ona je od Elohima zahtevala ravnopravnost sa Adamom, odbivši da joj on bude gospodar. svoj stav je branila obrazloženjem da i ona i Adam potiču od zemaljskog praha, pa prema tome i životno moraju biti ravnopravni. Posvađavši se sa Svevišnjim, razočarana Lilit je izgovorila Božije ime i odletela iz Raja, započevši time svoj put zloduha.  »Po verovanju kabalista, Lilit je bila prva Adamova žena, koja ga je pohodila u njegovim snovima, dok je još živeo u Edenskom vrtu. Ova dešavanja su toliko zabrinula Gospoda Boga da mu je načinio Evu kao protuprivlačnost.« (Dio Fortune: Psychic S elf-defence, pogl. 13).  U ranijim folklorno-religijskim predstavama nastanak 'prve' Adamove žene nije imao demonske generičke implikacije. Po tim predajama Braća Kajin i Abel su se svađala ko će posedovati Lilit, koja im nije bila krvni rod, i iz tih razloga, da bi prekinuo prepirku, Bog je Lilit pretvorio u prah ('Berešit Raba', 22, 7) Po 'Zoharu' Lilit i njeni demoni pokušavaju da zloupotrebe čovekove generičke moći, izazivajući ga na polne radnje bez telesnog partnera, kako bi iz prosute semene snage stvorili sebi tela. Lilitini demoni koriste imaginacione ljušture i obleske koje stvara razuzdana ljudska mašta i strastvenost, da bi preko njih iznova vampirski ispijali odašiljača i ugnezdavali se u njegovu auru i dušu. 'Knjiga Sjaja' stoga preporučuje zadržavanje pažnje na uzvišene sadržaje tokom polnog akta partnera, kako bi se privukle pozitivne snage a odgnali Lilitini vampiri (III, fol. 19 A)

”Lilit” obično potiče iz Vavilonsko-Asirske reči lilitu, “ženski demon” ili “duh vetra” - jedna od trijada pomenutih u Vavilonskoj čaroliji. Ali ona se pojavljuje ranije kao “Lillake” 200-te pre Hrista. Sumerska beležnica iz Ura sadrži priču o Gilgamešu i Drvetu Vrbe. Ovde je ona demonsko boravište u deblu drveta vrbe dvoreći boginju Inanu (Anatu) na obali Eufrata. Narodna jevrejska etimologija čini se da je izvela יLilitי iz layil tj יnoćי; i stoga se ona često pojavljuje kao dlakavo noćno čudovište, kao i u arapskom folkloru. Solomon je sumnjao da je Kraljica od Šibe Lilit, jer je imala dlakave noge. Njegova presuda dvema bludnicama je zabeležena u I Kraljevi III 16 ff. po Isaii XXXIV 14- Lilit boravi među napuštenim ruševinama u pustinji Edomit gde joj satiri, removi, pelikani, sove, šakali, nojevi, strelaste-zmije i jastrebovi prave društvo.

Lilitina deca se nazivaju lilimi. U Targum Yerushalmi, sveštenom blagoslovu u Broju VI 26 postoji: “Gospod blagoslovi tebe šta god da radiš, i štiti te od Lilima!”. Komentator iz četvrtog veka našeg doba Hieronimus identifikuje Lilit sa grčkom Lamiom, Libijskom kraljicom ostavljenom od Zevsa, koju je njegova žena Hera otela od njene dece. Ona se osvetila otimanjem drugih žena njihovih. 

Lamia, koja je zavodila usnule muškarce, sisala njihovu krv i jela njihovo meso, kao što su Lilit i njene družbenice-boginje radile, takođe poznate kao Empusae tj יprodirućiי; ili Mormolyceia יstrašni vuciי; i opisana kao “deca Hekata.” Helenistička potpora prikazuje golu Lamiu kako raskreči putnika usnulog na leđima. Osobenost je civilizacija gde su žene tretirane kao imovina, da moraju da prihvate ležeći položaj tokom polnog odnosa, koji je Lilit odbila. One grčke čarobnjake koji su obožavali Hekata koji je podržavao superiorni položaj, mi znamo iz Apuleius-a; i događa se u ranoj sumerskoj predstavi seksualnog čina, ali ne i u Hitit-u. Malinovski piše da su Melanezijske devojke ismevale ono što nazivaju יmisionarskom pozomי, koja zahteva da treba da leže neaktivno (nepokretno, pasivno) i naslonjeno. 

Nama, “ljupka”, je objašnjena u značenju “boginja peva ljupku pesmu idolima.” Zmaragd nagoveštava smaragdnost, poludragi akvamarin; i može zato biti podmorničko boravište. Demon nazvan Smaragos pojavljuje se u Homerovim Epigramima.

Evino stvaranje od Adamovog rebra - mit koji uspostavlja mušku nadmoć i istražuje Evinu ne-božanskost podudara se sa mediteranskim ili ranim srednjeistočnim mitom. Priča možda potiče ikonopisački iz antičkih potpora, ili slikarstva, koje je prikazivalo golu boginju Anat kako lebdi u vazduhu, gledajući kako njen ljubavnik Mot ubija njegovog blizanca Alijana; Mot (zamenjen od mitografa sa Jehvom) je zario zakrivljenu kamu (bodež) u Alijanovo peto rebro, ne uklanjajući šesto. Poznata priča je potpomognuta prikrivenom igrom rečima tsela, jevrejski izraz za rebro: Eva, iako kreirana da bude Adamov pomoćnik, potvrdila se kao tsela, “kamen spoticanja” ili “zla sreća.” Priča o Evinom stvaranju od Adama je još više štetan mit: možda nagoveštena rađenjem deteta sa tragom repa umesto coccyx-a i nije tako retka pojava. 

Priča o Lilitinom begu na Istok i Adamov kasniji brak sa Evom može, ipak, zabeležiti jedan rani istorijski događaj: nomadski ljudi u čoporu, pušteni u Lilitino Kananitsko kraljevstvo kao gosti, odjednom obuzeti snagom i kada kraljevska domaćica usled toga odleti, okupiraju drugo kraljevstvo koje duguje odanost Hititskoj boginji - Hebi.

Značenje “Eve” je osporeno. Hava je objašnjena u Postanju III 20 kao “majka svih živih”; ali ovo lako može biti jevreizovan oblik božanskog imena Heba, Hebat, Khebat ili Khiba. Ova boginja, žena Hititskog  boga Oluje, je prikazana jašući lava na kamenom kipu na Hattusaswich-u izjednačujući je sa Anat - i pojavljuje se u obliku Ištar u Hurianskim tekstovima. Bila je obožavana u Jerusalemu. Njeno grčko ime bilo je Heba, Heraklova žena-boginja. 

Ne osećam da ni jedan bog ili boginja može biti odvojen od svojih mitova. Kao što sam naveo drugde, Mitologija je duša boga/bogova koje opisuje. Na primer, vi i ja znamo da bogovi nisu izgradili grad Vavilon svojim rukama. Pa ipak, ako je iko bio pozvan od Velikog Marduka, On bi se sećao izgradnje grada. Isto tako, znamo da Adam i Eva nisu postojali kao "prvi ljudi". Ipak, Lilit se u potpunosti seća Raja, Pada i svih drugih događaja prikazanih u Postanju i raznim jevrejskim legendama. Zato je Lilit, iako nije zao i gadan ArhDemon razmatran od prvih judejskih ljudi, i pored toga obuhvaćena  ovakvim shvatanjima nje. Njena Tamna strana, čak i najprljavija je deo nje, bez obzira na moderne pokušaje da je "oslobode". Lilit nije prvobitno bila milosrdna boginja koja je silovana od Starešina.  

Primetno je da su sledeći pasusi ili informacije iz ili se odnose na predanja o Lilit kao prvoj Adamovoj ženi, odnoseći se na Alfabet Ben Sire. Šolem je zaključio da su napomene o Lilit u Zoharu zasnovane na Alfabetu. Suprotno navedenom, sledeći pasusi izgledno su demanti bilo kog predanja o Lilit kao prvoj Adamovoj ženi. Radije, ona je pridružena Samaelu (Kralj demona, nešto poput Satane), sיpočetka Lilit je nazivana Severnjakom, jer van Severa zlo gubi snagu. Oboje, Samael, kralj demona i Lilit su rođeni duhovnim rođenjem androgeni. Drvo Saznanja dobra i zla je epitet za oboje Samaela i Staramajku Lilit. Kao rezultat Adamovog greha, oboje su došli i zbunili čitav svet, i onaj Gornji i Donji. (zasnovano na Šolemu, Patai 81:453)

U ovom osvrtu priključiću hrišćanski dodatak mitovima o Lilit. Iako se on ne uklapa u jevrejske poglede na nju, ipak se dovodi u vezu. Ovaj dodatak tiče se Lilitinog umešanosti u Pad iz Raja. Možda je  najpoznatija verzija ove hrišćanske Lilit Sikstinska Kapela koju je oslikao Mikelanđelo. Ovde je Ona prikazana kao polu-žena polu-zmija a zaslužna bivanjem pravom Zmijom (izdajicom) koja je lično potsticala Pad iz Raja. Očito, Lilit nije bila zadovoljna svojim zaveštanjima osvete kakvim su bili, i odlučila da napadne Adama gde je najmanje očekivao - kroz njegovu novu ženu, Evu. Možda čak i osećaj ljubomore uključen ovde. Naravno, Satana je onaj za koga se kaže da je Zmija sa hrišćanskog gledišta. I, zaista, za Lilit se kaže da je bila žena Satani (ili, iz jevrejskog ugla, žena Samaela). Zmija je bila zajednički trud (pokušaj) njih dvoje da se osvete Adamu i izazovu ga da padne sa milosti. Lilit je obezbedila telo zmiji, dok je Samael bio glas. Kao žena Samaela (rađe nego Asmodeusa) poznata je kao Stara Lilit. Mislim da je ova Zmija-Lilit bila rezultat rabinskog gledišta na Lilit - Ona koja zavodi čoveka sa pravog božjeg puta, tako uzrokujući da padnu sa milosti poput Adama.  U mitologiji kralja Solomona, srećemo Lilit u brojnim okolnostima, najčešće kao Kraljicu od Šibe. Solomon je sumnjao da je ova kraljica ustvari Lilit, i zato smislio plan da zasigurno dozna. Nakon što ju je pozvao u posetu u njegovu palatu, izmenio je pod tako da izgleda kao bazen sa vodom do članaka. Kada je kraljica stigla, podigla je svoju suknju da prođe bazenom, a Solomon je mogao da jedva ugleda njene prekomerno dlakave noge. Ovo je bila rabinska slika Lilit - mračna i prelepa zavodnica od struka naviše, pak dlakava i ružna  od struka nadole. Ovo je, naravno, deo tela koji će najčešće biti sakrivan od pogleda. Samo onaj blizak sa njom će otkriti užasnu istinu - kad već bude kasno. Naravno, ovo je metafora (poređenje). Lilit predstavlja onu koja izgleda prelepo spolja. Ona je seksualni odnos, slabost i sve što neko želi da radi što krši božje zakone. Ona je sve u životu što iskušava i zavodi čoveka sa božjeg puta, ka putu zla. Samo nakon što zavede čoveka, i on je čvrsto u njenoj moći, ona otkriva svoju pravu prirodu ružnoće. Po ovom, Lilit datira ranije od hrišćanskog koncepta sve-nalik Satani.

Kabalisti su stvorili još jedno poglavlje u životu Lilit, koje se direktno povezuje (kalemi) na religiozne ideje. Kako Lilit zapravo postoji da predstavi sve one stvari na koje je bog negodovao, tako postoji i da simbolizuje tok života čitavog sveta u celosti. Ona je bila put Pagana, koji nisu odbijali seks, slabosti i zabavu, koji su živeli u blizini judejskog naroda. Simbolizuje sve one koji bi kočili Toraha, kao što je bila i svaki onaj koji bi napao Izraelite. Više od svega, ona je bila Vavilon. Pre nego nastavim, važno je objasniti glavne uključene. Iako su ovi koncepri razvijeni znatno nakon što je Drugi Hram uništen (70-te AD), sam Hram igra veliku ulogu u mitovima. Takođe uključeni su i Adonai (Gospod, Lord) i njegova nevesta Šekinah (jevrejsi naziv za “Postojanje”). Mitovi su razvoj ranijih paganskih ideja, gde se uticaji ujedinjenja muškarca i žene vide kao najvažniji za nastavak postojanja Stvaranja. Ovo je bilo poznato kao Sveti Brak. U srednje istočnim kulturama, novo pomazani Kralj bio je obredno oženjen boginjom, a tako i samim kraljevstvom. Isto tako, kabalisti prikazuju Adonaia kao Kralj, a Šekinah je bila sam Izrael (narod Izraela). Postoji samo jedno jedino mesto gde bi se Adonai spojio sa Šekinah, samo mesto dovoljno sveto da podrži (prihvati) božanski seks. to mesto bilo je Solomonov Hram. Jednom godišnje, par se spajao unutar njegovih zidina, a božansko svetlo vrlina sijalo je svetom. Ipak, Hram je bio uništen, a njegova blaga odnešena na inostrana paganska tla. Sa tim je nestalo i savršeno ujedinjenje adonaia i njegovog Kraljevstva. On se povukao od sveta, odbijajući da sretne Šekinah u nečistom obliku. Sama Šekinah je bila zarobljena od inostranih ljudi i bila neprekidno silovana od njih. Šekinah je fizički ravna (ili ravnodušna), i zato nije mogla da se skloni od njih. Njeno silovanje bilo je simbol silovanja sveta i Izrealitskog naroda od čovečanstva. I ovde, još jednom, dolazi Lilit. Kao što je ranije navedeno, Lilit je simbolisala sav inostrani narod koji je držao Šekinah zarobljenu. Lilit je bila njihov zao put - a sada je taj zao put bio pod kontrolom. Kako? Jer Adonai nije mogao biti bez ženskog partnera. Nemože postojati bog bez - u neku ruku - boginje. Tako u pokušaju da se održi ravnoteža, Adonai je uzeo Lilit za Svog supružnika. Bivajući onim što ona jeste, Adonai nije osetio nikakvu štetu nečistim ujedinjenjem sa njom. Ona je bila, jednostavno, njegova bludnica. Stoga ovo je bila jedna polovina Božanske Sile koja je dokazala da je Univerzum zaprljan - dozvoljavajući zlu čovečanstva da bude najviše i nezaustavivo. Lilit je bila Tamna Šekinah - potpuna suprotnost Svete Boginje. Ona je učinila Svoj poslednji skok od demonice do boginje - žene boga. Kabalisti su osetili da je njihova dužnost bila da nastoje da ponovo ujedine Šekinah i Adonaia, te prema tome odbace Lilit zauvek. Sabat je bio primer ovoga. Zbog svetosti ovog dana, Lilit nije imala moć da ostane sa Adonaiem, i bila primorana da se povučeu pustinju gde je vrištala od bola dok ne dođe dan kraja. To je bilo vreem tokom koga je Adonai imao najbolje šanse da se ponovo sjedini sa Šekinah - i kabalist je uradio sve što je mogao da pomogne tokom čistog i pobožnog života. Ovaj simbolizam je čak nagoveštan u hrišćanskom Otkrovenju, gde je Prostitutka Vavilona zamenjena po moći Nevestom, ženom jagnjeta. 

Postoji moderan trend kojim je pokušano “oslobađanje” bilo kog zlog ženskog mitološkog karaktera.  Sa ovog gledišta, sa početka nije bilo muških bogova u antičkom svetu. I nisu postojale zle ženske osobine u bilo kojoj mitologiji. Jednom je izumljeno obožavanje bogova od strane moćnih-rata gladnih-trgovaca., tada su svi mitovi pre-ispisani da pokažu kako su zle boginje bile. Primeri ovoga su Vavilonska Tiamat, koja se čini verzijom Sumerske Namue,  koja je zaista bila dobronamerna Majka Boginja. Drugi primer je Egipatska Set, koja je takođe bila prvobitno boginja (Set bukvalno prevedena u “Gospa”). Želim ovde nešto da pojasnim. Je ne napadam feminizam ovde. Ne ignorišem štetu nanetu ženi tokom godina – najčešće zahvaljujući Deuteronomičkoj školi jevreja, i hrišćanskoj crkvi. Ne govorim protiv interpretacije mitologije u novom ili drugačijem maniru (kao što će moja interpretacija Lilit pokazati). To je, na kraju, sve ono čime se mitologija i bavi. Ono čemu se ovde protivim je nije ni lažno učenje, jer bi me to svrstalo u neku vrstu vernika što ja nisam. Ja ovde napadam pokušaj da se utisnu lična rasuđivanja, polu-istine i čak otvorene laži prikažu kao realna istorija. Ja ću predstaviti Mit modernom svetu , ali ću A) priznati izvornu interpretaciju i B) uveriti se da moja interpretacija uzima stariju u razmatranje. Ponovo, ističem da su bog i njegova mitologija neodvojivi. Ako pritivam Lilit, Ona neće samo odgovarati onom što ja poželim da Ona bude. Da, Ona će biti naklonjena onom što očekujem da Ona bude, i onim kakva je moja interpretacija Nje – ali ovo je samo beznačajno krivljenje aktuelne Nje, a ne njena redefinicija. A ovim dolazim do svog konačnog cilja: predstave Lilit modernom svetu. Ovo nije bazirano samo na navedenim učenjima, već i na sopstvenom iskustvu ove zavodljive lepote. A sada, da upoznamo Lilit: Adam se bukvalno prevodi kao “Ljudski rod”. On je svako od nas – muško i žensko, mlado i staro. On je, u bit, civilizacija. Adam je Lik Božanstva; on i sve materijalne stvari, su konačni rezultat Božanske Predstave. U kabalistikom Drvu Života, Adam je Malkut (kraljevstvo), materijalni svet. U kabalističkoj psihologiji, Malkut se odnosi na svestan um. Stoga, Adam je naša svest. On je naš ego, naše budno ja. Adam je sve o nama što nameće “umesno ponašanje” unutar društva. Lilit, stvorena zajedno sa njim, je Tamna strana. Ona je naša podsvest, onaj deo nas koji je najviše životinjski, prkosan, necivilizovan, strastven i u biti prirodan. Ona je seks. Ona je sve na šta naše (sjebano) društvo popreko gleda (negoduje); društvo koje je učeno hiljadama godina da uguši sve unutar nas što je najprirodnije i u čemu se uživa. Ona je upravo kakva je opisana u religioznoj interpretaciji – ona je Vavilon. Eva je takođe naša podsvest. Međutim, ona je onaj mali deo naše sopstvenosti nad kojim naša svesnost ima potpunu kontrolu. Ona nema sopstvenu slobodnu volju – bivajuće u potpunosti deo Adama. Ona je onaj deo nas koji, kao civilizovani ljudi, pokazujemo drugima. Eva je ono programirano u nama kao “prihvatljivo”. Ona je potpuna suprotnost Lilit. Ona i Lilit zajedno čine čitavu unutarnju sopstvenost. (da naglasim da je ova predstava Adama i Eve/Lilit kao svesti i podsvesti donekle ona stara. Ljubavne Tarot karte koriste ovaj simbolizam, sa dodatkom anđela koji predstavlja Višu Ličnost (Više Ja)).

Samael je Arhangel Gevuraha (Surovosti) nad Drvetom Života. On je oličenje Božanske Surovosti. On je Vođa Serafima – one Strašne Zmije takođe koju, u neku ruku, Jehva šalje da kazni Izraelite. Samael je teškoća. Lilitini razmnoženi demoni su naši sopstveni demoni. Oni su poremećeno i štetno zločinačko ponašanje. Oni su nerauvnoteženost uma koja može voditi ka našoj destrukciji. Ovo su karakteristike mitova o Lilit. Nadasve interpretacije o njima moraju biti zabeležene u umu sve vreme kroz ono što sledi. Ako je tako, određeni aspekti mita postaju neka vrsta modernog manira. Na primer, Adamovo insistiranje na spajanju sa Lilit u misionarskoj pozi postaje pokušaj civilizovanog uma da ovlada i uguši životinju u sebi – da bude superioran nad njom. Lilitin let iz Raja, ka pećini, progon naših prirodnih životinjskih instinkata ka tamnim stranama našeg uma. Čak i kada Adam poželi da se ona vrati, prekasno je i šteta je več učinjena. Kakva je to šteta? Lilit je izrodila hiljade dece demona. Ovi demoni su rođeni zaključani i daleki delovi našeg uma. Čak iako pokušamo, kao Anđeli Prinude, da ulovimo i pogubimo što više njih možemo, priliv (plima) je tako veliki da bi bio preobraćen; savladavali smo one koji ne mogu biti savladani. Lilit su u svojoj tami, izrasle Kandže Sove. Po prirodi divno biće – kao što su naše prirodne ličnosti zapravo lepa – Lilit sada ima načine i motive da nas razdere u male komade. Ona nas napada dok spavamo; i našim semenom – istinom našeg svakodnevnog života – rađa sve više i više demona. Pre nego završi, ona bi skliznula nazad u naše misli – kao Zmija u Raj. Naša svesna ličnost neće ni primetiti da dolazi; dok smo okupirani našim svakodnevnim glupostima, Lilit će slatkorečivo nagovoriti Evu na fatalni zalogaj. Napašće nas ispod površine, onaj naš deo za koji smo mislili da smo ga nekada-davno savladali. U trenutku, odjednom nalazimo sebe u krizi, eksploziji, kako povređujemo druge, društveno i lično uništenima. Iskusili smo Pad sa Milosti. Ovo se takođe odnosi i na društveni nivo, ne samo unutar uma jedinke. Kada pogledamo mit sa šireg stanovišta, vidimo gde Samael ulazi u igru. Šta se desi kada stvari koje su prirodne i lepe postanu odjednom etiketirane kao pogrešne? One onda počinju da privlače društveni otpad (ološ). Nekada su postojali Hramovi Boginja, Sveštenice umešne u magijama seksa. Sada, mi imamo prostituciju, striptiz-klubove i javne kuće koji su tlo nicanja zlostavljanja, štetnih droga i bolesti. Ljudi koji su česti na ovim mestima su obično prljavi i nezreli ljudi sa malom ili niškakvom društvenom vrednosti. Individualnost i samo-izražajnost su sada praksa siledžija, i društvenih izgnanika. Deca koja pokažu ovu individualnost provode svoje vreme u kancelarijama direktora ili u ćoškovima. Oni su označeni kao loša deca, i kao loša veriju da to i jesu. Ovde rabinski pogled na Lilit ulazi u igru. Slabi klubovi, bande, zločinačko ponašanje su svi veoma zavodljivi spolja. Glamurozni ljudi su buntovnici koji krše zakone i povređuju ljude. Boni i Klajd, Bili Kid, Al Kapone – ovo su naši heroji. Ipak, ako dozvolimo Lilit da nas zavede svojom lepotom, ona će nam konačno pokazati ružnoću koja leši pod njenom odeždom. To jest kada nas raspori svojim kandžama. Gangsteri se ubijaju u prolazu, i tako se završava njihova slava. Prostitutkama je prerezano grlo, ili umiru od predoziranja. A čovek koji posećuje javne kuće umire od AIDS-a ili možda kao usamljeni star čovek jer je prava veza za njega uvek bila nemoguća.

Adam i Lilit

Adam i Lilit

Postanje I: 27 tumačenje: "I Elohim stvori Adama u Svom Liku, u Liku Boga On ga stvori; muškarca i ženu On ih stvori".

Postanje II:18 i 22 tumačenje: "I Jehva reče, יNije dobro za Adama da bude sam. Stvoriću mu podesnog pomagačaי. ...I Jehva uobliči oštricu (rebro) koje uze od muškarca u ženu; i On je dovede čoveku".

Danas, znamo da Postanje I i II su samo dve odvojene priče o Stvaranju. Postanje II vodi poreklo iz Sumerske priče, dok Postanje I je kasnija preimenovanje Jevrejskog Sveštenstva (stvorenog od Deuteronomičke škole oko 700-te godine pre Hrista. Međutim, za ljude koji su bili odlučni da preuzmu Sveto Pismo (Bibliju) kao konačnu Istinu, ovakva kontradiktornost nije bila nikako dobrodošla. Zahtevala je objašnjenje koje usklađuje obe priče. Objašnjenje broj jedan je verovatno najbolje - Kabalistički govoreći. Kao što znamo, Adam je stvoren do perfekcije. On je stvoren po savršenom liku "Elohima". Naravno, bog nije viđen ni kao muško ni kao žensko, već kao oba odjednom. Čak i ime Elohim je ženska reč (Eloh - boginja) sa muškim dodatkom za množinu. Stoga, ako je bog i muško i žensko, majka i otac, onda Adam (koji se prevodi kao ljudski rod, čovečanstvo) mora da je prvobitno bio muško i žensko u jednom. Da bi bilo drugačije morao bi biti neuravnotežen, pa tako i nesavršen.  Te tako Adamovo savršenstvo, reklo bi se čak je veće nego anđeosko. Zapravo, sa ovog gledišta, Adam i nije bio ljudsko biće uopšte - već Kosmičko biće poznato kao Adam Kadmon. On je bio Arhetip po kome su ljudi kasnije zasnovani. Sada, priđimo odlomku iz Postanja II. Baš kao što je Sklad Boga bio podeljen na dva dela (razjedinjenje Voda od Nebeskog svoda) da stvori Univerzum, tako je ljudski rod stvoren razdvajanjem Arhetipskog čoveka na "njegove" dve polovine - mušku i žensku. Tako je žena razdvojena od čoveka, a Adam Kadmon postao neuravnoteženo biće - čovek. Ova nesavršenost konačno je vodila Padu, prikazu Ljudske Rase od Arhetipske do Stvarne. Žena je nazvana Eva, što se bukvalno prevodi kao "Život". Ljudskom rodu je dat Život a ostalo je istorija.

Drugo objašnjenje, gledano kao Kabalističko pogodno u sopstvenoj zakonitosti,  i pored toga veoma zanimljivo - posebno mitološki gledano. Ovde Lilit pristupa pretstavi kao prva Adamova žena. Pesma iz Postanja I je stoga objašnjena kao prikriven nagoveštaj mita o Lilit. Postanje II:20 čak pomaže u podržavanju teze: "I čovek dade imena svoj stoci (životinjama) i pticama na nebu i svim divljim zverima; ali za Adama nije nađen podesni pomagač". Životinje na Zemlji su bile stvorene sa jedinom svrhom da budu pomagači Adam, a Lilit je bila među njima. Ali, Lilit nije uspela, a nijedna druga zver nije prišla ni tako blizu (očito da je Lilit bila jedina životinja dovoljno slična Adamu da bi bila kandidat uopšte). Sledeće u Svetom Pismu je kada se Jehva ruši i odlučuje da rizikuje razdvajajući Adama na dve njegove polovine mušku i žensku.