Semitski pojam Mal`ak

Semitski pojam Mal`ak(-a)

Ukoliko želimo da razmotrimo istoriski iverski koncept anđela moramo razumeti kako je on nastao. Iako se može izvući neprekidni kontinuitet ovog koncepta od najranijih neolitskih zajednica do danas prihvatljivije je i metodološki korektnije posmatrati razvoj ovog koncepta unutar i danas poznatih kultura koje su tokom svog istoriskog postojanja stvarale, mejale i konačno definisale ovaj koncept. Najstarija i danas živa kultura koja poznaje pojam anđela svakako je Jevrejska koja je neraskidivo vezana za koncepte Judeizma. Iako se danas pouzdano zna da su drevni jevreji preuzeli ovaj koncept iz Sumerske, Asirske i Mesopotamske kulture, i da je na formiranje samog pojma uveliko uticala i Egipatska kultura predstava o Mal`ak-ima (ili Mal`ecima)  se i danas smatra osnovom nad kojom je kasnije izrasla predstava o anđelima. Da bi bolje razumeli pojam anđela razmotrićemo prvo pojam Mal`ak(-a).

Predstava o Mal`ak(-a) umnogome zavisi od prestave o Bogu. I drevni jevreji a kasnije i hrišćani i muslimani doživljavali su boga kao kompozitno biće koje je sastavljeno od više božanskih manifestacija. Tako imamo predstave o bogu kao Ocu, koje mnogi smatraju jedinom istinskom predstavom o bogu. Druga instanca božijeg bića svakako bi bio rauh (sveti duh u hrišćanstvu, gde on preuzima na sebe i neka obilježja Shakinah). Bog poseduje i svoj ženski entitet oličen u Shakinah (Šekini). U hrišćanstvu se pojavljuje i koncept božijeg sina u smislu boćijeg bića. Ovaj koncept ostao je usamljen u okvirima hrišćanstva i nije se dalje razvijao. Takođe bog se prema većini verovanja sastoji i od mnoštva anđela. Iz svega ovoga proizilazi zaključak da se bog može shvatiti kao „božija porodica“ ili „božije mnoštvo“ Mal`ak se u ovakvom prikazu božanskog bića uklapa kao jedan od mnoštva božanskih entiteta koji po svojoj prirodi nosi božiji autoritet. Ovo je bitno shvatiti jer doslovnim prevodima reči Mal`ak dolazilo je tokom istorije do brojnih zabuna, pogrešnih interpretacija a samim tim i razvoja novih koncepata vezanih za boga i njegove anđele. 

U pokušaju da shvatimo šta nas podučavaju sveta pisma o bogu i kako on odabira načine kako komunicira sa ljudima moramo da razumemo više fundamentalnih stavova. Prvi je da nijedan čovek nikada tokom istoriskog perioda nije čuo istinski božiji glas ili video istinsko lice boga, već da je predstave o božijem biću dobija preko prirodnih ili natprirodnih posrednika kojim se bog obraćao pojedincima koje je sam odabrao.  Umesto da komunicira sa čovečanstvom u prvom licu bog se ljudima obraćao putem različitih posrednika i medijatora. Važno je shvatiti da su većina božijih posrednika koji su primali otkrovenja imala semitsko poreklo pa samim tim i semitsku kulturnu pozadinu, a ne Grčku ili Latinsku kako se to danas često meša na zapadu. Na zapadu ljudi nesvesno razmišljaju u skladu sa svojom vekovima građenom kulturnom pozadinom i prihvataju koncepte ne u njihovom izvornom obliku već u obliku koji je nesvesno transformisan tako da je u skladu sa odgovarajućom (zapadnom) kulturnom pozadinom. Istočni i zapadni narodi, u skladu sa svojo tradicijom i kulturom, imaju potpuno različit način gledanja na iste stvari i događaje. Ukoliko nerazvijemo načine da predstave i događaje razumemo u skladu sa njihovom kulturnom pozadinom dolazimo do zbunjujućih i kontradiktornih predstava. Mnogi naučnici danas veruju da su predstve o božijem binitranizmu i trinitrizmu upravo posledica pogrešnog razumevanja i prevođenja koncepata iz jedne kulture u drugu. Razlike u jevrejskoj i grčkoj kulturi uslovile su razlike u interpetiranju jednog te istog božijeg entiteta. 

Ovo takođe važi kada dođemo do koncepta dodeljivanja imena i titula božijim glasnicima u jevrejskoj kulturi. Jevrejski termin za glasnika je Mal`ak. Ovaj termin se u jevrejskim spisima i starom zavetu spominje 213 puta. Reč anđeo je proistekla iz grčke reči ang`-el-os koja ima isto značenje glasnik. Kad god se u starom zavetu ili jevrejskim spisima pojavi reč Mal`ak ljudi zapadne kulturne pozadine nesvesno dobijaju niz predstava koje su vezane uz ovu reč. To se nedešava sa ljudima istočnih kultura, jer za njih sama reč Mal`ak nije jednoznačno određena (kada je u pitanju priroda glasnika) već je jednoznačno određena samo po svojoj ulozi. U drevnim semitskim tekstovima priroda glasnika označenog reči Mal`ak može biti ljudska ili božanska. U starom zavetu naprimer reč mal`ak koristi se da označi glasnika koji se šalje da prevali velika rastojanja. (npr u genezi 32:3 Jakov šalje glasnika Esavu). U predhodnim stihovima geneze 32:1-2 reč mal`ak je korištena da se opiše natprirodno biće koje je bog poslao, dok se u stihu 3 ista reč koristi da bi se opisao glasnik koje je ljudsko biće).

Jedan ili više Mal`ak(-a) takođe mogu biti poslani od strane zajednice (Brojevi 21:21) u smislu da razmene poruke i komuniciraju. Kao predstavnici kralja oni bi se mogli poistovetiti sa današnjim pojmom ambasadora ili diplomata, jer oni predstavljaju kraljevski autoritet na pregovorima.(1Kraljevi 20:1-2). U rano semitskim kulturama izjednačavana je važnost pošiljaoca i donosioca poruke. 

Bog šalje ljudima više različitih vrsta glasnika. Prvo šalje im proroke koji su njegovi glasnici (za koje se kaže i da su nadahnuti od boga, naprimer u 2hronike 36:15-16). Bog takođe šalje i natprirodna bića koa svoje glasnike da ljudima donesu specifične poruke i otkrovenja, takođe ova bića su često i istrument božijeg genva (Geneza 19:1, Psalmi 91:11). Svi drugi Mal`eci koji se spominju u Starom Zavetu prevedeni su u ranim Grčkim i Latinskim prevodima u smislu natprirodnog bića poslatog ljudima od boga. Ovo neodgovara uvek izvornom smislu koji oni imaju u drevnim jevreskim tekstovima. Kao što smo videli sama reč može se različito prevesti i tumačiti u zavisnosti od konteksta u koji je smaštena. Ovaj način odrećivanja smisla zapisanog teksta bio je nepoznat i dalek zapadnim kulturama u kojima su se tekstovi prevodili i među kojima su se učenja širila. 

Od svih Mal`eka poslatih ljudima od boga jedan se po svojoj kompeksnosti i izvornom značenju odvaja, Mal`ak JHVH ili „anđeo gospodnji“ koji se danas pominje u biblijama često pominjan i kao Mal`ak Elohim.  Ova fraza se uvek koristi u jednini i njome se označava anđeo prisutnosti božije, ili anđeo koji stoji u prisustvu božijem. Zbog toga što on nosi božanski autoritet on je u staro semitskim tekstovima često označavan samo kao JHVH i poistovećivan sa bogom. Ovo je još jedan koncept koji je blizak semitskom načinu razmišljanja a koji je nepoznat na zapadu. U ranim jevrejskim zajednicama mnogi su božijeg predstavnika oslovljavali kao boga  jer on u sebi nosi božanski autoritet. Takođe uobičajeno je i da se ovakav Mal`ak prepoznaje samo kao glasnik a ne sam bog u lično. Naprimer Izraelel naziva svoje sudije elohim zato što oni predstavljaju Elohim ili Boga ali nepoistovečiju svoje sudije sa bogom. (Egzodus 22:28). Osobe koje se nađu pred Izraelskom sudom obraćaju se sudijama sa Elohim (odnosno obraćaju se doslovno bogu) jer sudije nose božiji autoritet. Na isti način Mal`ak JHVH nosi božiji autoritet i poistovećuje se sa Bogom.  Mal`ak JHVH se često naziva i Elohim jer predstavlja Elohim-a koji je na nebesima. (Otkrovenje 3:12, Isajija 44:5). Mnoge rane hrišćanske zajednice poistovećivale su Isusa sa Mal`ak JHVH.

Anđeli u Judeizmu

Anđeli u Judeizmu

Osnova Judeizma je vera u jednog i jedinog Boga, tvorca, najsvetijeg, pravednog i milostivog, najvišnjem Gospodu cele vasione. Sam Bog, koji je izabrao Izrailj kao svoje posebno vlasništvo nad ostalim narodima, jeste pravi Bog, a mnogoboštvo sa svojim mnogobrojnim bogovima, boginjama i božanstvima samo je bio izraz nerazumnosti. Po ovome pitanju nije bilo sumnje niti diskusije. Na ovoj osnovi izgrađena je cela teologija od vremena proroka; teologije, čije elemente su obrazovali njihovi spisi. Ona je hranjena mesijanskim očekivanjima i sačuvana u životu kroz uputstva učitelja tj. ravina, zaštitnika i izlagača, tumača zakona i proroka.

Najviša judejska zapovest bila je: "Čuj Izrailju, Jahve je naš Bog, Jahve je Jedini!" Ovako ispovedanje vere ponavljalo se tri puta dnevno pri recitovanju "Š'ma Jisrael", a to je molitvena formula iz Ponz 6, 4-9, pri čemu je posebno naglašavana reč "jedini" ( ehad).

Za Jevreje monoteizam je posedovao isti nivo istinitosti kao i fizicčko događanje, kao stanje misaonog iskustva. On je podrazumevan sam od sebe, bez bilo kakvog racionalnog utemeljivanja ili spekulacija. Zbog ovakog shvatanja judejstvo je dolazilo u situaciju da je pri objavi svoje vere, pri poricanju tuđih, mnogobožačkih bogova, bilo čak optuživano za bezboštvo kao što su to činili Juvenal, Tacit ili Plinije. Bog je Jedan, svemoguči, najsvetiji, i pre svega, pravedan je i milostiv. Kao svemoguči on upravlja tokom sveta, i takođe, on vodi narode; pravednima dolazi u pomoć. Kao najsvetiji on zahteva od vernika da izbegavaju greh, da se štite od nečistoga i odvajaju od mnogobožaca. Kao pravedan on je neporečivi i nepogrešivi sudija, koji kažnjava bezbožne i nagrađuje dobre. Kao milostiv on strpljivo čeka i prašta grešniku. Na osnovu njegovog milosrđa i dobrote on se priziva kao najviši i svemogući Bog onih koji mu služe, koji ga vole i koji ga nazivaju "Ocem". Upotreba imena "Otac" izgleda da se može ustanoviti od 3. veka pre Hrista, i otada se Božije ime "Jahve" u stare Judeje nije smelo više izgovarati. U grčkom prevodu Septuaginte umesto tetragrama (četvoroznaka): JHVH - Jahve, stupila je grčka reč "Kirios" (Gospod). Pri javnom čitanju neizgovorivo ime je zamenjeno rečju "Adonaj" (jevr. Gospod). U apokrifnim i ravinskim spisima Bog je označavan apstraktnim pojmovima kao "Nebo" (Šamajim), "Ime" (Šem), "Mesto" (Makvom) itd. U isto vreme i iz istih razloga u teološkom rečniku razvija se, radi izbegavanja antropomorfizama - prenos ljudskih dejstva na ne- ili nadčovečanstvom, ili na dejstva životinje - kao i da bi se božansko biće strogo uzdiglo iznad sfere materijalnog i zemaljskog sveta, učenje o posrednicima između Boga i čoveka: o anđelima, kao o dobrim, i o rđavim duhovima, đavolima ili demonima. Za Jevreje, kako anđeli tako i zli duhovi dobijaju svoju egzistenciju od istog tvorca, i od njega su pri svojoj delatnosti zavisni. Oni stoga nisu bili predmet obožavanja ili moljenja. Anđeli ili zli duhovi predstavljaju dva sveta koji se međusobno nalaze u ratu. No, ovaj je dualizam moralne prirode; on ni u kome slučaju nema metafizičke korene. Predstava o anđelima je izuzetno stara. Kao duhovna i bestelesna bića oni ne jedu i ne piju, ne rađaju se i ne umiru. Oni uzimaju učešća u osobinama Boga, čije carstvo oni obrazuju i koga su vesnici. Njihov broj jeste beskonačan (Ponz 7, 10; Mt 26, 53; Lk 2, 13). Ako se pojavljuju ljudima uzimaju ljudski lik i imaju svetle bele haljine. U pogledu porekla izraza anđeo potice od jevrejskog "mal(e)ak", tj. koren, i od njega je izveden apstraktni izraz "poslanička služba, "mal(a)kut"; kao i imenica poslanstvo, posao, rad, "m(e)laka". Od njega potiče i lično ime Malahija, "Mal(e)aki" (= moj poslanik), što je skraćena forma od "Mal(e)akij'ja". Izraz se susreće i u ugaritskom, etiopskom i arapskom jeziku, gde kao i u jevrejskom jeziku ima značenje poslanika ili anđela. Posmatrano prema funkciji, anđeo je opunomoćeni predstavnik jedne druge ličnosti (Post 32, 6; Sud 9, 31; 2 Bar 6, 32) ili je Božiji poslanik (Ag 1, 13; Is 63, 9; 45, 12; Mal 3, 1). Kao nadljudsko biće on može biti imenovan kao "anđeo Jahveov". U starom zavetu izraz anđeo ima, kako funkcionalni, tako i generički misao, i označava prenosioca poruke, bez pravljenja razlike da li se pri tome radi o ljudskom ili neljudskom biću. Kada se radi o ljudskom anđelu, onda se misli na prenosioca poruke, dok nadzemaljski anđeo može izvršavati i neke druge delatnosti. Pošto se anđeo u starom zavetu pojavljuje u ljudskom obliku i može biti zamenjen i sa ljudima, akcenat leži više na funkciji nego na njegovom nebeskom biću. Vremenom je izraz dobio isključivo značenje nebeskog bića koje služi Bogu. Septuaginta prevodi ovaj izraz sa "angelos", te odavde dolazi latinska reč "angelus". I u drugim evropskim jezicima reči su izvedene iz ovih prevoda. Iz mnoštva anđelskih četa izdvajaju se redovi anđela koji su posebno naglašeni i dobijaju poseban sjaj. U pitanju je sedam redova kao što je navedeno u 1 Enoh 61, 10: heruvimi (ha-kv(e)ruvijm), serafimi (s(e)rafijm), ofanimi (ofanijm), anđeli sile (ili prvi), vlasti, izabrani, i moći. I u 2 Enoh (Enoh) 20 nabraju se anđelski redovi: arhanđeli, sile, vlasti, prvi, moći, heruvimi, serafimi, prestoli, ofanimi. Pri tome čini se da heruvimi, ofanimi i serafimi potiču iz jednog drugog sistema. Ako na njihovo mesto stavimo anđele, dobijamo takođe sedam anđelskih redova. Ovih sedam redova susrećemo i u Zav Adama, podeljenih na sedam nebesa. Potpuno se drugačije imenuju anđelski redovi u knjizi Jubileji. U Jub 1, 27, 29 spominje se "andjeo lica", kao u Zav Levi 3, 18 i Zav Juda 25, a u Jub 2, 2, 8; 15, 27; 31, 14 navode se anđeli "svetlosti". "Andjeo moći", koji je i anđeo smrti i pratilac duše (Zav Asir 6; Zav Benijam 6), i koji prati patrijarha Enoha na njegovom putu kroz nebeske svetove. Može se primetiti da je ipak malo anđelskih ličnosti stvorenih u Judejstvu. Vredna posebne pažnje jeste grupa od šest ili sedam anđela odnosno arhanđela, koja se jasnom susreće kod Tov 12, 15. Ovde se imenuje "Rafailo", jedan od sedmorice anđela koji ima pristup kod Svetoga (tj. kod Boga). U etiop. Enohu imenuju se šest anđela stražara: Uriilo, Rafailo, Raguilo, Sarakiilo (u kasnijoj judeskoj tradiciji Cidkiilo ili Cadukiilo), dalje Gabrijel i Mihael. Prema grčkom tekstu kao sedmi navodi se Remailel. To je verovatno isti arhanđel koji se i u 1 Enoh 90, 21 spominje pod imenu Jeremiilel. Sedam najvišnjih anđela poznaje i Zav Lev 8, dok Targum Psevdo Jonatana na Ponz 34, 6 poznaje samo šest arhanđela. Već se kod Jez 9, 2 pojavljuju šest anđelskih lica, kao ljudi, a njima se pridružuje sedmi, u platno obučen, koji ima pisaljku (Jez 9, 11). Predstava o sedam anđela je, zatim, precrtana kroz predstavu o četiri heruvima, nosiocima Božijeg prestola (Jez 1, 4). Oni se na više mesta susreću u 1 Enoh (1 Enoh 9, 1; 10, 1; 40, 2; 54, 6; 71, 8). Njihova imena su Mihael, Gabriel, Urilo i Rafailo. 

Izrazito značajna ličnost među anđelima jeste Mihael (Mihael). Etimološki, ovo ime bi se moglo prevesti sa: "Ko je kao Bog?", ali je ipak poreklo imena nepoznato. Mihael je u prvom redu zaštitnik judejskog naroda i on ima odlučujuću ulogu na Božijem sudu. U poslednjim danima ovoga sveta on se prepire za svoj narod (Dan 12, 1). Za navedenog "vojvodu vojske Jahveove" u INav 5, 14 mislilo se da je arhanđel Mihael. On vodi nebeske knjige, što jasno navodi Visio Jesaia 9, 21-22. I pisar iz 1 Enoh (89, 61-64. 70. 76) koji Izrailjcima pritiče u pomoć jeste Mihael. U 1 Enoh 90, 21 on se navodi kao jedan od "sedam mudrih". U 1 Enoh 90, 21 na njega je prenesen sud nad palim anđelima, a prema 1 Enoh 10, 11 on, zajedno sa arhanđelima Gabrielm i Rafailom, daje mišljenje o palim anđelima. Dok je satana u judejskoj teologiji klevetnik, Mihael je branitelj. Pri kažnjavanju palih anđela Mihaila obuzima sažaljenje (1 Enoh 68). On pred Boga iznosi dela pobožnih (4 Var 11). On je nebeski (prvo)sveštenik, čiji oltar je na četvrtom nebu (Otk 8, 3). Kao anđeo judejskog naroda on je i njegov zakonodavac. Grčki tekst "Život Adama" navodi da je prilikom davanja otkrivenja Mojsiju, to jest kada je Mojsije primio tablice zakona iz ruku Gospoda, on bio poučen od strane arhanđela Mihaila. Ponegde se Mihael pojavljuje prisutnim pri stvaranju sveta. Takođe se prema 1 Enoh 69, 14 i tajanstvena formula, kojom je Bog pri stvaranju sveta učvrstio nebo i zemlju, stavlja u usta arhanđelu Mihailu. Prema nekim mestima on je pratilac duše posle smrti. On prati Enoha pri njegovom putu u nebo (1 Enoh 71, 3). Od Boga je on dobio zapovest da pomogne Enohu pri njegovom ulasku u najviše nebo i da mu nabavi nebesku haljinu (2 Enoh 22, 6). Posle Adamovog pada on ga izvodi pred Božiji tron (Vita Adam 25-29). On se bori sa satanom oko tela umrlog Mojsija (Jud 9). Prema Vita Adam 38-42 njemu Bog poverava telo umrlog Adama. On Adama sahranjuje (Vita Adam 48 - grčka verzija). On je od Boga poslan patrijarhu Avraamu da donese njegovu dušu, i posle njegove smrti, Mihael Avraama po Avraamovoj želji kroz sve prostore (Avraamovo zaveštanje).

Druga značajna ličnost u staroj judejskoj angeologiji antičkog perioda jeste Gabriel (Gav(e)riel). Etimologija njegovog imena je takođe nepoznata, ali je moguće da znaći: "Bog se pokazao jakim", ili "snaga Bozija", odnosno "Bog je jak". Prema 2 Enoh 24, 1 on sedi sa leve strane Bogu, ali je njegova ličnost opisana da bi se o njoj moglo nešto više kazati. Pored imena arhanđela Mihaila, njegovo ime je jedino koje se spominje u tekstu starog zaveta. Prema Dan 8, 16 i 9, 21 Gabriel ima značajnu ulogu i čini se da je on najviši anđeo. U ljudskom liku on se javlja proroku Danilu (up. Dan 8, 15-16 sa Dan 10, 5-11; 12, 6-7). Otuda, zaključujemo da je on jedan od najviših anđela i da ne može biti identičan sa Mihaelm. On je kod Dan 9, 21 spomenuti "čovek" (Božiji). Na Danilovu molitvu (Dan 9, 21-27) on tumači narodu proroštvo od sedamdeset sedmica. Prema 1 Enoh 20, 7 Gabriel je postavljen nad rajem i on tamo postavlja heruvime i zmije, a prema 1 Enoh 40, 9 on je predstojnik svih nebeskih sila. Prema 2 Enoh 21, 5 on uvodi Enoha u sedmo nebo. Čini se kao da je prvobitno arhanđel Gabriel bio najviši anđeo, koji je svoje mesto kasnije prepustio arhanđelu Mihailu, vođi judejskog naroda (up. Lk 1, 19. 26).

Za arhanđela Urilel (Uriel) navodi se da je upravljač neba i zvezdanih vojski. Njegovo ime znaci "moja svetlost je Bog". Prema 1 Enoh 20, 2 on je postavljen nad nebeskom vojskom i nad tartarosom (1 Enoh 33, 3; 72, 1; 74, 2; 75, 3; 79, 6; 80, 1; 4 Jezd 4, 1; 5, 20; 10, 28; Vita Adam 48), a prema Sibil. 229 arhanđel Urilo razbija vrata ada.

Za arhanđela Rafael (R(e)fael) čini se da je anđeo ozdravljenja. Rafael inače znači "Bog je izlečio". Spominje se kod Tov 3, 16; 5, 4; 12, 5, i navodi se da je poslan radi ozdravljenja Tovije od očne bolesti i da protera donosioca smrti, đavola asmodija (- razrušitelj, upropastitelj). U 1 Enoh 40, 9 jasno se navodi da je on postavljen nad svim bolestima, slabostima i ranama ljudi, a prema 1 Enoh 20, 3 nad svim duhovima ljudi.

Među najvišim anđelima koji se nabrajaju u 1 Enoh 20 nalazi se i ime Jeremila. On je postavljen nad dušama ljudi, koji u adu očekuku dan vaskrsenja. Ovome odgovara navod 4 Jezd 4, 36 da je Jeremilo postavljen za nadzornika "duša pravednih u njihovim obitavalištima".

Urim i Thummim: „svetlost i savršenstvo“ Ponekad nazivani anđelima svetla i prosvetljenja dok su u bibliji prikazani kao kameni ili optički istrumenti stvoreni od boga kako bi otkrovenje moglo biti primljeno. „I stavićeš na grudi sud urima i Thummima i biće oko Aaronovoh srca kad krene kod gospoda.“ Egzodus 28:30.  Ploče koje su na grudiam nosili visoki sveštenici  imale su 12 kamenova smeštenih u njih i na svakom je bilo ispisano ime jednog od 12 izraelskih plemena. Danas naučnici veruju da je Urim primao poruke koje je bog slao a Thummim ih prevodio na ljudski jezik kako bi bile razumljive visokom svešteniku. Takođe se smatra da su u antičko vreme nestala poslednja tri para Urima i Thummiam. Prvi par bio je dat Jared-u, drugi Abrahamu a treći Mojsiju (odnosno Aaronu). Biblija navodi i jednu osobu koja je uspela da napravi Urim i Thummim koristeći Terafim o kojem se još manje zna. 

U Judeizmu još se spominju:

Fanunel (P(e)nuel)(= anđeo lica) (1 Enoh 40, 9; 4 Var 2)

Raguinel (R(e)nael)(= prijatelj Božiji) (1 Enoh 20, 4; 2 Enoh 33, 6)

Samuel (Sh(e)muel) (2 Enoh 33, 6)

Asarjaljol (= etiopski Enoh) (grčki način čitanja je Istrail (1 Enoh 10, 1), koji se u kasnijem predanju pominje kao anđeo smrti)

Ramailo (2 Var 55, 3; 63, 3)

Sarasailo (4 Var)(up. 1 Enoh 20, 6)

Sarielo, Sarakilo