Gabrijel

Gabrijel

U abrahamskim religijama Gabriel (גַּבְרִיאֵל, Hibru: Gavriel, Latinski: Gabrielus, Grčki: Γαβριήλ, Tiberiski Hibru: Gaḇrîēl, Arapski: جبريل Jibrīl ili Jibrail. Jedan od dvojice najpominjanijih anđela u većini Abrahamskih religija i jedan od vrhovnih anđela čija se dela teško mogu pobrojati. Gabrijel se pojavio pred Zaharijom. Gabrijel je jedan od 4 anđela koja stoje na četri strane božijeg prestola i nadgledaju četri pravca. Jedan od 4 najsvetija anđela u Abrahamskim religijama. Iako u većini religija prati Mihaela po rangu to nije i jedini poredak ova dva anđela- Unutar nekih verskih tekstova oni nisu najviši anđeli već su pod uparvom Metatrona i Sandalfona. Takođe u neki legendama iz ranog Judeizma izgelda da je arhangel Gabrijel prvobitno bio iznad Mihaela ali je taj položaj izgubio. Unutar Islama Gabrijel se poistovećuje još sa Rauh-om odnosno svetim duhom a nekada i sa Shakinah. Perma apokrifima tri anđela koja su se pojavila pred Abrahamom bili su Mihael, Gabriel i Rafael. Prema većini verskih tekstova Mihael je desna božija ruka a Gabrijel leva. Za Gabrijela Talmud kaže da poprima oblik čoveka kada poželi a naročito kada čeli da svoju poruku prenese ljudima kao u Danijelu. Takođe Gabrijel se često prorocima prikazuje u snu (Danijel i Muhamed su većinu svojih susreta sa Gabrijelom imali u snu).  Talmud Yoma 77a, pokazuje da je Gabrijel jedno vreme pao u božiju nemilost jer je “sprovodio božije komande onako kako je mislio da treba a ne onako kao su izvorno bile date” Tokom ovog perioda od 21 dana anđeo zaštitnik Persije Dobijel je bio postavljen da izvršava Gabrijelove zadatke. Talmud ga takođe opisuje kao jedinog anđela koji je mogao da govori Siriski i Kaldeanski jezik. Prema Judeizmu Gabrijel je takođe glas koji je naredio Nou da ukrca životinje u bakru pre potopa, on je nevidljiva sila koja je sprečila Abrahama da ubije Isaka, nevidljiva sila koja se rvala sa Jakovom i glas i grma koji gori a nesagoreva.Gabrijel se smatra vatrom (Princom vatre) a Mihael snegom (princom snega). Samo u jednom stihu o Jobu Gabrijel je prikazan kao voda a Mihael kao vatra. Kao anđeo koji precedava nad elementima Gabrijel se često prikazuje kao zlato, Mihael kao srebro a Urijel kao bakar. Gabrijel se pojavio pred Mojsijem kao levač metala da bi mu pokazao kako se pravi svećnjak. Gabrijel je često vezan za Mihaela i pojavljuju se kao dublet u mnogim situacijama ali kako je u Judeizmu Mihael taj koji prestavlja čuvara Izraelskog naroda Gabrijem je glasnik koji prenosi božije naume ljudima ali i služi kao jedinstven istrument božijeg besa. Jevreji su Gabrijela smatrali anđelom suda i smrti. Na nebu Gabrijel upravlja nad rajem a postji i legenda koja kaže da je on upravljao zmijama pre nego što ih je Samael naveo da zavedu Evu. Mihael i Gabrijel su oslobodioci jevrejskog naroda. Oni brane izrael kada bog zapoveda da hram bude spaljen. Gabrijel je sa tri svoja podređena anđela svezao Samidzu i bacio ih u vatru. Takođe Gabrijel vodi rat sa Levijatanom. Pojavljuje se i kao vodilac duša pravednih na nebo. Pokret Svetci poslednjeg dana u svoju doktrinu usvaja i dogmu po kojoj je Gabrijel živeo svoj smrtni život kao patrijarh Noe. Gabrijal i Noa su po ovoj doktrini ista ososba, pri čemu je Noe smrtno a Gabrijel nebesko ime entiteta. Gabriel je prominentan i u  Bahá'í religiji. Bahá'u'lláh ga pominje u savom mističnom radu Sedam Dolina. Ovo je i jedini anđeo među najprominentnijim vrhovnim anđelima koji se nekada prikazuje kao žena. Tokom istorije Gabrijel je doživeo zastrašujuću transformaciju od nemilosrdnog i ljudima nenaklonjenog anđela suda do anđela božanske milosti i čuvara rajskih vrtova. U nekim religijama čak se poistovetio sa božanskim entitetom svetog duha. 

Gabrijel u legendama

Gabrijel je često istrument božije volje. Nakon što je sa druga dva anđela napustio Abrahama Gabrijel uništava Sodomu i Gomoru. Satana (Samael) je pokušao da uništi Tamaru i Davida tako što je uništio znakove koji ih povezuju i dokazuju Daviovo poreklo, ali je Gabrijel izgubljene znakove ponovo stvorio. Gabrijel je naučio Josefa 70 jezika i vodio Jochebeda u Amram. Kada je služavka faraonove kćerke želela da ubedi faraonovu kćer da neusvoji Mojsija Gabrijel ju je ućutao.  Sa druge strane kada je kralj Solomon oženio jednu od faraonovih ćerki Gabrijel se toliko naljutio da je pobacao knjige a zatim i pračinu u more. Oko njih se stvorio mulj i nastalo poluostrvo (Apeninsko). Na mestu gde su knjige i prašina pali kasije je izgrađen Rim. On je zatvorio kapije za kraljicom od Šibe i porazio Sennacheriba i njegovu vojsku. On je kaznio Nabukodonosera tako što je uzeo plamen iz ruku sveštenika i bacio ga na grad i hram. On je sprečio kraljicu Vashati da se pojavi pred Ahasuerasom i ponovo napisao zapise koje je Shimaši uništio. On je zbacio sudije koje su odbile da budu na Simonovoj strani protiv kralja Aleksandra Jannaia. 

Veliki broj zapisa o Gabrijelu postoji i u Persiskim izvorima. Gabrijel se opisuje na sličan ili čak istovetan način kao Mihael u Judejskim zapisima na pločama „Kadkod“ Takođe na par mesta može se naći i navod da je Gabrijel zaštitnik Persije. Na sličan način mihael i Gabrijel se prikazuju kao „Shammaiti i Hilleliti“

On je jedan od heruvima i smatra se da je on predstavljen glavom orla. U drevnoj astrologiji povezivan je sa znakom Bika i mesecom. Danas se češće veže za predstave meseca nego zvezda.

          Rani Judeizam i Hrišćanstvo su strogo zabranili verovanja i klanjanja anđelima, mada je ovaj stav nešto evoluirao u srednjem veku. Gabrijel se spominje kao najpominjaniji  anđeo u Islamu. Njegova prominencija u Islamu mogla bi se porediti sa onom koju Mihael nosi u hrišćanstvu. Prema Kuranu i delu nekanonizovanih Islamskih tekstova nakon što je Gabrijel doneo Kuran Muhamedu deo Jevrejske zajednice počeo je da ga smatra izdajničkim duhom koji je izdao veru u jedinog Boga (JHVH). Jevrejska zajednica ga je zbog ovoga jedno vreme smatrala svojim  i božijim neprijateljem ali je nakon Muhamedove objave da su Gabrijelevi neprijatelji i božiji neprijatelji stanje promenjeno. Prema arapsim izvorima tri glasa „alef“, „lam“, i „mim“ ukazuju da je Gabrijel posredinik između Muhameda i Boga. „Alef“ je za Boga, „Lam“ ozbačava Gabrijela a „Mim“ Muhameda. Pošto je Gabrijel doneo otkrovenje Muhamedu arapi smatraju Gabrijela čuvarom nebeskog blaga.Prema jednom delu arapskih legendi Gabrijel je jedan od al-Muarrabin (anđela koji pristupaju bogu). Sa tri druga anđela on će preživeti sudnji dan kada smrt peruzme sva druga bića.

          Pošto je asistirao u stvaranju Adama i doneo sve vrste gline od koje je sastavljeno Adamovo telo Gabrijel se pojavljuje kao onaj ko nakon smrti odvodi duše u raj. Jedan deo legendi iz postanja navodi da se Gabrijel sažalio na Adama i Evu kada su zgrešili i zbog toga bili izbačeni iz raja pa je krenuo za njima i pokazao im kako da navodnjavaju i obrađuju zemlju i uzgajaju žitarice i voće. Gabrijel je takođe naučio Adama kako da pali vatru i spasao Abrahama od Nimroda kada je ovaj hteo da ga uništi. Prema Arapskim legendama trojica anđela koja su posetila Abrahama su Gabrijel, Mihael i Izrafil. Prema istim legendama Gabrijel je sve građane Sodome zgrabio jednim krilom a onda drugim poneo ceo grad Sodom u nebesa. Kada je bio dovoljno visoko izvrnuo je grad naopako i bacio ga na zemlju a zatim pobacao grešnike. Tako je nestala Sodoma. Takođe postoji i verzija ovih legendi koja kaže da je anđeo sa kojim se o sudbini Sodome pogađao Abraham ustvari Gabrijel koji je obećao da ako nađe deset pravednika u sodomi neće uništiti gard, ali pošto ih nije našao grad je uništen do temelja. U priči o Mojsiju Gabrijelu se pripisuje kod arapsih komentatora pripisuje najvažnija epizoda u kojoj Gabrijel ruči kulu kojom je Faraon želio da dospe do Jevrejskog boga. Gabrijel kulu obuhvata svojim krilima i odvaja od zemlje a onda lomi i baca po faraonovoj vojsci prilikom čega gine udarna pesnica egipatske vojske koja progoni jevreje. Kasnije legende čak navode da je Gabrijel napunio faraonova usta blatom kako bi ga sprečio da se povinuje Mojsijevom bogu. Gabrijel objašnjava Muhamedu da je ovo uradio jer se plašio da će faraon na prevaru izmamiti sažaljenje i simpatije jevrejskog boga a onda nastaviti kako je i do tada radio. Na Sinajskoj gori Gabrijel je pokazao Mojsiju giganta Og kojeg je savladao izarobio stenom. Gabrijelu je takođe bilo naređeno da kazni Jevreje da nisu prihvatili zakon. Gabrijel je doneo Davidu vest da mu je bog oprostio njegove grehe. Za Gabrijela se i tvrdi da drži svezane sve zarobljene demone iz svih bitaka.  Prema jednom broju spisa Gabrijel je doneo Solomonu prsten iz raja kojim je on vezivao demone. 

          Prema nekim legendama Gebrijel se pojavljuje i kao svedok, zapisničar pa i matičar na venčanju Adama i Eve. On nagovara Abrahama (a ne Sara) da uzme Aragu za ženu. On vodi Jakova kroz Moriju i sprečava Abrahama da žrtvuje sina. On objavljuje Sari da će roditi Isaka, i podučava Josifa u ćeliji da se može čistiti prašinom. Takođe on štiti Josefa od gneva nadzornikove žene.

Mihael

Mihael

Prorok Daniel je doživeo viziju nakon što se podvrgao postu. U priviđenju, anđeo prepoznaje Mihaela kao zaštitnika Izraela. Kasnije u viziji je obavešten da će Mihael braniti Izrael  tokom predstojećom mukom. Nema daljeg pominjanja Mihaela u jevrejskoj Bibliji. Mihael se takođe navodi i u Knjizi o Džošui: "Zapovednik nebeskih visina koga sreće Džošua u ranim danima pohoda ka Obećanoj Zemlji ima osobine arhanđela Mihaela, kao bezimenog nebeskog glasnika iz natpritodne i svete loze, poslat od Boga.

Sudeći po jevrejskoj rabinskoj tradiciji, Mihael se ponašao kao zaštitnik Izraela, ponekad morao da se bori sa vladarima drugih nacija a posebno sa anđelom Samaelom, tužiocem Izraela. Mihaelovo neprijateljstvo sa Sameelom datira iz vremena kada je Samael bio izbačen iz raja. Samael se pridržao za Mihaelova krila koga je hteo da povuče sa sobom ali Mihaela je spasio Bog.

Rabini izjavljuju da se Mihael prijavio za ulogu branitelja u vreme biblijskih starešina (osnivača). Prema tome, po rabinu Eliezer ben Jacob-u, Mihael je onaj ko je spasao Abrahama iz peći u koju ga je bacio Nimrod. Mihael je bio "onaj koji je izbegao", koji je rekao Abrahamu da je Lot zarobljen i koji je štitio Saru da je Abimelech ne zaprlja. On je izvestio Saru da treba da rodi sina i spasao Lota od Sodominog uništenja. Rečeno je da je Mihael sprečio Isakovo žrtvovanje od strane njegovog oca stavljajući ovna na njegovo mesto i spasao Jakoba, još u majčinoj utrobi, da ga Samael ne ubije. Kasnije je sprečio Labana da naudi Jakobu. Po jednom izvoru, Mihael je onaj ko se rvao sa Jakobom i kasnije ga blagoslovio. Po midraškom tumačenje Exodus rabbah-a stoji da Mihael uvežbava zadatak branitelja Izraela u vreme Exodusa, kada Satana (kao suparnik) optužuje izraelce za obožavanje (idolatriju) i objavljuje da su oni shodno tome zaslužili smrt davljenjem u Crvenom moru. Ali po Midr. Abkir, kada Uzza, anđeo staratelj Egipta, doziva Mihaela da ih zastupa pred Bogom, Mihael je prećutao (nije se odazvao) i zapravo je sam Bog branio Izrael. Legenda je učinila Mihaela učiteljem Mojsija, tako da su izraelci zahvalni svom branitelju za najviše dobro Tore (mojsijev zakonik). Ova ideja se spominje u Midrash Deuteronomy Rabbah-u u izjavi da je Mihael  odbio da donese Mojsijevu dušu Bogu. Pomenuto je da je Mihael uništio Sennacherib-ovu vojsku, delo uobičajeno karakteristično za drugačije bezimene anđele uništenja a možda završen od strane Uriela, Gabriela ili drugih; On je zaslužan ako anđeo koji se obratio Mojsiju u gorućem žbunju. On je prihvaćen u tumačenju kao i posebni Adamov zaštitnik. Navodno on je bio prvi anđeo svih nebesa koji  se poklonio (pokorio)  pred čovečanstvom (dobrotom). Mihael je onda obratio pažnju na prvu porodicu, ostajući oprezan i nakon propasti Adama i Eve i njihovog isterivanja iz Rajskog vrta. U apokrifnoj knjizi o Adamu i Evi, Mihael je podučavao Adama u obrađivanju zemlje. Arhanđel je kasnije doveo Adama na nebo u vatrenim kolima, darujući mu putovanje blagoslovenog domena. Nakon Adamove smrti, Mihael je pomogao da ubedi Gospoda da dozvoli da Adamova duša bude vraćena na nebo i očišćena od velikog greha. Jevrejska legenda takođe tvrdi da je Mihael jedan od trojice "ljudi" koji su posetili Abrahama. Pomenuto je da je pokušao da spreči Izrael da bude odveden u ropstvo od Nebuhodonozera i pokušao da spasi Hram od uništenja; ali su gresi ljudi bili toliko veliki da je bio nemoćan da sprovede nameru u delo. Postoji legenda koja je poreklom čini se jevrejska, a koju su prisvojili Kopti (hrišćanski potomci starih egipćana), o ishodu kada je Mihael prvi put poslat od strane Boga da povede Nebuhodonozera protiv Jerusalima, a da je Mihael kasnije bio vrlo aktivan u oslobađanju svog naroda od Vavilonskog ropstva. Po midrašu, Mihael je spasao Hananiah-a i njegove pratioce od peći. Mihael je bio aktivan i za vreme Esther. "što više Haman-a optuži Izrael na zemlji to ga više Mihael brani na nebu". Mihael je potsetio Ahasuerus-a da je bio Mordecair-ov dužnik; a tu je i legenda da se Mihael prikazao visokom svešteniku Hyrcanus-u, obećavajući mu pomoć. Upravo je Mihaelova borba sa Samaelom  podigla dobro poznatu legendu o Mihaelu i zmaju. Ova legenda nije nađena u jevrejskim izvorima osim tako što su Samael ili Satana nazvani u Kabali "primitivnim zmijama". Ideja da je Mihael bio branilac Jevreja postala je tako rasprostranjena da uprkos rabinskoj prohibiciji protiv molitvi anđelima kao posrednicima između Boga i njegovih ljudi, Mihael zauzima izvesno mesto u jevrejskoj liturgiji. Postojale su dve molitve napisane preklinjući ga kao vladara milosti da se zauzme (posreduje) u korist Izraela: jedna sastavljena od strane Eliezer ha-Kalira-a a druga od strane Judah b. Samuel he-Hasid-a. Ali se molbe Mihaelu čine češćim u prastara vremena. Tako je za Jermiah-a rečeno da je uputio njemu svoju molbu. "Kada čovek ima potrebu on mora da moli direktno (izravno) Boga, niti Mihaela niti Gabriela". Uprkos prirodi darivanja koju je Mihael doneo pred oltar, jedno mišljenje je da su oni duše razboritih, dok su po drugoj oni strašne (vatrene) duše. Prethodno mišljenje, koje je postalo preovladavajuće u jevrejskom mističnom pisanju, objašnjava važnu poziciju koju zauzima Mihael u jevrejskoj eschatologiji. Ideja da je Mihael pratilac posebnih duša, koja je česta među hrišćanima, nije nađena u jevrejskim izvorima, ali da je zadužen za duše pravednih pojavljuje se u mnogim jevrejskim spisima. Za Mihaela se kaže da je imao raspravu sa Samaelom oko Mojsijeve duše. Po Zohar-u, Mihael  prati duše pobožnih i pomaže im da uđu kroz kapiju svetog Jerusalima. Kaže se da su Mihael i njegov domaćin stoje na kapiji Jerusalima i omogućavaju pristup dušama pravednih. Mihaelova uloga je da otvori vrata sudiji pravednih.  Kaže se takođe da će tokom vaskrsnuća Gabriel svirati trubu kada će se grobovi otvoriti i mrtvi ustati.

Anđeli kao Elohim

Anđeli kao Elohim

Elohim su prema jevrejskoj tradiciji sinovi božiji, i često su poistovećivani sa anđelima. Ovo preslikavanje sinova božijih verovatno vuče korene još iz Sumerskog i Kaldeanskog panteona. Elohim u jevrejskoj tradiciji i kulturi su takođe svi sinovi boga pa i oni oličeni u ljudima.

U nekim prevdima tekstova koi opisuju susret Arage i anđela esto se napominje da ju je blagosiljao bog (odnosno neko ko ima njegov autoritet i proreko joj brojno potomstvo) Takođe često se kaže da je jedan JHVH govorio sa njom što nagoveštava da postoji više entiteta koji nose istu titulu JHVH. Takođe u nekim tekstovima anđeo se govori o JHVH u trećem licu što nam stavlja do znanja da je on onaj koji nosi autoritet JHVH i govori u njegovo ime. Kasnije će se u nekim hrišćanskim teksovima (ne samo kanonskim jevanđeljima) Isus obraćati učenicima kao anđeo koji nosi Očevu poruku i autoritet. U priči o Aragi nailazimo na još jedan značajan detalj. Termini Elohim (Bog) i Elohim (anđeo božiji) se koriste da opišu kako JHVH tako i anđela JHVH. Ovo ukazuje na hirerahiju koja postoji unutar samog pojma Elohim. Koncept da je JHVH distribuirana titula koja se primenjuje na mnoga bića sreće se na više mesta u jevrejskim tekstovima. Ako se prihvati početna premisa da njedan čovek nikada nije video božije lice onda se Gospod JHVH koji se pojavljuje i blagosilja Abrahama u genezi 12:7; 17:1-3 može opisati kao anđeo JHVH (anđeo božiji).

Jevrejska biblija govori o tome kako je Abraham poslao svoje sluge da traže Isaku ženu, obećavajući im da će pred njima ići anđeli JHVH da im blagosiljaju put. Ovde se vidi da Abraham poznaje razliku između JHVH kao boga sa nebesa i  anđela ili mal`ak-a koji je samo njegov glasnik. Sluge shvataju da je to što će ih mal`ak voditi isto kao i da ih vodi sam JHVH čiji autoritet oni nose.

Jakov i anđeo

Bežeći od Esava Jakov odlazi kod svog ujaka Lebana. Na putu u blizini grada  Luza Jakov je usnio san u kojem je video JHVH kako stoji na nebesima i blagosilja mu put. JHVH je obećao Jakovu da će biti uz njega da će ga čuvati, voditi, da se neće odvajati od njega i da će ga vratiti u njegovu domovinu. Mnogo godina kasnije Jakov je usnio novi san u kojem mu se obraća anđeo JHVH rečima „Ja sam Bog Betela,..., i ti ćeš me poštovati“ Ovde je takođe anđeo povezan sa titulom JHVH. Anđeo ili mal`ak ovde se naziva i HaElohim, čime se ukazuje na to da je on glasnik višeg Elohima tj. Boga. Anđeo mu naređuje da ustane i ode u zemlju svog rođenja.  U narednim stihovima dolazi se do neopozivog zaključka da je Bog Betela ustvari anđeo božiji (anđeo JHVH). Jakov odlazi u Luz (što je Betel) i gradi oltar te naziva mesto El Bethel (kuća božija).

Na povratku u postojbinu pre nego što sretne Ezava Jakov sreće „čoveka“ (anđela, u nekim prevodima anđela JHVH a u nekim čak samog Boga) sa kojim se rve ceo dan do zalaska sunca. Na zalasku sunca Jakov nepušta „čoveka“ (anđela) dok ga ovaj neblagosija. „Čovek“ (anđeo) ga blagosilja i menja mu ime u Izrael. Jakov mesto na kojem se događaj odigrao naziva Peniel (Lice božije).

Poslednje pominjanje anđela u genezi je u delu gde Jakov blagosilja Josifove sinove Efraima i Manaseha. Jakov poziva u sovm blaoslovu boga i njegove anđele koji su ga vodili i vratili u postojbinu nazivajući ih anđelom iskupljenja. U Genezi 48:15-16 Jakov navodi da je njegov deda Abraham hodao ispred anđela ili Mal`ak(-a).

Mojsije je centralna figura Judeizma. Mojsijeva uloga prevazilazi ulogu bilo kojeg drugog čoveka ili proroka. Za Mojsija rabinski Judeizam tvrdi da je jedini čovek koji se sreo sa JHVH,  drugi oblici Judeizma navode da je Mojsije svoju proročku ulogu ostvario zahvaljujući bogu koji je sa Mojsijem komunicirao preko svojih Mal`aka (anđela). Stari zavet možemo posmatrati kao ispunjenje obećanja i kao priču o slobodi i veri. Bez obzira za koje gledište da se opredelimo priča o Mojsiju je centralna bibliska priča jer pored ostalih verskih elemenata poseduje i čuda kojima se bog otkriva svojim vernicima dok ih izbavlja iz ropstva. 

Anđeo gorećeg gram

Prvi susret Mojsija sa anđelom je u trenutku kada se susreće sa grmom koji gori a nesagoreva. Kada se Mojsije približava grmu da vidi o čemu se radi glas mu se obraća rečima: „Izuj svoje sandale jer je sveto tlo na kojem stojiš“  Dalje glas govori: „Ja sam onaj koji jesam, koji je bio i koji će biti. Ja sam bog tvojih predaka: Abrahama, Isaka i Jakova.“ Jedan deo relogiozne zajednice govori kako se sam bog ovde prikazao Mojsiju šaljući ga nazad u Egipat. Drugi veći deo religiozne zajednice veruje da sa Mojsiju prikazao Anđeo JHVH (anđeo božiji) koji je nosio božiji autoritet i stoga se predstavljao kao JHVH. I ranije smo videli da je za ranojevrejsku kulturu prenošenje auteriteta skoro uvek povlačilo i prenošenje imena. Pa se anđeo božiji ovde izjednačava sa samim bogom. 

Važno je primetiti da postoji jasno delegiranje autoriteta unutar ove priče. Tako Otac (JHVH, Elohim, Bog otac) prenosi svoj autoritet na anđela JHVH koji je prema Mojsiju Elohim. Mojsije sa druge strane svojim sudnarodicima predstavlja delegirani autoritet pa se oslovljava sa Elohim. Tako je Mojsije mal`ak anđeov i Elohim svom bratu Aaronu. Aaron je sa druge strane mal`ak svom bratu Mojsiju. Sada postaje jasno da elementi bibliske priče o izlasku iz Egipta mogu biti tumačeni na više načina u zavisnosti od samog smisla teksta. Tako su i nastale brojne tradicije. Mi ćemo se pridržavati središnje tradicije Judeizma koja govori o Mojsiju kao spasiocu i izbavitelju ali samo smrtnom proroku (a ne mal`ak(-u)).

Važan element bibliskih priča o Mojsiju svakako je i činjenica da je pred njim poslat anđeo koji će mu pomoći da izbavi jevrejski narod iz ropstva. Jevrejska tradicija kaže da je bog poslao anđela u obliku oblaka na nebu koji je predvodio narod Izraela na putu izlaska iz Egipta i tokom 40. Godina lutanja po pustinji. Često se ovaj anđeo poistovećuje sa Mihaelom koji je prema većini tradicija označen kao čuvar Jevrejskog naroda.

Centralna tačka ne samo Judeizma već i mnogih potonjih religija nastalih na hebrejskoj kulturnoj baštini je svakako Mojsijevo primanje zakona na Sinajskoj gori. Prema većini tradicija Bog je lično sastavio zakon koji je u obliku glinenih pločica dao Mojsiju na Sinajskoj gori kada se svim prisutnim Jevrejima obratio grmljavinom. Prema jednom delu tradicija bog je lično dao Mojsiju zakon ali većina učenjaka i religiskih dogmi stoji na stanovištu da je zakon Mojsiju dao anđeo božiji (anđeo JHVH) koji je u sebi nosio božanski autoritet pa se stoga označavao kao Elohim.

Sam događaj biblija opisuje na sledeći način. Mojsije, Isus Navin, Nad, Aaron, Abihu i 70 drugih jevrejskih starešina sakupili su se podno Sinajske gore gde su videli Boga Izrailjskog (Elohim). Tada se Bog (Elohim) obratio Mojsiju i rekao: „Dođi na goru i budi onde, i ja ću ti dati  kamene tablice, i zakon koji je na njima zapisan, da ih možeš podučiti“ Tada je Mojsije uz pomoć svog učenika Isusa Navina otišao na planinu, a Aaronu predao vođstvo nad okupljenim jevrejskim poglavarima. Kada je Mojsije ostavio Isusa i zašao dublje u planinu oblak je prekrio planinu. Sada je slava božija počivala na Sinaju, i oblak ju je pokrivao šest dana. Sedmog dana bog je pozvao Mojsija u sredinu oblaka i kad je Mojsije stigao u sredinu oblaka oblak je nestao u planini. Bog je Mojsiju dao zakone, zapovesti, i sudove kako bi jevreje naučio kako da žive i postupaju u zemlji koju im daje.   

Balaam i anđeo

U Brojevima: 22-23, anđeo JHVH se pojavljuje pred Balaamom koji jaše magarca i magarac leže na zemlju. Kada Balaam ugleda anđela sa ispruženom rukom i mačem prima instrukcije koje mu anđeo daje i odlazi Balaku.

Isus Navin i anđeo

Kada je Isus Navin prešao u obećanu zemlju i bio nadomak Jerihona obratio mu se komandant JHVH anđeoske vojske. Kada je Isus spazio anđela klekao je na zemlju i izuo svoju obuću jer je sveto tlo na kojem je stajao anđeo JHVH. Nakon što su Jevreji osvojili Jerihon ostavili su sve zalihe hrane netaknutim (nisu je koristili već su u vidu žrtve paljenice prinesene bogu na oltar).

Samson i anđeo

Samsonova majka je dva puta doživela posetu anđela koji joj je najavio da će začeti sina. Kako se on nije predstavi kada ju je drugi put posetio u polju ona je pozvala svog muža Samsonovog oca Manoah koji je takođe doživeo posetu anđela. Kada se anđeo predstavio kao „peli“ (predivni) što je jedna od titula mal`ak  HaElohim (anđela božijeg) Manoah se uplašio da će umreti jer je Mojsiju isti anđeo otkrio da će onaj čovek koji vidi njegovo lice umreti. Ipak pošto je bog prihvatio njehove žrtve palenice Samsonova majka bila je sigurna da bog neće uzeti njihove živote i da je pojavljivalje anđela naznaka da je dete koje će začeti veliki junak i oslobodilac ne samo premena Dan nego svih izraelskih plemena. 

Kraljevi i anđeli

David je počeo popis Jevrejea koji je bio u suprotnosti sa božijim zakonima i anđeo JHVH je počeo da se sveti nad kraljevinom Izrael. David je ugledao anđela kako stoji između neba i zemlje sa isukanim mačem i pokazuje na Jerusalim. David je sa ostalim starešinama pao na kolena i molio gospoda da mu objasni jeli to kazna zato što je popisivao (pobrojao) Jevreje. Anđeo je rekao proroku Gadu da Davidu prenese da napravi oltar i prinese žrtvu paljenicu.

Isajia i anđeo

Kada je Asirska armija pod komandom Sennakeriba napala Izrael Hezekiah se molio bogu da zaštiti narod i zemlju Izraela. Isajia je bio poslan Hezekiahu od JHVH. JHVH je obećao da Asirska vojska neće ući u grad nit da će ijedna strela ili koplje pasti na grad. Anđeo JHVH je u jednoj noći uništio 185.000 Asirskih vojnika nakon čega su se ostaci Asirske vojske vratili u postojbinu. Ova priča data je u Isajiji 37:36 i 2Hronikama 32:21. Nekada se u ovoj priči umesto anđela JHVH kao uništitelj Asirske armije pojavljuje sam Bog (JHVH), pa odatle potiče i titula „ratnik“ koja se ponekad pripisuje bogu (Jehva je ratnik).