Shekina

Shekina

          Jevrejsko-kabalistička verzija Shakti, ženske duše Boga. Zamisao je bila da Bog ne može biti potpun, ceo, dok nije ujedinjen sa njom. Kabalisti su verovali da je Božji gubitak njegove Šekine bilo to što je stvorilo zlo. Sa jevrejskog Shekina znači “boravište (boravišni prostor, stan), nudeći koncept da Bog nije imao “dom” bez nje. Kao njena tantrična kopija Shakti, Šek'na je bila izvor svih “duša” univerzuma. Gnostički hrišćani iz četvrtog veka govore o  Šek'na kao “duhu slave (sjaja)”u kom je Biće Svetla živelo, kao dete u majčinom telu ili domu. Mani se odnosi na Aeon-e  Šek'na ili ženske duhove svete godine.

Kabalisti tumače da je bilo esencijalno doneti ženske i muške kosmičke principe zajedno još jednom, što bi verovatno bilo moguće postići kroz seksualnu magiju, naznačavajući ujedinjenje sunca (čoveka) i meseca (žene), što je grafički bilo izraženo heksagramom. Filozofski Kabalisti su govorili da je superiorna majka Shekina predstavljena u zemaljskoj majci, sa kojom njen muž treba leći na Sabat, jer “svih 6 dana sedmice dobijaju njihov blagoslov” iz njihovog sparivanja. Rabin Eliahu di Vidas kaže, “ko nije doživeo silu strasne ljubavi prema ženi nikada neće dosegnuti ljubav Boga.”

Jevreski mistici su tvrdili da je “odežda” Shekine Torah, “Sveti Zakon”. Čovek postaje Mladoženja Toraha analizom, simbolizovan u erotskom liku. On je morao da joj se udvara koa što bi divnoj devojci. “Ona počinje iza zavese da govori reči održavajući njeno razumevanje, dok on lagano ne stekne uvid (pronicljivost).” Shekina kao “stanovnik” može biti poređena sa Latinskom I-dea, ili unutarnjom Boginjom. “Ona otvara vrata svoje skrivene dvorane uvek tako malo, i na momenat otkriva svoje lice svom ljubavniku, ali ga odmah ponovo sakrije...On ga vidi i biva privučen njoj svojim srcem i dušom i celim svojim bićem”. Kao je čoveku neophodna svoja Shekina za njegovo prosvećenje, tako je Bogu neophodna njegova Shekina za njegovu mudrost i stvaralaštvo. Ovo je krucijalna dogma Kabalizma.  

Shekhinah (שכינה alternativno shekinah, Shechinah, Shekina, Shechina, Schechinah) je engleski prevod ženske jevrejske reči koja znači boravište ili nastanjenje, a korištena je da označi boravište ili nastanjeno prisustvo Boga, posebno u Hramu u Jerusalemu. Shechinah je izvedena iz jevrejskog glagola “sakan” ili “shachan”. U biblijskom jevrejskom (aramejski) reč bukvalno znači nastaniti, doseliti se, ili boraviti, i često je korišćena u Jevrejskoj Bibliji. (vidi npr Genesis 9:27). Kao i nedeljni sabat blagoslov kazuje u Hramu u Jerusalemu (“sme li on koji je izazvao Njegovo ime da se nastani (shochan) u ovoj Kući, izazvati da se nastani međ vama ljubavlju i bratstvom, mirom i prijateljstvom”. Reč “Shechinah”takođe znači “kraljevstvo” ili “kraljevska rezidencija” (grčka reč “skene” -boravište- misli se da potiče iz “shekinah” i “sakan”. Reč za Tabernakl (šator-prvobitni hram), mishcan, je izvod iz istog korena i takođe je korišćena u smislu boravišnog prostora u Bibliji , npr u Psalmu132:5 (“pre nego nađoh mesto za Boga, mishcanot, (boravišni prostor) za Snažnog od Izraela”.) Stoga, po klasičnom jevrejskom mišljenju, Shekhina se odnosi na boravište ili nastanjenje u posebnom smislu, boravište ili nastanjenje božanskog prisustva, na efekat, da u blizini Shekhinah, povezivanje sa Bogom je mnogo lakše opažajuće. Po profesoru Kernu, Shekinah znači “prisustvo Boga”. Shekinah je od mnogih zadržana da predstavi ženske atribute božjeg prisustva, zasnovane na čitanjima iz Talmuda.

Shekinah se odnosi na manifest u Tabernaklu i Hramu u Jerusalemu kroz celu rabinsku literaturu. Takođe je izražena kao prisutna u činu javne molitve, (“gde god je desetoro okupljeno u molitvi, tamo Shekinah počiva” Talmud Sanhedrin 39a), pravedni sud (“kada troje sede kao sudije, Shekinah je sa njima.” Talmud Berachot 6a), i lične potrebe (“Shekinah boravi nad uzglavljem kreveta bolesnog čoveka” Talmud Shabbat 12b).

Talmud izražava da je Shekinah ono što proroke nagna da proriču i kralja Davida da sačini svoj Psalm. Shekinah se predstavlja kao oblik radosti, povezan sa proročanstvom i stvaranjem (Talmud Pesachim 117a). Talmud takođe izražava da “Shekinah ne boravi među lenjima, niti međ veselima, niti međ praznoglavima, ni međ praznogovornicima. Radije je međ radošću povezanom sa micvahom na koji Shekinah dođe da boravi međ ljudima, kao što se kaže: “a sada, dovedite me za muzikom, i dogodi se da kada muzika poče, Božja ruka se položi na njega” (Elisha 2 Kralja 3:15. Tako je Shekinah povezana sa preobražajem “duha Gospodnjeg” smatranog kao izvora proročanstva:

“Nakon što ćeš doći na Božji breg, gde je posada Filistara. I doći će da prođe, kada tvoja umešnost dođe ovde u grad, tada ćeš sresti odred proroka koji silaze sa visokog mesta sa psaltirom, i glasom i frulom i harfom pre njih, i oni će proricati. I duh Gospoda će moćno doći međ njih, i ti ćeš proricati sa njima i bićeš pretvoren u drugog čoveka.”

 Proroci su načinili brojne reference na metaforične vizije prisustva Boga, posebno u kontekstu Tabernakla ili Hrama, posebno vizije prestola ili plašta koji ispunjava Svetilište, koji su tradicionalno povezani sa i opisani kao vizije Shekinah. Isaia piše ”video sam Gospoda kako sedi na prestolu visoko podignutom, i njegova povorka ispuni Hram.”  (Isaia 6:1). Jeremija preklinje “nemoj posramiti presto svoje slave” (Jeremija 14:21) a odnosi se na “tvoj presto slave, uzvišen od početka, mesto je našeg svetilišta” (Jeremija 17:12). Ezekiel govori da “slava Boga Izraela je onde (u svetilištu), sudeći po viziji koju sam video jasno”.

Hasidski Judaizam odnosi se na Kabalu, u kojoj Shekhinah  ima posebno obeležje, kao biblijsku važnost. Reč “Matronit” je takođe korištena da predstavi ovo ophođenje.  Shekhinah se često u jevrejskoj tradiciji prikazuje kao kao nevesta Sabata.Ova periodična tema je naviše poznata iz pisanja I pesama legendarnog mistika iz 16-tog veka, rabina Isaac Luria-e. Ovo je  navod sa početka njegove poznate himne sabata:

    “pevam himnu

     da pristupim

     polju svetih jabuka.

      Novi list

      spremamo za nju,

      divni kandelabr

      rasipa svetlo na nas.

      Između desna i leva

      nevesta prilazi

      u dragom kamenju

      i svečanoj odori…”

Odeljak u Zoharu počinje: ”mora se pripremiti udobno sedište sa više jastuka i vezenih prekrivača, od svih koji se nađu u kući, poput onog kakvim se priprema baldahin za mladu. Za Sabat je kraljica I mlada. Zato je gospodar Mishna navikao da ode na veče Sabata da je primi na putu, I navikao da kaže: “dođi, o nevesto, dođi, o nevesto!” I mora se pevati i veseliti se na stolu u njenu čast... mora se primiti Gospođa sa mnogo upaljenih sveća, mnogo uživanja, divnom odećom, i kućom ukrašenom sa mnogo finih naznaka...” Predanje o Shekhinah kao nevesti Sabata, Shabbat Hamalka, nastavlja se do današjih dana. 

Shakinah se pojavljuje i u jevrejskim molitvama.17-ta molitva dnevne Amidahove molitve u Pravoslavnim i Konzervativnim službama je “blagosloven da si, Bože, koji iskupi njegovo postojanje Cionu.” Kao dodatak raznim razlozima koji indiciraju postojanje ili slavu boga zabeleženih u Jevrejskoj Bibliji, mnogi hrišćani takođe podrazumevaju da je Shekhinah prikazana u brojnim slučajevima u Novom Zavetu. Javni domen Istonov (Easton Bible Dictionary) Biblijski rečnik, izdat 1897-e, kaže:   “Shechinah – Chaldeanska reč znači prostor boravka, nije nađena u Svetom Pismu, ali korištena od kasnijih Jevreja da označi (imenuje) vidljivi simbol Božjeg prisustva u šatoru (hramu), a kasnije u Solomonovom hramu. Kada je Gospod vodio Izrael izvan Egipta, on je otišao pre njih “na potpori od oblaka”. Ovo je bio simbol njegovog prisustva međ njegovim narodom. Bog je progovorio Mojsiju kroz “shekhinah” kroz gorući žbun. Za navode napravljene za to tokom lutanja divljinom, vidi Egzodus 14:20, 40:34-38... Verovatno da se nakon ulaska u Kanan ovaj oblak slave smestio u šator (hram) nad škrinjom saveza na najsvetijem mestu. Nemamo, međutim, nikakve posebne navode za to do posvećenja Solomonovog hrama, kada je popunio čitavu kuću svojom slavom, tako da sveštenici ne mogu stajati da služe. Verovatno to traje u prvom hramu svetom nad svetim koa simbol Jehovinog prisustva onoliko dugo koliko je hram i postojao. Nakon toga je nestao. Navodi o Shekhinah u Hrišćanstvu često vide prisustvo i slavu Gospoda kao sinonima, kao prikazanog u pesmi iz Egzodusa:

I Mojsije ode na planinu, i oblak pokri planinu. I slava Jehovina boravi nad planinom Sinai, i oblak je pokri 6 dana: a sedmog dana pozva Mojsija iz Sredine oblaka. I pojava slave Jehovine je bila kao žudna vatra na vrhu planine u očima dece Izraela.

Shekhinah se u Novom Zavetu često izjednačava sa prisustvom ili nastambom Duha Gospodovog (uopšteno se misli na Sveti Duh, ili Duh Hrista) kod vernika, podvlačeći paralele sa prisustvom Boga u Solomonovom hramu. Dalje, u istom smislu je Shekhinah povezana sa proročanstvom u Judaizmu, kao i u Hrišćanstvu: “Nijedno proročanstvo neće se dogoditi po (zbog) volji čoveka: već čovek govoraše od Boga i pokrenut Svetim Duhom.” U manjinskim hrišćanskim sektama, Shekhinah je izjednačena sa Sofijom, ženskim aspektom Boga.

Gde su navodi o Shekinah manifestacije (prikazi) Slave Gospoda povezane sa njegovim prisustvom, hrišćani nalaze brojne događaje (zbivanja) u Novom Zavetu kako u pisanoj (sv Luka 2:9 koji se odnosi na “slavu Gospoda” koja sija nad pastirima na Isusovom rođenju) tako i u duhovnoj formi (sv Jovan 17:22, kada Isus govori Bogu o predavanju slave koju mu je Bog dao svom narodu). Kontrast može da se uvidi u Ichabod-u imenovanom kao reztultat što je Kovčeg Sporazuma zarobljen od Filistara – “slava je iščezla iz Izraela” Po danu Gospod ode pre njih na potpori od oblaka da ih vodi na njihovom putu a po noći na potpori od vatre da im obasja put, da mogu putovati danju i noću, Egzodus 13:21.

Uriel

Uriel (אוּרִיאֵל "Plamen Božiji", Auriel/Oriel (Svetlost Božija) Standardni hebrejski Uriel, Tiberiski Hebrejski Ûrîēl) jedan je od arhanđela koji se u rabinskoj tradiciji pojavljuje posle drugog egzodusa i povratka iz Vavilona. Ovaj anđeo jedan je od arhanđela u većini hrišćanskih tradicija i spada u red četri najsvetija anđela u Hrišćanstvu. Za njegovo ime može se pretpostaviti da ima analogije sa Uriah. U apokrifima, kabalističkim i okultnim radovima Uriel je izjednačen i mešan sa Nurielom, Uryanom, Jeremielom, Vretilom, Sarielom, Puruelom, Fanuelom, Jehoelom, Jakobom, Ezrail/Azral i Israfil/Rafael.

Anđeli pomenuti u knjigama starijim od Hebrejske Biblije su bez imena. Rabi Simeon ben Lakish od Tiberia (AD 230–270) tvrdi da su sva specifična imena anđela doneta pri povratku Jevreja iz Vavilonskog ropstva. Ovaj stav podržava i izvestan broj hrišćanskih učenjaka. Od sedam arhanđela post egzodusnog Judeisma, samo trojica, Gabrijel, Mihael i Rafael su pomenuti po imenu u spisima koji su kasnije bili široko prihvaćeni i kanonizovani od strane verskih učenjaka.

Prema navodima Jevrejske Enciklopedije tamo gde je u kanoničkim spisima prihvaćeno postojanje i četvrtog anđela, to mesto uobičajeno bi popunio Uriel. Urijel se prihvata kao četvrti anđeo među Gnosticima (pod imenom Fanuel) i u pseudo-Dioniskoj angeologiji. Takođe Urijel se kao treći anđeo spominje u Solomonovom Testamentu gde je za četvrtog anđela izabran Sabrael.

Uriel se takođe pojavljuje u drugoj knjizi Ezrinoj, apokrifnom apokaliptičnom spisu koji su sastavili Ezini učenici i u kojem proprok Ezra pita Boga seriju pitanja a Urijel mu je poslat od Boga da na njih odgovori i poduči Ezru.  Prema ovom spisu anđeli koji će vladati na kraju vremena su: Mihael, Gabriel, Uriel, Rafael, Gabuthelon, Beburos, Zebuleon, Aker, Arfugitonos. Poslednja petirica nabrojanih pojavljuju se samo u ovom rad i u nijednom drugom verskom tekstu bilo da je on kanonizovan ili ne. Uriel se često predstavlja kao heruvim koji stoji na vratima Rajskog vrta sa plamenim mačem, takođe za njega se kaže da nadgleda grmljavinu i teror. U Petrovoj Apokalipsi on se pojavljuje kao anđeo pokajanja, koji je vizualno prikazan kao biće bez milosti koje je po karakteru slično kao i bilo koji demon. U Životu Adama i Eve, Uriel je prikazan kao duh, jedan od anđela koji se pojavljuju unutar Postanja. Takođe on se prikazuje i kao jedan od anđela koji su pomogli da se Adam i Abel sahrane u Raju. U srednjevekovnoj Jevrejskoj tradiciji, Urijel je takođe postao Anđeo nedelje, anđeo poezije, i jedan od svetih Sefirota. Za Urijela se kaže da je on anđeo koji se rvao sa Jakovom, i prikazan je kao anđeo uništenja. U Jevrejskim Legendama, molitva po Josefu glasi: “Jakobe- “Kada sam došao iz Mesopotamije i Sirije, Urijel, anđeo božiji, izađe ispred i reče: “Spustih se na zemlju da načinim boravište među ljudima, i pozvah Jakoba po imenu”” On je bio anđeo koji je proverio sva vrata u Egiptu tragajući za jagnjetovom krvlju tokom pomora. On takođe drži ključeve jame bez dna koji su mu povereni do kraja vremena i vodi Abrahama na zapad. U modernoj i marginalnoj hrišćanskoj angeologiji, urijel se indentifikuje različito kao serafim, heruvim, regent sunčev, vatra božija, anđeo božanskog prisustva, precedavajući nad paklom, arhanđel spasa, a u kasnijim spisima često se indentifikuje i kao Fanuel “božije lice” Često se opisuje kao anđeo koji nosi knjigu ili papirusne svitke i koji reprezentuje mudrost. Urijel se takođe smatra zaštitnikom umetnosti. U Hierarhiji blagoslovenih anđela Tomasa Hejvuda (1635), Urijel je opisan kao anđeo Zemlje. Hejvudova lista zapravo je lista anđela četri vetra: Urijel koji prestavlja jug, Mihael koji predstavlja istok, Rafael koji je zadužen za zapad i koji takođe sluđi i kao upravitelj juga zajedno sa Urijelom i Gabrijel koji je zadužen za sever. On je takođe naveden kao jedan od anđela koji upravlja nad četri vetra u srednjevekovnoj jevrejskoj knjizi anđela Raziela, gde se često pojavljuje i pod imenima Usiel (Uzziel). Prema ovoj knjizi ona (knjiga) je bila ispisana na safirnom kamenu koji je anđeo Metatron dao Adamu. U prevodu “Zlatne legende” Uriel se prikazuje kao jedan od anđela sedam planeta. U ovom tekstu Urijel se pojavljuje kao anđeo Marsa. Takođe njegovo ime pojaljuje se i u “Teološkom diskursu anđela” iz 1678. godine. Moguće da je Urijelova najviša pozicija bila neka od navedenih: anđeo prisustva, princ prisustva, anđeo lica, anđeo zadovoljstva, anđeo slave… Princ prisustva je anđeo kojem je dozvoljeno da pristupi božijoj prisutnosti. Urijel zajedno sa Surijelom, Jeholom, Zagagelom, Akatrielom, Metatronom, Yefefiahom, Satanelom, Mihaelom, Gabrielom, Rafaelom, and Natanelom (Zataelom) drži ovu poziciju. Titula anđeo njegovog prisustva često je rezervisana za Šekinah ali u drugim skriptima ovaj termin se često odnosi na upotrebu alternativnih imena anđela Metatrona. R.H. Čarls komentariše ovaj prevod Knjige Enoha rečima: “u kasnom Judeizmu nalazimo Urijela umesto Fanuela”, kao jednog od anđela prisustva.

Sandalfon

Sandalfon

          Sandalfon (na Grčkom: Σανδαλφών) je arhangel u pojedinim Jevrejskim (posebnom rabinskim) i Hrišćanskim spisima. Ime Sandalfon je nesigurnog porekla. Verovatno dolazi iz Grčkog sandalion, što znači "sandale" ili čak "onaj koji nosi sandale". Takođe moguće je da je izvedeno iz Grčkog prefiksa sym-/syn-, koji znači "zajedno", i adelphos, u značenju "brat",  što se može prevesti i kao "brat bilzanac". Ovo verovatno ukazuje na Sandalfonovu vezu sa Metatron, koja ukazuje na nesigurni izvorni  Semitski uticaj.

Neki od najranijih izvora koji pominju Sandalfona ukazuju na njega kao proroka Elijah-a izmenjenog i uzdignutog do anđeoskog statusa. Drugi izvori (uglavnom iz midrašik perioda)opisuju ga kao Metatronovog “brata blizanca” koji takođe ima humano poreklo (Metatron vodi poreklo do proroka Enoka). Kakvo god da je poreklo, Sandalfon figuriše u mitskoj literaturi i tradociji Rabinskog Judeizma kao i ranog Hrišćanstva, i pojavljuje se u Midrašu, Talmudu i Kabali.

          Fizički opis Sandalfona veoma zavisi od izvora. On se uobičajeno opisuje kao ekstremno visok, on premašuje u visini Hadraniela (takođe anđela) u visini, za visinu koja odgovara dužini puta koja se prelazi za vreme 500 godišnjeg pešačenja. Tokom Mojsijeve posete trećim nebesima, on je bacio brz pogled na Sandalfona i nazvao ga “Visokim anđelom” (iako ova legenda datira mnogo kasnije od vremena Tore). Vavilonski Talmud  Hagigah 13b kaže da Sandalfonova glava dotiče Nebesa, što se isto kaže i za Israfela i Grčkog giganta Tifona sa kojim izgleda da Sandalfon ima iste / slične mitske korene. Takođe on je opisan kao sačinjen od sarim (anđeoskih princeza), i kao hazzan (gospodar nebeske pesme).

          U velikom Solomonovom ključu Sandalfon je naimenovan “levoruki ženski cherub. U liturgijama on je stvoren sa  skupom vernika, praveći venac od ovih vernika i "moleći se za njih iuznisati ih kao prsten vrhovnom Kralju svih kraljeva". 

          U Enoku poglavlje 3, Sandalfon se navodi kao vladr Šestog Neba(makom) ali ga u Zoharu nazivaju “Vladarem Sedmog Neba” Po Islamskim učenjima on je  stanovnik Četvrtog Neba. Kao i Mihael on vodi neprestanu bitku sa Samael (možda Satanom), anđelom zla.

          Drevni mudraci često ga navode i pod imenom Ophan (Hebrejska reč za  "točak"), aludirajući na "wheel within the wheel" iz Ezekielove vizije merkavah (nebeskih kočija) koja se navodi u Ezekielu poglavlje 1. Sandalfon je takođe  od Boga naloženo bude posrednik u određivanju pola kod embriona.

          U Kabali, Sandalfon je anđeo koji reprezentuje  sephiru Malkhut  i preklapa se ili poistovećuje  (što često dovodi do zabune) sa angđelom Metatronom. On je na neki način povezan sa ženskim prisustvom  Shekhinah i pretpostavlja se da on  prima one koji se mole i šalje ih Bogu.